Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Moždani udar izaziva RNK kiselina koja oštećuje plak, otkrili su naučnici

Priredio/la: I. V.
17:00 - 13. 08. 2022.

Karotidni i koronarni plakovi razvijaju zaštitnu „kapicu“, koja se, iz nejasnih razloga vremenom tanji, što za posledicu ima veću šansu da osoba doživi moždani i srčani udar

moždani udar Blokada karotidne arterije je čest uzrok nekih ishemijskih moždanih udara Foto: Shutterstock

Moždani udar, baš kao i srčani, jedan su od vodećih uzroka smrti ljudi, zbog čega naučnici ne prestaju da se bave istraživanjem šta su tačno primarni okidači ovih smrtonosnih stanja. Fokus njihovog istraživanja je šta uzrokuje nakupljanje plaka u arterijama, šta dovodi do toga da delovi arterija iznenada pucaju ili se odvajaju. Kako najveći problem, odnosno ključna prepreka u otkrivanju uzroka srčanog i moždanog udara je to istraživači nisu bili u mogućnosti da proučavaju plakove tokom moždanog udara.

Moždani udar izaziva RNK kiselina koja nagriza ključni deo plaka

Po prvi put, istraživači sa Tulane University i Ochsner Health bili su u mogućnosti da genetski sekvenciraju tkivo karotidnog plaka, sakupljeno od pacijenata u roku od nekoliko dana nakon moždanog udara. U poređenju sa stabilnim plakom, istraživači su otkrili da tkiva nedavnih žrtava moždanog udara sadrže RNK – ribonukleinsku kiselinu koja može da izazove upalu i procese koji oštećuju ključni deo plaka, a koji štiti od rupture. Rezultati njihove studije nedavno su objavljeni u Scientific Reports.

Kako su naučnici naveli u svom izveštaju, ovo otkriće bi moglo da pomogne istraživačima da razviju nove tehnike za sprečavanje moždanog udara.

– Geni identifikovani u našoj studiji mogli bi da se koriste kao mete za razvoj novih lekova ili dijagnostike kako bi se sprečili moždani i srčani udar – izjavio je jedan od autora studije dr Cooper Woods, profesor fiziologije i medicine na Tulane University School of Medicine.

Bela krvna zrnca igraju važnu ulogu u slučaju moždanog udara

Najveće iznenađenje bilo je to što su istraživači otkrili da su rupturirani plakovi povećali markere B-ćelija, odnosno belih krvnih zrnaca na čiju ulogu u rupturi plaka se ranije nije obraćala pažnja.  Prethodne studije su se oslanjale na uzorke karotidne arterije dobijene nakon smrti pacijenta ili mesecima nakon moždanog ili srčanog udara. Međutim, u tom slučaju ograničavaju se informacije koje mogu da se dobiju ili se propuštaju procesi koji se dešavaju samo u trenutku rupture.

Blokada karotidne arterije je čest uzrok nekih ishemijskih moždanih udara, koji se dešavaju kada se prekine dotok krvi u deo mozga, sprečavajući moždano tkivo da dobije neophodan kiseonik i hranljive materije. S obzirom na to da mehanizmi koji dovode do nekih moždanih udara i većine srčanih udara uključuju iste procese rupture plaka, ovi nalazi takođe imaju implikacije na bolesti srca.

– Upala je poznati faktor rizika za aterosklerozu, što dovodi do moždanog i srčanog udara. Karotidni i koronarni plakovi razvijaju zaštitnu kapicu, koja se, iz nejasnih razloga, tanji, što za posledicu ostavlja čoveka sa većim šansama da doživi moždani i srčani udar – objasnio je profesor dr  Hernan Bazan iz Ochsner Health.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend