Zdravlje

Šta polipi na debelom crevu i njihova veličina govore o karcinomu ovog organa

Priredio/la: Ma.R.

Svi polipi na debelom crevu mogu da budu prekancerozne prirode, a najveći broj ne daje apsolutno nikakve simptome

Polipi na debelom crevu je formirana izraslina unutar ovog organa, odnosno, na njegovoj sluzokoži. Iako je gotovo apsolutna većina njih benigne prirode, postoje određene korelacije između veličine polipa i rizika od raka debelog creva. Ako znamo da je rak debelog creva jedan od tri najčešća karcinoma u savremenom svetu, oprez je razumljiv i preporučljiv.

Polipi na debelom crevu često rastu i uvećavaju se bez simptoma

Polipi na debelom crevu mogu da se pojave kod apsolutno svake osobe, i u bilo kom životnom razdoblju. Oko 6 odsto dece ih ima. Međutim, rizik i od polipa debelog creva i raka debelog creva raste sa godinama. Procenjuje se da trećina ljudi starijih od 50 godina ima polipe. Rizik da polipi manji od 5 milimetara (mm) budu kancerogeni je veoma mali. Međutim, postoje dokazi da se kod većih polipa povećava i rizik od raka.

Polipi debelog creva rastu veoma sporo i često ne izazivaju nikakve simptome. Redovni pregledi su siguran način da se otkriju pre nego što eventualno postanu kancerogeni. Budući da polipi debelog creva koji nastavljaju da rastu mogu da postanu veoma veliki i da pređu u maligne, preporučuje se njihovo uklanjanje.

Koji tipovi polipa na debelom crevu postoje

Ponekad mogu da prođu i godine, a da se polipi ne pretvore u karcinom debelog creva. Lekari ih dele na nekoliko vrsta:

  • adenomаtozni polipi na debelom crevu (gotovo svi polipi ovog porekla su kancerogeni)
  • hiperplаstični (jаvljаju se nаjčešće u sigmoidnom kolonu i završetku kolona – rektumu), retko postaju maligni i po veličini su manji
  • zаpаljenski/inflamatorni (kao prateća pojava IBD bolesti – ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti)

Svi polipi mogu da budu prekancerozne prirode.

Polipi na debelom crevu i njihova veličina kao predispozicija za karcinom

Ne postoji određena veličina sa kojom će polip sigurno postati kancerogen, niti bilo koja veličina uvek ukazuje na malignu prirodu. Čak i među velikim polipima, većina nije kancerogena. Studija veličine polipa i povezanosti sa rakom iz 2018. uključivala je analizu 550.811 polipa. Većina (81 odsto) bila je prečnika 1–9 mm. Samo mali procenat (3,4 odsto) bio je kancerogen.

Međutim, stope raka ipak bile su najviše među najvećim polipima. Procenat polipa koji su bili kancerogeni, po veličini, bio je sledeći:

  • veličina 1–5 mm – procenat maligniteta 0,6 odsto
  • veličina 6–9 mm – procenat maligniteta 2,1 odsto
  • veličina 10 mm i veći – procenat maligniteta 13,4 odsto

Studija iz 2018. godine u Kini povezala je polipe veće od 31 mm sa većim rizikom od raka debelog creva. Ljudi stariji od 50 godina češće imaju rak i polipe, posebno velike. Još jedna studija iz 2018. potvrdila je ovakav rezultat. Analizirano je ukupno 15.906 polipa. Među polipima većim od 30 mm, 4,6 odsto je bilo kancerozno. Incidenca raka kod polipa manjih od 5 mm bila je 0 procenata.

Simptomatologija polipa i raka debelog creva

Polipi na debelom crevu rastu sporo, a ljudi sa polipima ili čak i rakom debelog creva ponekad nemaju nikakve simptome. Upravo zbog toga se apeluje na skrining preglede nakon 50.godine života, kao i kod svih kod kojih postoji genetska predispozicija za pojavu bolesti. Pojedini ljudi koji imaju polipe u debelom crevu osećaju bolove u donjem delu trbuha (ili sa strane), neposredno pre ili nakon obavljanja velike nužde. Ponekad mogu da se jave problemi sa stolicom u obliku proliva ili konstipacije. Veliki polipi u debelom crevu, smešteni u donjem delu creva, mogu biti uzrok pojave sluzi i krvi u stolici. Simptoma raka debelog creva su:

  • rektalno krvarenje
  • krvarenje tokom pražnjenja creva
  • osećaj da creva nisu prazna nakon pražnjenja
  • česti zatvor ili dijareja
  • bol u stomaku
  • promene u navikama rada creva, varenja i pražnjenja

Tretmani za polipe na debelom crevu

Kada se otkrije polip, lekar obično predlaže intervenciju. Tokom polipektomije, oni se uklanjaju, ali i daju priliku za biopsiju i analizu. Sve to sprečava da nekancerozni i prekancerozni polipi prerastu u rak. U zavisnosti od broja i veličine polipa, lekar može da savetuje i neke dodatne ili češće preglede debelog creva.

Ako su polipi kancerozni, radi se hirurška resekcija (uklanjanje dela debelog creva kako bi se sprečilo da rak nastavi da raste i da se širi). Većina ranih stadijuma ne zahteva hemoterapiju i ovaj karcinom se uspešno leči ako se otkrije u ranoj fazi.