Loša probava i neprijatni gasovi česte su posledice gastrointestinalnih bolesti. Povremeni problemi sa probavom su česti i nekada su uslovljeni netolerancijom na određene namirnice ili ubrzanim tempom života s dosta stresa. Simptomi, kao što su grčevi u stomaku, obično nestaju posle izvesnog vremena, a problemi se nekada mogu rešiti i upotrebom određenih kućnih lekova.
Pojedine bolesti snažno utiču na digestivni trakt. Loša probava može biti posledica gorušice, nadimanja, zatvora, sindroma iritabilnog creva. Osobe koje pate od sindroma iritabilnih creva, najčešće imaju problema zbog stresnih situacija koje mogu snažno uticati na rad digestivnog sistema. Nekada uzrok mogu da budu i bakterijske infekcije, ali i različiti psihološki problemi.
Ulcerozni kolitis je rezultat abnormalnih reakcija imunog sistema. Reč je o zapaljenskoj bolesti creva koja zahvata debelo crevo i manifestuje se prolivastim stolica sa primesama krvi i sluzi.
Kronova bolest je hronična zapaljenska bolest creva, koja zahvata, za razliku od ulceroznog kolitisa, ceo digestivni trakt. Bolest se ispoljava prolivima koji taju duže od 6 nedelja, lažnim nagonima za pražnjenje creva, svežom krvi u stolici, bolovima ili grčevima u stomaku, osećajem nepotpunog pražnjenja creva, zatvorom.
Loša probava često je posledica industrijske hrane, kao što su razna zamrznuta jela, viršle, suhomesnati proizvodi. Procesuirana hrana brzo diže nivo šećera u krvi i tako utiče na zapaljenske procese koji mogu dovesti do problema sa probavnim.
Netolerancija na određene vrste namirnica često izaziva poteškoće u varenju, nadimanje i dijareju. Antacidi ili antibiotici mogu izazvati probleme sa varenjem, kao i lekovi za kontrolu bolova.
Nedovoljan unos tečnosti čest je uzrok lošeg varenja. Nedostatak tečnosti smanjuje broj pokreta creva i dovodi do konstipacije. Povišeni nivo stresa takođe negativno utuče na probavu. Jak stres ili anksioznost mogu dovesti do upale i dijareje, pogoršati simptome sindroma nervoznih creva.
U slučaju da su simptomi učestali i ozbiljnijih potrebno je potražiti savet stručnjaka. Ukoliko su problemi blage prirode mogu se tretirati i kućnim lekovima.
Savetuje se opuštanje, mnoge osobe imaju stomačne probleme pre nekog ispita ili bitnog događaja. Kako bi se smanjio nivo stresa, psihijatri predlažu bolju komunikaciju sa bližnjima, redovnu fizičku aktivnost i uredan san. Konzumacija obroka na brzinu i kada smo nervozni utiče na probavu, savet je da nastojimo uvek kada je to moguće da se opustimo pre i posle obroka, da ne jedemo na brzinu i da svaki zalogaj dobro sažvaćemo.
Čaj od nane je odlično sredstvo koje može olakšati stomačne probleme. Listiće nane prelijte jednom šoljom vrele vode. Posle 3 do 5 minuta sve procedite, po želji se može dodati malo limuna ili meda. Istraživanja navode da ulje nane može kratkoročno ublažiti simptome nervoznih creva i bol u stomaku.
Pokret, bilo koji oblik fizičke aktivnosti omogućava pokretanje hrane kroz probavni sistem. Čak i spora šetnja u trajanju od nekih, 15 do 20 minuta, može ublažiti nadimanje. Fizička aktivnost povećava protok krvi do mišića u digestivnom sistemu i tako utiče na bolje varenje.
Neprijatni gasovi često su posledica ručka na brzinu i gutanja velikih količina vazduha. Ljudi uvek u toku dana ispuste određenu količinu gasova, ali neke namirnice uzrokuju dodatnu količinu gasova. Upotreba žvakaćih guma, gazirana pića, brzo gutanje hrane, često uzrokuju dodatne gasove.
Veću količinu gasova mogu izazvati i zdrave namirnice kao što su brokoli, pasulj, luk, jabuke, jogurt. Nežno i kružno masiranje stomaka može smanjiti nelagodnost i olakšati nadimanje.
Fermentisane namirnice sadrže mikroorganizme koji mogu biti korisni za zdravlje creva. Bakterije koje su prirodno prisutne u crevima pospešuju varenje hrane, ali pojedine vrste ovih bakterija mogu izazvati i probleme. Dobre bakterije u fermentisanim namirnicama važne su za digestivni trakt. Dobro deluju na imunološki sistem i mogu zaštiti creva od od upala, štetnih bakterija u umnožavanja gljivica. Probiotički jogurt, kiseli kupus, povrće iz turšije, kefir, u bitnoj meri mogu ublažiti stomačne probleme.
Biljna vlakana su dragocena za zdravlje celokupnog organizma. Snižavaju nivo holesterola i smanjuju mogućnost od teških srčanih oboljenja, a dobro deluju i na digestivni sisitem. Sveže voće i poveće, integralne žitarice, orašasti plodovi, mahunarke namirnice su bez kojih je nezamisliva dobra probava.
Pojedine namirnice i pića mogu da dovedu do problema s probavom. Smatra se da vođenje dnevnika ishrane s ciljem da se utvrdi koje namirnice izazivaju probleme, može biti od koristi. Posavetujte se i sa nutricionistom ako planirate neke bitne izmene u načinu ishrane.
Izbegavajte hranu koja može biti izvor problema. Stomačne tegobe su učestalije posle konzumacije brze hrane, začina, prženih namirnica, slatkiša, sirćeta, citrusa, alkohola, kofeina. Ograničena upotreba ovih proizvoda može biti od pomoći.
Izbalansirana ishrana u kojoj su zastupljeni svi neophodni minerali i vitamini može rešiti stomačne probleme. Smatra se da mediteranska ishrana bogata voćem, povrćem, ribom, maslinovim uljem, žitaricama od celog zrna pravi izbor.
Začini kao đumbir mogu umanjiti simptome mučnine i upale. Preporuka je da osobe koje imaju problema sa varenjem svakodnevno koriste svež đumbir. Čaj od đumbira, sa malo limuna i meda, je ukusan i odličan lek za stomak.
Učestaliji stomačni problemi mogu biti posledica osnovnog oboljenja. Celijakija, netolerancije na hranu ili alergija, sindrom nervoznih creva, divertikulitis, refluks kiseline često su krivci za lošu probavu. Jaki bolovi u stomaku, povraćanje, dijareja mogu biti znaci ozbiljnog zdravstvenog problema, koji se leči uz nadzor stručnjaka.