Glavobolja temena glave često može da bude uzrokovana nekim drugim stanjima, poput upale sinula ili migrene. Foto:Shutterstock
Glavobolja je veoma česta pojava kod mnogih ljudi, a od toga gde je lociran bol u glavi, sa leve, desne strane ili na samom temenu zavisi šta joj je uzrok. Ukoliko se bol javi na temenu glave razlozi mogu biti različiti.
Glavobolje tenzionog tipa su neke od najčešćih glavobolja. Stručnjaci ih ponekad nazivaju glavoboljama napetosti mišića. Iako mišićna napetost može igrati ulogu, nije jasno zašto se tačno dešava glavobolja. Drugi mogući uzroci uključuju nedostatke vitamina i genetske faktore.
Jedna studija je sugerisala da najmanje 78 odsto ljudi od iskusi glavobolju tipa napetosti u nekom trenutku. Kod glavobolje tenzijskog tipa, bol se oseća kao da steže ili dodaje težinu području, kao što je vrh glave. Ljudi će takođe osećati bol u vratu ili ramenima u nekim slučajevima.
Ljudi često opisuju bol kod ove vrste glavobolje kao tup. Tenzione glavobolje su obično neprijatne, ali ne i teške. Mogu da traju od 30 minuta do nedelju dana, ali prosečno trajanje je četiti do šest sati.
Glavobolja je jedan od simptoma migrene. Migrenske glavobolje pogađaju do 12 odsto stanovništva, uključujući 17 procenata žena i šest odsto muškaraca. One su manje uobičajene od tenzionih glavobolja, ali mogu biti teže. Bol se može osećati kao da zrači iz vrha glave, duž jedne strane ili niz zadnji deo vrata. Može biti ozbiljna i pulsirajuća i javlja se zajedno sa drugim simptomima, uključujući mučninu i ekstremnu osetljivost na svetlost ili zvuk.
Čini se da genetski faktori igraju ulogu, ali mnogi ljudi sa ovim stanjem smatraju da specifični okidači mogu izazvati migrenske glavobolje. To uključuje stres, vremenske promene, probleme sa spavanjem i hormonske promene.
Postoje različite vrste hronične, ili uporne, glavobolje. Oni uključuju glavobolje tenzionog tipa i migrenske glavobolje.
Lekar će dijagnostikovati hroničnu glavobolju tenzionog tipa ako osoba ima glavobolju ove vrste najmanje 15 dana mesečno tokom tri meseca ili duže. Hronične migrenske glavobolje se takođe javljaju najmanje 15 dana mesečno tokom tri meseca ili duže, a osoba će imati simptome migrene najmanje osam dana u mesecu. Simptomi će zavisiti od vrste glavobolje, ali neki mogu izazvati bol blizu vrha glave. Faktori načina života, kao što su stres i nedostatak sna, mogu uticati na hronične tenzijske glavobolje.
Kao što ime govori, klaster glavobolje se javljaju u grupama. Pojavljuju se iznenada na jednoj strani glave, često iza oka, i izazivaju jak bol, kao i začepljenost nosa ili curenje iz nosa i suzenje oka. One su retke, pogađaju obično na jedan od 1.000 ljudi.
Klaster glavobolje mogu uključivati promene u trigeminalnom nervu, hipotalamusu i proširenju krvnih sudova. Međutim, stručnjaci ne znaju tačno zašto se to dešava. Mogu se javiti kao odgovor na okidače kao što su gledanje televizije, pijenje alkohola, vruće vreme i stres.
Klaster glavobolja može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, ali onda može prestati i na nekoliko godina. Tokom napada, mogu se pojaviti svakog drugog dana do osam puta dnevno. Osobi može biti teško da se odmor tokom ovog vremena.
Bolest ili infekcija mogu upaliti sinuse, što rezultira često bolom na vrhu glave. Lekar može preporučiti lekove koji pomažu kod upale. Ljudima koji imaju dugotrajne probleme sa sinusima može biti potrebna operacija.
Poremećaj spavanja može dovesti do glavobolje, ali glavobolje takođe mogu pogoršati probleme sa spavanjem. Glavobolje tenzionog tipa mogu se javiti kada nedostatak sna i one uzrokuju da telo oslobađa manje hemikalije poznate kao oreksin. Oreksin igra ulogu u funkciji nervnog sistema, spavanju i uzbuđenju. Nedostatak sna je jedan od uzroka rane jutarnje glavobolje.
Hipničke glavobolje mogu uzrokovati da se osoba probudi iz sna, obično u isto vreme svake noći. Obično traju najmanje 15 minuta i imaju tendenciju da utiču na ljude starije od 50 godina. Doktori ne znaju zašto se to dešava, ali možda postoje veze sa upravljanjem bolom, REM fazama ili proizvodnjom melatonina.
Okcipitalna neuralgija uključuje iritaciju nerava koji vode od kičme do vrha glave. Ovo može izazvati bol u leđima i vrhu glave.
Osoba se može osećati kao da ima čvrstu traku na glavi. Takođe mogu iskusiti peckanje ili nalete jakog bola. Mogući uzroci uključuju traume na potiljku,kompresija nerva kao posledica osteoartritisa, kao i tumor na vratu.
Lekar će uraditi ispitivanja kako bi potražio osnovni uzrok, iako ponekad može da ne bude jasnog uzroka.
Česta upotreba lekova bez recepta za ublažavanje bolova može dovesti do prekomerne upotrebe ili kao reakcija može se javiti glavobolja. Ljudi sa upornom migrenom su posebno skloni preteranim glavoboljama.
Lekar će razmotriti mogućnost glavobolje zbog preterane upotrebe lekova ako osoba ima dijagnozu primarnog stanja glavobolje i ima glavobolje najmanje 15 dana u mesecu.
Izlaganje niskim temperaturama može izazvati glavobolju izazvanu hladnoćom ili „zamrzavanje mozga“, sa bolom u prednjem delu glave prema vrhu. Može se desiti kada pojedete veliki zalogaj nečega zamrznutog ili konzumirate veoma hladna pića. Naučni izraz za zamrzavanje mozga je sfenopalatinska neuralgija, jer utiče na sfenopalatinski ganglij. Ovaj ganglion je povezan sa nervima u sinusima.
Kada osoba pojede nešto hladno, oštar, jak bol pogađa vrh glave i traje samo nekoliko sekundi. Nestaje kada se hladna temperatura u glavi rasprši. Međutim, stručnjaci su takođe povezali sfenopalatinsku neuralgiju sa drugim vrstama glavobolja, uključujući klaster i migrenske glavobolje.
Neki ljudi imaju pulsirajuću glavobolju kada rade intenzivne vežbe, trče ili tokom seksa. Lekari ovo nazivaju glavoboljom pri naporu. To može biti zbog porasta krvnog pritiska, prema Američkoj fondaciji za migrenu.
Međutim, postoje i dokazi da vežbanje može pomoći u smanjenju glavobolje. Konzumiranje nekog izvora proteina, poput orašastih plodova, oko 1,5 sata pre vežbanja, hidratacija i zagrevanje može pomoći u smanjenju rizika.
Svako ko doživi jaku glavobolju posle vežbanja ili ima zabrinutost zbog uticaja vežbanja na glavobolje treba da potraži savet lekara.
Visok krvni pritisak retko izaziva glavobolju, ali Američko udruženje za srce napominje da to može učiniti ako je krvni pritisak 180/120 mm/Hg ili više.
U retkim slučajevima, povreda glave, moždani udar ili apsces mozga mogu izazvati stanje poznato kao intrakranijalna hipertenzija, gde se pritisak povećava oko mozga. Ovo može izazvati pulsirajuću glavobolju, promene vida, mučninu i druge simptome.