Subklinički hipotireoidizam može biti posledica autoimune bolesti, lekova ili operacije štitne žlezde Foto: Shutterstock
Subklinički hipotireoidizam često prethodi pravom, klinički manifestnom hipotireoidizmu. Može biti posledica autoimune bolesti, lekova ili operacije štitne žlezde. Ljudi sa ovim stanjem možda neće imati simptome.
Iako će nivoi tiroidnih hormona u krvi pacijenta biti u prihvatljivom opsegu, oni mogu biti nešto niži od očekivanog.
Subklinički hipotireoidizam je rani, blagi oblik hipotireoze kod koga je povišen TSH hormon koji stimuliše štitnu žlezdu.
Hipofiza proizvodi TSH, koji zauzvrat stimuliše štitnu žlezdu, organ u obliku leptira u dnu prednje strane vrata, da proizvodi tiroidne hormone trijodtironin (T3) i tiroksin (T4). Hormoni štitne žlezde regulišu metaboličke procese u telu, uključujući otkucaje srca, funkciju varenja i razvoj mozga.
Subklinički hipotireoidizam javlja se kada su nivoi T4 normalni, ali su nivoi TSH visoki. Lekari ovo stanje nazivaju subklinički hipotireoidizam jer su nivoi slobodnih hormona štitne žlezde i dalje normalni. Neke osobe nemaju simptome, dok se kod drugih javljaju isti simptomi koje bi izazvala očigledna hipotireoza.
Ako štitna žlezda ne proizvodi dovoljno T4 da bi zadovoljila potrebe organizma, nivoi TSH će porasti i preopteretiti štitnu žlezdu.
Što je veći nivo TSH u krvi, to je lošija funkcija štitne žlezde i obrnuto. Nivo TSH u rasponu od 5-10 mili-internacionalnih jedinica po litru (mU/L) blago je povišenje, a nivoi iznad 10 mU/L pokazuju teži stepen poremećaja rada štitne žlezde.
Subklinički hipotireoidizam veći deo vremena može da bude asimptomatski. Međutim, može da izazove iste simptome kao i očigledna hipotireoza:
Subklinički hipotireoidizam ima nekoliko potencijalnih uzroka, uključujući određena autoimuna stanja, operaciju i neke lekove.
– Hashimoto tireoiditis ili Hašimotova bolest
Hashimoto tireoiditis je autoimuna bolest u kojoj imuni sistem napada štitnu žlezdu. Na kraju, telo uništava sopstvene zdrave ćelije štitne žlezde.
Hashimoto tireoiditis je najčešći uzrok subkliničkog hipotiroidizma. Prema pregledu iz 2019. on je razlog za 60–80 odsto slučajeva.
Simptomi su sledeći:
– Operacija štitne žlezde
Lečenje nekih stanja štitne žlezde, kao što su tiroidni čvorovi i rak štitne žlezde, može da zahteva hirurško uklanjanje dela ili cele štitne žlezde. Ova procedura je poznata kao tireoidektomija.
Hirurški zahvat na štitnoj žlezdi može dovesti do subkliničkog hipotireoidizma u zavisnosti od obima operacije.
– Povreda štitne žlezde
Trauma tupim predmetom ili povreda glave ili vrata mogu smanjiti sposobnost štitne žlezde da proizvodi dovoljno tiroidnih hormona koji zadovoljavaju potrebe organizma. Ovo može dovesti do subkliničkog hipotireoidizma.
– Lečenje hipertireoze
Radioaktivni jod ili antitiroidni lekovi mogu da izazovu subklinički hipotireoidizam kod osoba koje su prethodno bile podvrgnute lečenju hipertireoze.
Takođe, radioterapijski tretman u predelu glave ili vrata može da utiče na štitnu žlezdu i izazove subklinički hipotireoidizam.
– Određeni lekovi
Prema pregledu objavljenom u Cleveland Clinic Journal of Medicine, sledeći lekovi mogu da uitiču na funkciju štitne žlezde i izazovu subklinički hipotireoidizam:
Sledeći faktori mogu da povećaju šanse za razvoj subkliničkog hipotireoidizma:
Pre postavljanja dijagnoze ovog stanja, lekar treba da isključi faktore koji nisu povezani sa tiroidom, a koji mogu da podignu nivo TSH.
Preporučuje se da lekari procenjuju nivoe TSH i T4 svaka 2-3 meseca.
Da bi postavio ispravnu dijagnozu, lekar može da traži da pacijent uradi kombinaciju sledećih analiza:
Subklinički hipotireoidizam leči se zamenskom terapijom poznatom kao terapija levotiroksinom. American Thyroid Association (ATA) i American Association of Clinical Endocrinology preporučuju da se sa terapijom levotiroksinom započne ako pacijent ispunjava sledeće uslove:
Lekar će posebno odrediti doze za osobe bez kardiovaskularnih bolesti, kao i za one koje imaju ova oboljenjima.
U prva 3 meseca trudnoće, razvoj mozga i nervnog sistema fetusa zavisi od hormona štitne žlezde trudnice. Nedostatak tiroidnih hormona tokom trudnoće može dovesti do nepovoljnih ishoda razvoja, kao i komplikacija za trudnicu.
ATA napominje da trudnice treba da uzimaju svoju dozu tiroksina prema uputstvima, jer je to za njih bezbedno. U stvari, većini trudnica potrebna je veća doza levotiroksina da bi ispunile visoke potrebe svog tela i bebe u razvoju za tiroksinom .
Ako je trudnica dobila dijagnozu subkliničkog hipotireoidizma, treba odmah da se počne sa lečenjem i nastaviti ga do porođaja. Studija iz 2017. pokazala je da je lečenje hormonima štitne žlezde poboljšalo ishod kod trudnica čiji je nivo TSH bio 4,1–10 pre terapije. To znači da su one koje su se lečile zbog problema sa štitnom žlezdom smanjile mogućnost od gubitka ploda.