Strah da će im doktor „sigurno pronaći nešto“, nedostatak vremena, novca, ali i sve važnije od zdravlja, česti su razlozi zašto neko ni decenijama nije bio kod lekara ni uradio sistematski pregled. Preventivni zdravstveni pregledi u trajanju od svega nekoliko munuta mogu nas sačuvati od najtežih bolesti. Mnoga stanja nisu praćena prepoznatljivim znacima i simptomima bolesti dok ne bude kasno, pa je zato rana dijagnostika najjeftinija i najbolja forma lečenja, navode stručnjaci.
Ako se osećamo dobro, da li smo sigurno zdravi?
To što se osećamo dobro ne znači da smo i sigurno zdravi. „Ne čekajte da vas nešto zaboli već reagujte na vreme“, naglašavaju doktori. Ma koliko bili nelagodni pregledi su bitni u svim periodima života. U srednjem životnom dobu valja biti posebno obazriv. Ženama se savetuju redovni ginekološki pregledi, muškarcima pregled kod urologa, a svima kolonoskopija, skrining pluća, kontrola krvne slike, urina i šećera.
– Oko 80 odsto bolesti moguće je sprečiti ili izlečiti, ako se otkriju na vreme. Zadatak izabranog lekara jeste da brine o Vašem opštem zdravlju, jer se smatra da on najbolje poznaje naše navike i ima uvid u istoriju bolesti i porodičnu sklonost ka nekim oboljenjima. Preventivnim pregledima obuhvaćeni su sistematski pregledi i skrininzi – kaže za portal eKlinika specijalista opšte prakse prim. dr Biserka Obradović.
Mnoga oboljenja nemaju jasne simptome
Svrha preventivnih pregleda je sprečavanje bolesti, odnosno otkrivanje eventualnog oboljenja u najranijoj fazi, kada još nema simptoma i kada su najveće mogućnosti za izlečenje.
– Sistematski pregled je skup preventivnih analiza i dijagnostičkih metoda, koji pokazuju da li postoje određeni problemi u organizmu ili rizici nastanka bolesti. Mnoga oboljenja čak i ona teža poput karcionoma, nemaju jasne simptome, pa je kompletan sistematski pregled značajan kako bi se na vreme počelo sa lečenjem – navodi dr Obradović.
U nekim firmama su obavezni sistematski pregledi
Prvi zdravstveni pregledi počinju u ranom detinjstvu, tokom školovanja do 18 godine, ili do kraja studija. U nekim firmama ovi pregledi obavezni su i za zaposlene. Sadržaj i obim sistematskih pregleda zavisi od starosne strukture zaposlenih, pola i vrste posla.
– Za odraslo stanovništvo oba pola od 19 do 35 godina radi se anamneza, opšti klinički pregled i pregled po sistemima, a kod žena i palpatorni pregled dojke. Proverava se krvna slika i na osnovu stanja osoba upućuje na dalje sistemske preglede – objašnjava dr Obradović.
Doktorka dodaje da osobe starije od 35 godina rade isti pregled uz dopune digitorektalnog pregleda, za starije od 50 godina. Pregled traje par minuta, nekim pacijentima je i malo bolan. Izvodi se plastičnim rukavicama i vazelinom. Lekar palpacijom utvrđuje i proverava promene u završnom delu debelog creva (rektumu).Kod muškaraca se radi i pregled prostate, kod starijih od 65 godina sprovodi se i procena funkcionalnog stanja, dodaje dr Obradović. Ovi pregledi se rade jedanput u dve godine.
Na početku veze oba patnera bi trebalo da se pregledaju
Doktorka podseća i na zdravstveno vaspitni rad o značaju roditeljstva i potrebi učešća oba partnera u planiranju porodice. U dogovoru sa izabranim ginekolog određuje se, po potrebi, vrsta kontracepcije.
– Izabrani lekar treba da uputi na pregled kod ginekologa ženske osobe od 15 do 49 godina, u vezi sa planiranjem porodice. Seksualno aktivne žene trebalo bi da se testiraju na polno prenosive bolesti. Ove bolesti uglavnom nemaju izražene simptome. Ukoliko se često menjaju partneri savet je da se kontrole rade svakog meseca. Na početku ljubavnog odnosa, oba partnera trebalo bi da se pregledaju i testiraju, kako bi bili sigurni u svoje zdravlje – kaže dr Obradović.
Pregledi za žene
Zdrave devojke starije od 15 godina potrebno je da odu na preventivni ginekološki pregled – anamezu, ginekološki pregled pod spekulmom, PAPA test i vaginalni bris, kolposkopski i manuelni pregled. Ginekolog će pregledati i dojke, utvrditi zdravstveno stanje i preduzeti odgovarajuće mere. Ovaj pregled se radi jedanput u tri godine.
– Kod žena između 25 i 65 godine radi se ciljani pregled na rano otkrivanje raka grlića materice, anamneza, ginekološki pregled/bimanuelni, pod spekulumom, sa uzimanjem brisa za PAPA test. Po potrebi se radi biopsija. Sprovodi se i ciljani pregled ranog otkrivanja raka dojki. Procena rizika na rak dojki jedanput godišnje – navodi dr Biserka Obradović.
Ženama od 30 do 69 godina preporučuje se i samopregled dojki, a od 40 godina jednom godišnje klinički pregled dojki. Od 45 do 69 godina radi se i mamografski pregled, jednom u dve godine.
Skrining pregledi
Primena medicinskih testova u cilju ranog otkrivanja bolesti, u trenutku kada nisu prisutni simptomi bolesti naziva se skrining. U određenom vremenskom period preporučuju se skrininzi na kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, kao i skrininzi za rano otrkivanje depresije, debelog creva.
– Skrining za rano otkrivanje kardiovaskularnog rizika, radi se jedanput u 5 godina kod muškaraca između 35 do 69 godina i kod žena od 45 do 69 godina, u slučaju rane menopauze pre 45 godine, ovaj pregled se savetuje i mlađim ženama – savetuje dr Obradović.
Skiring na dijabetes, ranu depresiju
Osnovni deo skrininga je upitnik na osnovu koga se od pacijenta dobijaju podaci o tome da li je imao povišen šećer u krvi, da li je neko od članova porodice imao neko oboljenje. Proverava se i način ishrane pacijenta, količina konzumiranog povrća. Skrining na dijabetes ukoliko osoba ima koronarne bolesti srca, hipertenziju, poremećaj metabolizma masti ili je pretrpela šlog može da se obavlja i češće.
Američka preventivna radna grupa predlaže i skrining na dijabetes posebno kod starijih od 40 godina. Stručnjaci ističu da se rizik od dijabetesa tipa 2, povećava posle 45. godine. Dijabetes tipa 1 i tip 2 mogu biti nasledni, pri čemu je tip 2 često povezan sa lošim navikama u ishrani. Dr Obradović kaže da naši stručnjaci predlažu skining za rano otkrivanje dijabetesa tip 2, jedanput u tri godine, za sve starije od 35 godina.
Radi se i skrining na rano otrkivanje depresije jedanput u tri godine za starije od 18 godina, pored anamneze, proveravaju se i simptomi depresije, identifikuju faktori rizika. Evidentira se nađeno stanje i po potrebi upućuje na konsultativni pregled.
Od 50 godine skining raka debelog creva
Za starije od 50 godina bez simptoma preporučuje se ciljani pregled na rano otkrivanje karcinoma debelog creva, na svake tri godine. Kod oba pola od 50 do 69 godine radi se srining na otkrivanje raka debelog creva.
– Pregled se radi jedanput u dve godine i uključuje anamnezu, radi se i laboratorijski FOBT test za dokazivanje prisustva skrivene krvi u uzorku stolice. Evidentira se stanje, FOBT pozitivne osobe se upućuju na kolonoskopiju – navodi dr Biserka Obradovićn, koje je već 53 godine volonter u Crvenom krstu, a prošle godine dobila je zbog svog neumornog rada i potvrdu najbolje žene stručnjaka za 2021. godinu.
Sistematski pregledi za sve zaposlene sprovode se po Pravilniku o predhodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom i preporučuju se jednom godišnje, ukoliko nadležni lekar ne savetuje dugačije.
