Multipla skleroza (MS) je hronična bolest koja se može ispoljiti sasvim neobičnim i ponekada čudnim simptomima Foto: Shutterstock
Multipla skleroza (MS) je hronična bolest koja se može ispoljiti sasvim neobičnim i ponekada čudnim simptomima. Ova teška bolest pogađa centralni nervni sistem i najčešće je praćena jakim umorom, otežanim razmišljanjem, problemima sa vidom. Spisak simptoma MS, se tu ne iscrpljuje, ovo je bolest koja može rezultirati čudnim ponašanjem pacijenata koje moramo razumeti.
Pacijenti sa MS imaju nekada osećaj da ih nešto čvrsto steže u predelu vrata, struka ili oko grudi i da ih ne pušta. Stanje izaziva bol i nedostatak daha. Usled poremećaja u radu centralnog nervnog sistema, dolazi do grčeva u mišićima i stezanja, stanje često prolazi samo od sebe.
Pseudobulbarni sindrom je stanje kada se pacijent nekontrolisano smeje, pa ubrzo potom plače. Stanje se naziva i emocionalna inkontinencija, ili „poremećaj nevoljnog izražavanja osećanja“. Bolest utiče na prenos nervnih impulsa iz moždane kore prema moždanom stablu. Deo mozga koji kontroliše motorne funkcije i osećanja je moždana kora. Kada informacije iz kore mozga ne mogu bez ometanja dospeti do dela moždanog stabla, dolazi do gubitka sposobnost kontrole izraza lica i emocija.
Pseudobulbarni sindrom izaziva nasumične izlive suza ili smeha, koji nemaju nikakve veze sa pravim osećanjima pacijenata. Postoji lek za lečenje ovog stanja, a i antidepresivi mogu biti od pomoći.
Multipla skleroza može biti praćena i nekontrolisanim svrabom koji iznenada zahvata bilo koji deo tela. Ovaj svrab nije posledica kožnih promena, u pitanju je dizestetički svrab koji je oblik hroničnog neuropatskog svraba bez neposrednog fizičkog uzroka. Ovaj svrab se kontroliše lekovima za epilepsiju.
Oštećenje nerva može izazvati neuralgija trigeminusa – bolest nerava lica. Stanje je praćeno jakim bolovima, pacijenti imaju osećaj da ih nešto peče naročito u delu lica oko vilice, nosa, ušiju, očiju ili usana. Osećaj ovog pečenja može trajati nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Neke osobe osećaju utrnulost ili bol na jednoj strani lica, poput zubobolje. Antikonvulzivni lekovi mogu sanirati ovaj bol.
Disestezija je poremećaj praćen osećajem slabljenja ili promena osetljivosti čula, posebno dodira. Stanje se manifestuje peckanjem, pacijenti imaju osećaj da ih neko bode iglama, da ih nešto peče po stopalima, moguća je utrnulost dela tela. Mozak dobija iskrivljene nervne signale, pa se na svoj način bori da ih poveže sa nečim čega se seća ili nekim zamišljenim događajem.
Multipla skleroza otežava i gutanje. Pomešani nervni signali i senzorna izobličenja mogu otežati žvakanje ili kontrolu prohoda hrane ili tečnosti. Na primer, pacijenti često imaju nerealni osećaj da im je nešto zapelo u grlu. Ovo stanje se ispoljava u kasnijim fazama MS.
Lhermitteov znak je neurološki simptom koji nije samo posledica MS. Javlja se i posle neke traume, tumora ili hernijacije intervertebralnog diska. Pacijenti imaju subijektivni osećaj strujnog udara, koji se širi telom pri savijaju glave prema napred.
Oštećenje optičkog nerva (optički neuritis), koji je veza oka i mozga može dovesti do Uhthoffovog sindroma. Javlja se kada se telo osobe sa MS naglo pregreje. Ukoliko dođe do naglog rasta telesne temperature, registruje se kratko zamagljenje vida. Tople kupke, letnje vrućine, pa čak i upotreba fena za kosu može isprovocirati ovo stanje. Tuširanje hladnom vodom se koristi kao vid hitne pomoći. Savet je da se i piju veće količine hladne vode pre fizičke aktivnosti i tokom vrelih letnjih dana.
Multipla skleroza može dovesti do još jednog optičkog trika Pulfrichova fenomena ili sindroma koji je u najkraćem izmijenjena percepcija kretanja. Moguće je da osoba ako vidi objekat koji se kreće prema njoj u pravoj liniji, percipira ovo kretanje kao eliptično. Pacijentu sa MS može se pričiniti da se nadolazeći automobil kreće tačno prema njemu, osoba na primer nije u stanju da uhvati loptu koja joj direktno pada u ruke.
Nagli, kratki grčevi su posledica aktivacije električnih pražnjenja u oštećenim delovima mozga. Ova pražnjenja mogu se manifestovati grčenjem ruku ili nogu, ali i mišića koji se koriste pri žvakanju i gutanju, govoru.
Multipla skleroza nekada je praćena jakim glavoboljama koje mogu trajati od nekoliko sati, do nekoliko dana. Pored glavobolja pacijenti se žale na mučninu, preosetljivi su na svetlost i zvuk. Ima nekih nepotvrđenih nagoveštaja veze između MS i porodične sklonosti ka migreni.
Retki su slučajevi kada problemi sa sluhom mogu biti prvi simptom MS. Stanje se može dovesti u vezu sa otokom u blizini slušnog nerva. Problemi sa sluhom brzo prolaze, a trajna gluvoća je retka.
Vrtoglavice kod ozbiljnijih stanja mogu narušiti ravnotežu. Kod pacijenata sa MS vrtoglavice česte su posledice pokreta. Vrtoglavice se registruju kod jedne od pet osoba sa MS. Karakteristična je pojava dugotrajnije rotacijske vrtoglavice uz osjećaj mučnine i/ili povraćanja.