Kako izgleda život sa jednim bubregom i kako se čuva preostali organ

Život sa jednim bubregom može da bude sasvim normalan nakon nefrektomije, hirurškog uklanjanja ili vađenja bubrega ili odstranjivanja samo dela ovog organa. Većina ljudi živi normalnim životom sa samo jednim bubregom. Međutim, važno je da operisana osoba ostane što je moguće zdravija i da zaštiti jedini preostali bubreg.

Kako izgleda život sa jednim bubregom nakon operacije?

Nakon operacije, pacijent treba redovno da ide na preglede kako bi se pratila funkcija preostalog bubrega. Tokom prve 2.  godine nakon operacije lekar obično traži da se rade analite krvne slike na svaka 3 ili svakih 6 meseci. Operisana osoba takođe treba da radi redovne testove funkcije bubrega kako bi proveravala kreatinin i brzinu glomerularne filtracije (GFR). Lekar će takođe proveravati da li u urinu ima proteina, što može da ukaže na oštećenje bubrega.

Kako bi zaštitila preostali bubreg, osoba kojoj je izvađen jedan bubreg trebalo bi da izbegava sportove i aktivnosti koje uključuju teške kontakte ili sudare. Većina osoba sa jednim bubregom zbog nefrektomije, povezane sa rakom bubrega, obično ne mora da prati posebnu ishranu.

Zašto se dešava da neko živi život sa jednim bubregom?

Postoje tri glavna razloga zašto osoba može imati samo jedan bubreg:

• ljudi mogu da se rode samo sa jednim bubregom. Ovo stanje se naziva renalna ageneza. Drugo stanje, koje se zove displazija bubrega, uzrokuje da se čovek rodi sa dva bubrega, ali samo jedan od njih funkcioniše. Većina ljudi koji su rođeni bez jednog bubrega (ili sa samo jednim funkcionalnim bubregom) vode normalan, zdrav život.
• nekim osobama bubreg se uklanja operacijom kako bi se lečila povreda ili bolest poput raka
• ljudi žive samo sa jednim bubregom jer su možda donirali drugi bubreg osobi kojoj je bila potrebna transplantacija ovog organa, što je česta pojava među najužim članovima porodice.

Šta ako se neko rodi samo sa jednim funkcionalnim bubregom?

Generalno, većina ljudi sa jednim zdravim bubregom ima malo zdravstvenih problema. Međutim, uočeni su neki dugoročni problemi kod nekih ljudi. Na primer, kod nekih osoba rođenih sa jednim bubregom ili im je jedan bubreg odstranjen u detinjstvu, kasnije u životu postoji šansa za blagi gubitak funkcije bubrega. To se obično dešava posle 25 godina ili duže.  Takođe, može da se desi da čovek koji živi život sa jednim bubregom kasnije u životu dobije visok krvni pritisak. Međutim, gubitak funkcije bubrega je obično veoma blag, a životni vek je normalan. Drugim rečima, jedan zdrav bubreg može da radi jednako dobro kao i dva. Jedan transplantirani bubreg može da obavlja funkciju oba bubrega. Testiranje je pokazalo da transplantirani bubreg takođe može da poveća funkciju bubrega.

Život sa jednim bubregom zahteva da se poštuju neke preporuke lekara

Operisani ljudi najčešće se interesuju koliko često treba da odlaze kod doktora. Preporuka lekara je da se funkcija bubrega proverava najmanje jednom godišnje, putem testa urina i analize krvi. Takođe bi trebalo redovno kontrolisati i krvni pritisak.

Često pitanje je i „može li osoba sa jednim bubregom da se bavi sportom“? Fizičke vežbe su zdrave i dobre za osobu koja živi život sa jednim bubregom. Međutim, važno je da neko, ko ima samo jedan bubreg, bude oprezan i zaštiti ga od povreda. Ova preporuka se odnosi na sve ljude koji imaju samo jedan bubreg, uključujući i ljude koji su rođeni sa jednim bubregom i osobe sa transplantiranim bubregom. Neki lekari smatraju da je najbolje izbegavati kontaktne sportove kao što su fudbal, boks, hokej, fudbal, borilačke veštine ili rvanje. Nošenje zaštitne opreme kao što su postavljeni prsluci ispod odeće može pomoći u zaštiti bubrega od povreda tokom sporta. Tako se samo smanjuje rizik, ali ne može i da se izbegne. Lekari savetuju da uvek treba razmišljati o rizicima koje nosi određena aktivnost i pažljivo razmotriti da li su rizici veći od koristi.

Da li je potrebna posebna ishrana za ljude sa jednim bubregom?

Osobe koje treba da žive život sa jednim bubregom često pitaju da li moraju da se pridržavaju određenog načina ishrane. Većina ljudi sa jednim zdravim bubregom ne mora da se pridržava nekih posebnih dijeta, a ako je bubreg transplantiran zbog bolesti bubrega ili otkazivanja bubrega, moguće je da će postojati neka ograničenja u ishrani o kojima treba razgovarati sa lekarom ili dijetetičarom. U situaciji transplantiranog bubrega savetuje se da se izbegava svež grejpfrut ili sok od grejpfruta jer može da ometa određene lekove.

U svakom slučaju, poželjno je zdravo i uravnoteženo se hraniti i smanjiti unos soli. Ograničenja u ishrani obično nisu neophodna za ljude koji su dobili transplantirani bubreg, ali ipak vredi pratiti zdravu ishranu i paziti na unos soli. Međutim, verovatno će vam biti savetovano da izbegavate svež grejpfrut ili sok od grejpfruta jer mogu da ometaju određene lekove. Ako vam vaš konsultant za bubrege savetuje da unesete određene promene u svoju ishranu, zamolite da budete upućeni kod bubrežnog dijetetičara i pratite njihov savet.