Rak želuca može uspešno da se leči hirurgijom u ranoj fazi, ali pacijenti najčešće dolaze na pregled kada je bolest već metastazirala Foto: Shutterstock/Stefan Đaković
Rak želuca je maligno oboljenje koje može da se razvije se u bilo kom delu želuca. Njegov najčešći tip je adenokarcinom (rak mukoznog sloja želuca), koji je prisutan čak u 95 odsto slučajeva. Ova vrsta karcinoma može da se leči uspešno, ali to zavisi isključivo od otkrivanja u ranoj fazi.
Kao i kod nekih drugih tipova karcinoma, veliki problem je to što rak želuca podrazumeva nespecifične simptome, kaže prof.dr Dino Tarabar u razgovoru za eKlinika portal. Takođe, u slučaju najvećeg broja pacijenata, ovaj vid raka nastane i razvija se potpuno asimptomatski.
– Čovek može da oseti simptome gornje dispepsije. Oni su inače prisutni u populaciji, ali se najčešće pogrešno tumače kao „poremećaj varenja”. Međutim, oni ne moraju da znače da je uvek u pitanju maligna bolest. Često dolazi i do osećaja rane zasićenosti, bolova u trbuhu nakon jela, mučnine i nagona na povraćanje, gasova i nadimanja, uz gorušicu. To jesu simptomi koji, jasno, imaju veze sa želucem i njegovim radom, ali su i nešto što gotovo svako od nas oseti u nekom trenutku. Nespecifični su za najveći broj ljudi u smislu momentalne sumnje na postojanje maligniteta i odlazak lekaru, a iza njih već može da stoji upravo ova vrsta maligniteta – naglašava prof.dr Tarabar, gastroenterolog i onkolog.
Prema rečima prof.dr Dina Tarabara, pacijent bi trebalo hitno da se obrati lekaru ukoliko se navedeni simptomi učestalo i prolongirano javljaju. A ako su uz njih prisutne i teškoće sa gutanjem, anemija, lošiji apetit, i kao posledica prekomerni gubitak kilograma, moguće je da se već radi o uznapredovaloj fazi bolesti.
– Dodatne hitne indikacije su i crna ili katranasta stolica, kao i povraćanje krvi. Dijagnostička metoda koju je neophodno odmah uraditi je gastroskopija. To naročito važi za osobe starije od 45 godina. Uz endoskopski pregled, uzima se i uzorak tkiva. Patohistološki nalaz potvrđuje da li se radi o karcinomu, a sledeći korak u lečenju je procena operabilnosti u odnosu na lokaciju i stadijum. U cilju sagledavanja proširenosti bolesti radi se skener abdomena. Upravo to određuje i planiranje daljeg toka lečenja – objašnjava sagovornik našeg portala.
Ako je rak lokalizovan samo u regiji želuca i nije se proširio na druge organe, poput trbušne maramice ili jetre, opcija uspešnog lečenja je hirurgija. Opcija uspešnog lečenja je hirurgija. Kod određenog broja pacijenata sa brojim regionalnim limfnim žlezdama sprovodi de preoperativno lečenje primenom tzv.neoađuvantne hemioterapije, a posle se vrši resekcija želuca. Radi se, navodi dr Tarabar, o resekciji želuca. A evo šta, prema njegovim rečima, ova metoda podrazumeva i koji su sledeći koraci:
– Uz odstranjivanje dela želuca uklanjanju se i regionalne limfne žlezde. Njih je, za dovoljnu procenu proširenosti tumora neophodno odstraniti minimum 25. Nakon patohistološke analize ovih uzoraka, donosi se odluka o tome da li će se primeniti i postoperativna hemioterapija. Nakon patohistološke analize ovih uzoraka, donosi se odluka o tome da li će se primeniti i hemioterapija. Tako se leče svi pacijenti kod kojih se pokazalo da i da u limfnim čvorovima ima malignih ćelija. Kako, nažalost, i dalje veliki broj pacijenata za dijagnozu saznaje u slučaju metastatskog raka želuca, u njihovom slučaju je moguće primeniti samo hemioterapiju. Napredak u kvalitetu i produžavanju života desio se primenom biološke terapije. Ona se onda daje u kombinaciji sa citostaticima – objašnjava prof. dr Tarabar.
Uz adenokarcinom, najčešći tip karcinoma ovog organa, ostale vrste karcinoma želuca čine limfomi (koji se razvijaju iz limfnog tkiva zida želuca), i GIST (gastrointestinalnistromalni tumori). Postoje, ali u neuporedivo manjem procentu, i hormon produkujući tumori želuca.
– Jasno je da uspešno lečenje raka želuca zavisi prvenstveno od ranog otkrivanja bolesti. Zbog toga je od krucijalnog značaja da se svi koji navedene simptome osete, što pre jave lekaru. Na taj način najpre eliminišemo postojanje maligniteta, što je i najvažnije. Ali, ne radi se samo o isključivanju maligniteta kao razloga problema. Tu su i neka samo na prvi pogled manje „opasna“ stanja, kakvo je, na primer, infekcija helikobakterijom. I ova široko rasprostranjena bakterija, pokazala su istraživanja, može da bude uzročnik karcinoma želuca – upozorava gastroenterolog i onkolog, koji rukovodi Centrom za zapaljenske bolesti creva u KBC „Dragiša Mišović“.
Profesor dr Dino Tarabar podseća da su ostali načini za smanjenje rizika od oboljevanja uravnotežena ishrana i održavanje normalne telesne težine. Takođe, i svođenje konzumacije crvenog mesa, mesnih prerađevina i suhomesnatih proizvoda na minimalnu meru. Podrazumeva se redovna fizička aktivnost, uz izbegavanje velikih količina alkohola i duvana.
Veliki problem je i to što kod nas, za razliku od drugih delova, ne postoji kultura i navika obavljanja preventivnih i skrining pregleda, čak i kada za to postoji mogućnost. U Japanu je, na primer, dijagnostikovanje karcinoma želuca u ranoj fazi zahvaljujući preventivnim kontrolnim pregledima, čak pre deceniju bio oko 60 odsto.
– Nama se, nažalost, i pored napretka i usavršavanja i dijagnostičkih metoda i lečenja, i dalje većinom javljaju pacijenti koji imaju ili lokalno ili metastaski uznapredovali karcinom želuca. Istraživanja kažu da je za nastanak, ali i razvoj raka želuca potrebno i nekoliko godina. To govori dovoljno o potrebi kontrolnih i preventivnih pregleda, jer je to jedini način ranog otkrivanja ovog karcinoma. Samo to daje šanse za uspešno lečenje – ističe sagovornik eKlinika portala.
Profesor dr Tarabar konstatuje i da je veliki broj malignih bolesti digestivnog trakta razbuktala pandemija covid 19. Budući da je postojala potreba prelaska velikog broja zdravstvenih ustanova u kovid režim rada, ljudi, nažalost, nisu bili u mogućnosti da dođu do specijalista.