Šta može da pomogne kod artritisa srednjeg dela stopala

Artritis srednjeg dela stopala je upalni proces zglobova sredine stopala. Zbog simptoma koje daje, prvenstveno ukočenosti i bola, kod mnogih ljudi sa ovom dijagnozom dolazi do poteškoća u hodanju.

Artritis srednjeg dela stopala najčešće je posledica drugih vrsta artritisa

Ljudi mogu da dobiju artritis srednjeg dela stopala iz različitih razloga. Jedan od uzroka je osteoartritis, usled koga dolazi do habanja hrskavice. Reumatoidni artritis (RA) je takođe visoko na listi razloga. Poznato je da se reumatoidni artritis javlja kada naš imuni sistem greškom napada zdrave koštane strukture.

Artritis srednjeg dela stopala ne utiče na prste ili na skočni zglob. Poznato je, međutim, da artritis može da zahvati više zglobova odjednom, u isto vreme.

Šta je zapravo artritis srednjeg dela stopala

Artritis srednjeg dela stopala praćen je bolom u zglobovima. Rezultat je upale koja zahvata kosti srednjeg deo stopala. To podrazumeva sklop određenog broja zglobova u ovom delu noge. TMT zglobovi povezuju tarzalne i metatarzalne kosti. Metatarzalne kosti povezuju pet kostiju sa falangama, ili kostima prstiju. Navikulo-klinasti zglobovi (zglobovi) su veza između dve tarzalne kosti, navikularne i klinaste kosti.

Kosti, ligamenti i zglobovi srednjeg dela stopala pomažu u stabilizaciji svoda stopala. Kada hodamo ili trčimo, ovi zglobovi pomažu u prenošenju sile koju stvara list, na prednji deo stopala. Srednji deo stopala takođe povezuje zadnji deo stopala sa kompletnim prednjim delom stopala, odnosno noge.

Artritis srednjeg dela stopala i simptomi

Ljudi sa artritisom srednjeg dela stopala mogu da osete niz simptoma, u zavisnosti od specifičnog tipa artritisa koji imaju. To su:

• bol pri pokretu (hodanje ili stajanje)
• bol koji se pogoršava intenzivnom aktivnošću
• otok, bol ili toplota u zglobu (udruženo)
• problem sa hodanjem
• osetljivost ili bol kada se izvrši pritisak na srednji deo stopala.

Vremenom, artritis srednjeg dela stopala može da oslabi ligamente koji podupiru svod (luk) srednjeg dela stopala i da izazove njegovo padanje. Kada se to dogodi, deluje kao da je stopalo potpuno ravno.

Artritis srednjeg dela stopala i mogući uzroci pojave

Artritis srednjeg dela stopala može da bude rezultat nekoliko vrsta artritisa, na primer:

• osteoartritis: nastaje kada se hrskavica u zglobovima istroši, pa se kosti trljaju direktno jedna o drugu; to dovodi do upale i bola
• posttraumatski artritis: povrede koje oštećuju površinu zgloba mogu da uzrokuju trošenje hrskavice, što rezultira simptomima sličnim osteoartritisu
• RA (reumatoidni artritis): ova vrsta artritisa je autoimuno stanje, u kome imunski sistem tela greškom napada zdrave zglobove: stopala su uobičajeno mesto za početak RA; ovaj artritis je obično simetričan, što znači da bi osoba sa ovim stanjem verovatno imala artritis srednjeg dela stopala na obe noge
• psorijazni artritis (PsA): još jedno autoimuno stanje koje se obično javlja kod dela ljudi sa psorijazom; može da utiče na više zglobova i na tetive u stopalima; za razliku od RA, može da bude asimetričan.

Osteoartritis i posttraumatski artritis su najčešći uzroci artritisa srednjeg dela stopala.

Dijagnostikovanje artritisa srednjeg dela stopala

Da bi se dijagnostikovao artritis srednjeg dela stopala, lekar uzima anamnezu (pitanja o simptomima i istoriji bolesti, da li je bilo povreda u toj regiji, da li smo uzimali neku terapiju, i slično). Takođe, obaviće fizički pregled stopala i skočnog zgloba, uz vršenje pritiska na određena mesta. Važno je i kada su simptomi počeli, da li su prisutni na jednoj ili na obe noge, kada se bol pogoršava, i da li je to slučaj kada smo fizički aktivni.

U opciji je više dijagnostičkih metoda: ultrazvuk, CT ili MRI skeniranje, testovi za analizu hoda, kao i testovi krvi za upalu ili markere autoimunih bolesti.

Lečenje artritisa srednjeg dela stopala

Ne postoji lek za artritis. Međutim, lečenje može da ublaži i umanji simptome, poboljša pokretljivost i kvalitet života. Koji tretman je najidealniji za pacijenta, zavisi od vrste artritisa i stadijuma bolesti. Neki načini lečenja i olakšavanja života sa artritisom srednjeg dela stopala su:

• modifikacija životnog stila (promena životnih navika): ograničavanje aktivnosti koje pogoršavaju simptome, održavanje normalne telesne težine, zamena vežbi sa velikim pritiskom na telo vežbama nižeg intenziteta (plivanje ili vožnja bicikla)
• terapija hlađenjem: nanošenje hladnih ili ledenih obloga na zahvaćeno područje kako bi se smanjio bol i otok; izbegavanje toplih tuševa ili kupki takođe može da bude od pomoći
• fizikalna terapija: tokom fizikalne terapije, uče se vežbe koje mogu da poboljšaju fleksibilnost, snagu i opseg pokreta
• korišćenje pomagala: proteze za stopala, ortopedski ulošci, obuća po meri – sve to smanjuje pritisak na stopala, a samim tim pomaže i pokretljivosti
• lekovi bez recepta (OTC): lekovi kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) mogu da smanje bol i oticanje; ni njih nemojte koristiti bez konsultacije
• propisana terapija: antireumatici i injekcije kortizona smanjuju upalu.

Hirurgija kao opcija lečenja

Ako ništa od navedenih metoda ne pomaže, postoji mogućnost hirurških intervencija. To su:

• artroskopska hirurgija: uklanjaju se upaljena zglobna tkiva, koštane strukture ili labava hrskavica: tokom postupka, hirurg ubacuje veoma malu kameru u stopalo i uz pomoć nje uvodi minijaturne hirurške instrumente
• artrodeza: ova operacija spaja zglobne kosti kako bi se stvorio jedan, kontinuirani komad, uz uklanjanje pogođih delova
• artroplastika: hirurg uklanja oštećene kosti i zamenjuje ih plastičnim ili metalnim površinama.

Vežbajte i hodajte sa artritisom srednjeg dela stopala

Artritis srednjeg dela stopala može da učini hodanje i druge fizičke aktivnosti bolnim. Vežbanje je inače važno za zdravlje i pomaže nam da održimo umerenu telesnu težinu. U slučaju artritisa srednjeg dela stopala, od ogromne je važnosti jer može smanjuje pritisak na stopala, uz olakšavanje simptoma.

Pokušajte da pronađete načine da ostanete aktivni bez pogoršanja simptoma, uz varijante fizičke aktivnosti koje vrše manji pritisak na zglobove, recimo:

• plivanje
• aerobik u vodi (akvabik)
• vožnja bicikla

Terapija hlađenjem nakon vežbanja može da pomocgne da se spreči jači bol smanjenjem dotoka krvi u to područje. Ako su hodanje i pokretljivost otežani, može da pomocgne i promena obuće. Obuća sa dodatnim ulošcima i širim prostorom za prste daće stopalima dovoljno prostora, a istovremeno ih zaštititi od pritiska odozdo, sa zemlje.