Lupus je autoimuna bolest, doživotni poremećaj funkcionisanja imunskog sistema, koji greškom napada sopstvena tkiva i organe Foto: Shutterstock
Lupus ili na latinskom „vuk“ ispoljava se crvenkastim promenama na koži, koje ponekada podsećaju na ugriz vuka. U pitanju je autoimuna bolest, koja može zahvatiti sve delove tela, s tim da su promene najprimetnije na koži i zglobovima. U najtežim oblicima, lupus može oštetiti srce i bubrege. Lupus je hronična bolest, koja se može uspešno kontrolisati, ali ne i izlečiti.
Lupus je autoimuna bolest, doživotni poremećaj funkcionisanja imunskog sistema, koji greškom napada sopstvena tkiva i organe. Bol u zglobovima i mišićima najčešće je prvi znak lupusa. Bol ima tendenciju da se istovremeno javi na obe strane tela, posebno na zglobovima ruku, prstima i kolenima. Zglobovi su topli na dodir i izgledaju upaljeno. Za razliku od reumatoidnog artritisa, lupus obično ne izaziva trajno oštećenje zglobova.
Lupus je često praćen kožnim osipom u obliku leptira na obrazima i nosu. Pacijenti se žale na osetljivost na sunce, ljuskave crvenkaste mrlje. Ove promene uočljive su na različitim delovima tela, uključujući i rane u ustima.
Lupus može dovesti do pucanja ili opadanja noktiju. Na osnovi nokta vidljive su plave ili crvenkaste mrlje, koje su posledica upale malih krvnih sudova noktiju. U nekim slučajevima koža oko nokatne ploče je crvena i natečena.
Pacijenti koji pate od lupusa često se žale na umor i visoku telesnu temperaturu. Često se uočava i osetljivost na sunce i druge oblike ultraljubičastog zračenja. Dan proveden na plaži, može kod pacijenata izazvati osip i pogoršati simptome lupusa. Neki lekovi, takođe, kod osoba koje pate od lupusa mogu izazvati pojačanu osetljivost na svetlost.
Simptomi lupusa obično se spontano javljaju i nestaju, uključujući i gubitak kose. Pacijenti mogu proći kroz periode u kojima im kosa jako opada ili postaje tanja. Stručnjaci kažu, da u ovakvim situacijama, nema potrebe za velikom zabrinutošću, jer će kosa sigurno ponovo izrasti.
Neki pacijenti razvijaju i stanje koje se zove Raynaudov sindrom, koji predstavlja epizodnu pojavu bledih i modrih prstiju obe ruke. Stanje se javlja zbog zatvaranja arterija, najčešće usled hladnoće ili stresa. Raynaudov sindrom moguć je i kod osoba koje nemaju lupus, ili bilo kakve druge ozbiljne zdravstvene komplikacije.
Simptomi lupusa i artritisa mogu da se donekle poklapaju, pa bolest na početku može ličiti na reumatoidni artritis, koji je praćen bolom u zglobovima ili njihovim oticanjem. Simptom umora i bola može da uputu na fibromialgiju. Lupus se zato potvrđuje pre svega dobrom dijagnostikom. Ne postoji jedan test za lupus, određeni proteini se obično pojavljuju u krvi pacijenta. Test krvi za antinuklearna antitela može uputiti na lupus. Laboratorijskim analizama se proverava broj ćelija, funkcija bubrega i vreme zgrušavanja krvi. Biopsija tkiva zahvaćenih promenama kao što su koža ili bubrezi može da pomogne u dijagnozi.
Ovu bolest može da dobije svako, ali stanje se 10 puta češće uočava kod žena, osoba od 20 do 40 godina, kod ljudi koji imaju istoriju ove bolesti u porodici.
Kada se pomene ova bolest većina osoba pomisli na sistemski eritemski lupus, koji je najčešći i najozbiljniji tip lupusa. Kožni eritemski lupus ispoljava se samo na koži i ne dovodi do oštećenja ostalih tkiva i organa. Osip u obliku leptira je najčešći pokazatelj ovog stanja. Sistemski lupus izazvan lekovima dovodi do privremenih simptoma lupusa tokom primene medikamenata.
Lupus se može kontrolisati kortikosteroidnim kremama za osip i nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, ako pacijent oseća bolove u zglobovima i ima visoku telesnu temperaturu. Kortikosteroidi se koriste u obliku pilula i u teškim slučajevima i intravenozno.
Neprijatni i teški simptomi bolesti mogu se sprečiti i nekim dobrim navikama. Lekari savetuju da se osobe sa lupusom zaštite od uticaja sunčevih zraka, da ne puše, da su fizički aktivne. Simptomi se mogu umiriti i uspešnim upravljanjem stresnim situacijama, odmorom, neki stručnjaci navode da je pojedinim pacijentima sa lupusom potrebno i do 12 sati sna.
Kako bolest napreduje moguće je oštećenje nekih organa. Tri od četiri osobe sa lupusom, mogu razviti probleme sa bubrezima. Ovi problemi možda neće izazvati simptome, iako je kod nekih ljudi primetno oticanje nogu i gležnjeva. Većina pacijenata sazna za probleme sa bubrezima, tek tokom alalize krvi, ili ako se u mokraći uoče abnormalni nivoi proteina.
Najčešći problem sa srcem koji se može dovesti u vezu sa lupusom je upala srčane maramice – perikarditis. Stanje može izazvati jak bol na levoj strani grudnog koša, kod osoba s lupusom češće je sužavanje arterija usled taloženja plaka, pa se javljaju i bolesti koronarne arterije. Moguće su i komplikacije srčanih zalistaka i upala srčanog mišića. U slučaju da osetimo jak bol u grudima, lekari savetuju da obavezno pozovemo hitnu pomoć i da ne pokušavamo da se sami lečimo.
Kod jedne trećine pacijenata s dijagnozom lupusa, doći će do oštećenja pluća. Stanje može biti praćeno bolnim udahom i bolovima u grudnom košu. Bol u grudima ne mora uvek biti posledica nekog problema sa srcem ili plućima. Moguće je da se bol javi usled zapaljenja mišića grudnog koša ili rebarnog zgloba. Preporuka je, ipak, da lekar utvrdi o čemu se tačno radi.
Problemi sa varenjem nisu česti kod lupusa, ali mogući su kod nekih pacijenata. Stanje je praćeno bolom u stomaku, mučninom, povraćanjem, poteškoćama pri gutanju, upalom jetre ili pankreasa. Ovi simptomi mogu biti i posledica upotrebe nekih lekova. Moguće je da kod nekih pacijenata dođe i do gubitka na telesnoj težini.
Lekovi koji se koriste za kontrolu bolesti mogu nekada usloviti anemiju, manjak crvenih krvnih zrnaca. Simptomi anemije su umor, nedostatak daha, bleda koža.
Lupus može izazvati širok spektar neuroloških problema. Pacijenti se najčešće žale na glavobolje, ređe na probleme s pamćenjem. Smatra se i da pojedine osobe s lupusom imaju veći rizik od moždanog udara.