2Smrtonosna upala pluća mogla bi da se leči ili „očisti od bakterija“ sićušnim mikrorobotima, koji se ne vide golim okom, a koji bi uskoro mogli da isporučuju lekove direktno u zahvaćene organe unutar ljudskog tela. Mirkroroboti su izvanredan izum koji su kreirali inženjeri sa University of California u San Dijegu, a testirani su ubrizgavanjem miševima kako bi se očistila bakterijska upala pluća opasna po život.
Upala pluća „očišćena“ uz pomoć mikrorobota
Test je pokazao da su mikroroboti uspeli da uklone sve tragove bakterija koje izazivaju upalu pluća u plućima miševa, obezbeđujući 100 odsto preživljavanje primercima koji su dobili tretman. Prema objašnjenju naučnika, mikroroboti se sastoje od ćelija algi čije su površine išarane nanočesticama ispunjenim antibioticima. Alge obezbeđuju kritično kretanje mikrorobotima, omogućavajući im da plivaju unaokolo i daju antibiotike direktno bakterijama u plućima.
Nanočestice, koje nose antibiotike u zahvaćena područja, formiraju se korišćenjem malih biorazgradivih polimernih sfera obloženih ćelijskim membranama neutrofila – vrste belih krvnih zrnaca koja deluje kao prva linija odbrane tela. Dok je u akciji, membrana apsorbuje i poništava molekule bakterija koje izazivaju bolest, omogućavajući mikrorobotima da leče upalu i bore se protiv infekcije pluća.
Naučnici objasnili zašto su mikroroboti efikasniji u lečenju
Istraživači su sproveli testove na miševima zaraženim potencijalno fatalnim oblikom pneumonije koja zahteva da se pacijent priključi na respirator u intenzivnoj nezi. Mikroroboti su instalirani u pluća kroz cev umetnutu u dušnik. Na oduševljenje tima, infekcija je nestala nakon nedelju dana, a svi lečeni miševi su preživeli duže od 30 dana. Istraživači su otkrili da je tretman bio daleko efikasniji i od injekcija.
Ne samo da su dobijeni rezultati obećavajući za novi način isporuke ciljanih lekova zahvaćenim organima u telu i potencijalno izbegavanje svih neželjenih efekata lekova na druge organe, već rezultati takođe pokazuju da je procedura daleko isplativija. Istraživački tim je pojasnio i šta to tačno znači. Doza antibiotika davana miševima preko mikrorobota bila je 3.000 puta manja od one koja je korišćena kroz injekciju, koja treba da izazove sličan odgovor na bolest.
Takođe, u slučaju mikrorobota važna je i tačnost primene doze. Mikroroboti ubrizgavaju lek direktno tamo gde je potrebno, dok ga injekcija dostavlja kroz krvotok. To znači da samo deo doze stiže u organe, dok se ostatak rastvara. Upravo to je razlog zašto je potrebna veća doza kako bi lek bio efikasniji. Ovaj način „pomeranja granica u oblasti ciljane isporuke lekova“ treba da prođe još testova na životinjama i ljudima kako bi se proučila interakcija mikrorobota sa imunološkim sistemom i reakcija na njega.
