Bolesti srca i oboljenja krvnih sudova su vodeći uzrok smrti u Srbiji sa ukupnim udelom od gotovo 48 odsto. Aktuelni trenutak koji se ogleda kroz hladnije vreme tipično za ovo doba godine, svakodnevni stres ali i događaji poput Svetskog prvenstva u fudbalu zbog kojih smo skloni „ubrzanijem pulsu“ bilo da se radujemo ili tugujemo, dodatna su opasnost za naše srce i kardiovaskularni sistem.
Bolesti srca, oštećenja, pa i infarkt miokarda mogući su pri naglima promenama temperature
Svaka promena vremena sa naglim temperaturnim skokovima, kao i menjanje ambijenta iz zagrejanog u hladniji ili obrnuto, deluje na nas i naše telo. Ono se trudi da termoregulacijom drži svoju temperaturu na nivou od otprilike 21 stepen. Međutim, čak i sada, kada temperature još uvek nisu izrazito niske već se približavaju nultom podeoku, izloženi smo određenom riziku.
– Nagli izlazak iz toplog stana u hladnije okruženje u kome je temperatura niža i do petnaestak stepeni dovodi do spazma, odnosno skupljanja krvnih sudova. To važi i za periferne krvne sudove u rukama i nogama. Ali, i za one u samom srcu i srčanom mišiću. Ako neko već ima određene promene na krvnim sudovima srca ili u kardiovaskularnom sistemu, može da dođe do dodatnih oštećenja tipa angine pektoris, kratkotrajnog bola, gušenja i zamaranja. U ekstremnim slučajevima, posledica čak može da bude i infarkt miokarda usled akutnog koronarnog sindroma, pa i iznenadna smrt – upozorava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog, direktor Interne medicine i načelnik Postokoronarnog odeljenja II Urgentne kardiologije u Urgentnom centru i Klinici za kardiologiju UKCS.
Stres, lučenje adrenalina i uzbuđenje pojačavaju burne reakcije posebno ako su prisutne bolesti srca
Zbog toga je značajno sačekati pre naglog izlaska iz stana ili drugog zagrejanog prostora u hodniku ili ulazu makar desetak, petnaest sekundi. To je, prema rečima našeg sagovornika, dovoljno da se naše telo prilagodi novoj temperaturi. Isto važi i za nagli ulazak iz hladnog u toplije prostore.
Svakodnevnom stresu kome smo izloženi svakako treba dodati i trenutnu fudbalsku „groznicu“. Sami događaji ovakvog formata u podneblju kakvo je naše izazivaju rast adrenalina i euforiju. A kada igra naša reprezentacija, još više smo pod stresom. Ostrašćeni smo i uzbuđeni. U grozničavom iščekivanju kakvo tinja, još jednom valja, ukazuje profesor dr Predrag Mitrović, podsetiti posebno one koji imaju bolesti srca da se malo pričuvaju.
– Praćenje sportskih događaja izaziva podsvesne reakcije kada su u pitanju i dobri i loši događaji i potezi. Luči se adrenalin, ubrzava naš nervni sistem. Praktično dolazi do istih reakcija kao kada smo izloženi uticaju toplo – hladno (spazam). Usled lučenja adrenalina ubrzava se srčani rad, dolazi do tahikardije i grčenja krvnih sudova. I preterana sreća i preterana tuga mogu da izazovu burnu reakciju u našem telu. Nije lako, ali treba pokušati nekako obuzdati emocije i iskontrolisati, koliko je god to moguće, eksplozivna reagovanja – sugeriše prof. dr Mitrović i konstatuje:
Šta treba da urade osobe koje imaju bolesti srca ili hipertenziju ako dođe do bola u grudima
– Verovatno nećemo uspeti baš svi da se zaštitimo. Ali, osobe koje već imaju istoriju bolesti srca i postojeće probleme moraju da povedu računa i spreče dovođenje sebe u opasnost. Ako ipak dođe prvenstveno do bola u grudima na koji ne možemo da odreagujemo ili bola u levoj ruci koji se širi, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć. Iskusni hipertoničari već znaju da se zaštite od skokova pritiska tako što će u tom trenutku uzeti dodatnu terapiju, a ako ne mogu sami, i za njih je savet da se jave lekaru. Neophodno je pridržavati se propisane terapije, to se podrazmeva.
Saveti kako da sačuvamo srce u izazovnom delu godine koji se tiče konzumiranja hrane
Iskušenja kojima možemo da ugrozimo zdravlje su oko nas svakodnevno prisutna. Ona, koja se posebno vezuju za pojačano konzumiranje hrane već su krenula. Sada se družimo pri gledanju utakmica, a stižu nam slave, novogodišnji i božićni praznici. Izuzetno je važno, podseća sagovornik našeg portala, ne zaboraviti adekvatan unos tečnosti. To važi i za osobe sa bolestima srca i krvnih sudova, ali i za sve ostale.
– Makar litar i po do dva vode dnevno treba unositi i zimi. Iako nemamo potrošnju tečnosti kroz kožu tipičnu za letnje doba, ne smemo zaboraviti da je naše telo većinski sazdano od vode. Potrebna mu je za obavljanje brojnih procesa, funkcionisanje elektrolita… Kada nema dovoljno vode u telu i naša krv je gušća, a to pogoduje stvaranju krvnih ugrušaka. Osobe sa bolestima srca moraju da paze na unos soli, jer so vezuje vodu, pa tako dolazi i do skokova pritiska. Preterani unos masne hrane takođe dovodi do povećanja pritiska, ali i problema sa varenjem i poremećajima gastrointestinalnog sistema. Rizicima je izložen i pankreas do čije upale može da dođe, uz blokadu lučenja enzima potrebnih za varenje hrane. I prekomeran unos slatkiša i šećera „traži“ više vode. Umerenost u svemu je ključ – podseća u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog.
Profesor je sve mladji i mladji… bravo Pedja