Hladno vreme obično nas tera da više vremena provodimo u toplim domovima. Zbog njega postajemo ranjiviji na viruse i infekcije. Međutim, hladno vreme utiče na naše telo na više načina, pa sa dolaskom niskih temperatura boravak napolju postaje sve teži.
Hladno vreme i suv vazduh iritiraju pluća
Jodi Jaeger, respiratorni terapeut u bolnici Ascension SE Visconsin, kaže za WebMD da niska temperatura i niska vlažnost naročito utiču na disajne puteve.
– Hladan, suv vazduh iritira pluća, pa se mišići oko disajnih puteva stežu, tako da se disajni putevi zapravo sužavaju – kaže ona. Tehnički termin za ovaj poremećaj je bronhospazam.
Uski disajni putevi znače da ima manje prostora za ulazak i izlazak vazduha. Takođe, sluz u disajnim putevima ima tendenciju da se isuši, a uži disajni putevi otežavaju njeno uklanjanje. Zbog toga sluz može da začepi disajne puteve.
– Ovo može da dovede do kratkog daha, osećaja stezanja ili napetosti, ponekad osećaja peckanja u grudima, a često i zviždanja ili kašljanja – kaže Jaeger.
Čak i zdravi ljudi koji neumoljivo vežbaju na veoma niskim temperaturama mogu sebe da dovedu u situaciju da budu izloženi riziku od ovih simptoma.
Srećom, postoji mnogo jednostavnih mera za samopomoć za smanjenje rizika i upravljanje simptomima.
Pokrijte lice kad je hladno vreme
Jaeger savetuje da se toplo oblačimo i pokrivamo lice kada po hladnom vremenu izlazimo napolje.
– Konkretno, izuzetno je važno da pokrijemo usta i nos šalom ili maskom za lice za hladno vreme, ne tankom hirurškom maskom za COVID – kaže Jaeger. Ovo pomaže da se zagreje vazduh oko nosa, a i zadržava malo vlage. Iako nekima smeta kada im se šal navlaži, polenta je u tome da udišemo vlagu umesto suvog, hladnog vazduha.
Dišite kroz nos
Disanje na nos bolje je nego disanje na usta jer je nos „bolji ovlaživač od usta”, kaže Jaeger.
– Ako kombinujete disanje kroz nos sa pokrivanjem lica, trebalo bi da to doprinese sprečavanju stezanja u grudima, kratkog daha i bronhospazma izazvanog hladnoćom.
Izbegavajte naporne vežbe na otvorenom kada je veoma hladno vreme
Vežbanje otežava disanje, jer kada vežbamo, povećavamo količinu vazduha koju udišemo, u poređenju sa onim kada se odmaramo, objašnjava Jaeger i dodaje:
– To uzrokuje stezanje i osećaj pečenja i na kraju može da dovede do zviždanja.
Čak i kod ljudi koji nemaju bolesti pluća, rigorozne vežbe na otvorenom po ekstremno hladnom vremenu – posebno duže od 30 minuta – mogu da izazovu simptome, koji mogu da traju čak i 24 sata.
Ako zaista volite energične vežbe na otvorenom, poput trčanja, vodite računa da se pravilno obučete i da budete dobro hidrirani. Svakako bi trebalo i da razmislite o smanjenju intenziteta ili vremena vašeg treninga – ili i jednog i drugo – savetuje Jaeger.
Budite hidrirani
Vazduh, i spolja i iznutra, suvlji je tokom hladnog vremena, napominje Jaeger.
– Unošenje puno tečnosti pomoći će telu da ostane hidrirano, tako da kada izađemo napolje, naša pluća biće bolje zaštićena, sluz će biti manje gusta i manje je verovatno da neće moći da se izbaci.
Jaeger preporučuje korišćenje losiona i balzama za usne kako se koža i usne ne bi isušile.
Blagotvorni su, kako kaže, vreli ili topli biljni čaj ili voda sa limunom i medom. Određeni čajevi, kao što su nana ili kamilica, mogu da umire disajne puteve.
Vodite računa i o svom unutrašnjem okruženju
Tokom zime, ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru. Postoje stvari koje možemo da učinimo da naše unutrašnje okruženje učinimo ugodnijim za zdravlje disajnih organa. Treba da budemo posebno oprezni da naš dom bude čist i bez prašine i drugih alergena koji mogu da utiču na disanje.
Jaeger savetuje da upotrebljavamo isparivače da bi se uravnotežila suvoća u vazduhu koja često može da nastane kao rezultat korišćenja radijatora.
– Na taj način, kada smo u svom domu, povećavamo vlažnost u telu, tako da kada izađemo napolje nemamo deficit tečnosti – kaže ona.
Isparivač treba redovno da se čisti kako se bakterije i buđ ne bi nagomilali i ispustili u vazduh, upozorava ona i dodaje da za čišćenje treba koristiti sirće i vodu.
Osim kvalitetnog vazduha, disanju mogu da pomognu i eterična ulja, kao što su eukaliptus, pepermint i ulje čajevca.
Lekovi koji pomažu pri disanju
Osobe sa respiratornim problemima obično uzimaju za to određene lekove. Neki od njih koriste se redovno, dok se drugi lekovi koriste samo kada se pojave simptomi.
– Koristite svoj inhalator pre izlaganja hladnom vazduhu. Ponesite sa sobom lek u slučaju da vam zatreba dok ste na otvorenom – savetuje Jaeger.
U idealnom slučaju, osobe koje imaju poznate respiratorne bolesti trebalo bi da imaju plan postupaka koji su osmislili sa svojim lekarom, kaže Jaeger. Većina ljudi sa ovim problemima može da izmeri količinu vazduha izbačenog iz pluća pomoću uređaja koji se zove merač maksimalnog protoka vazduha. Takođe bi trebalo da znaju kada će možda morati da prilagode lekove i kada da kontaktiraju lekara.
Ako nikada niste imali poteškoća sa disanjem i tek ste se suočili sa ovim problemom, trebalo bi da ga shvatite ozbiljno i odete kod lekara, posebno ako jednostavne mere nege ne daju rezultate, naglašava Jaeger.
