Ako se glavobolja javlja iznenada i više puta, trebalo bi da posetimo lekara Foto Shutterstock
Neurološki poremećaji, nastaju kada se javi bolest usled disfunkcije nervnog sistema. Neurološki poremećaji pogađaju milione ljudi svake godine, ali mnogi možda nisu svesni da ga imaju.
Razumevanje simptoma neuroloških poremećaja je važno, jer nas može dovesti do odgovarajuće dijagnoze i lečenja.
– Nervni sistem čini kompleksna mreža nerava i ćelija koji prenose informacije ka mozgu i iz mozga preko kičmene moždine ka različitim strukturama tela. Upravo on reguliše rad svih ostalih organa ljudskog tela. Nervni sistem prilagođava reagovanje tela na uticaj spoljašnje sredine. Nervni sistem se sastoji od najvažnijih delova našeg tela: mozga, kičmene moždine, mišića i nerava koji ih povezuju. Oni su odgovorni za mnoge važne funkcije u našem telu, kao što su pamćenje, percepcija, jezik, kretanje, gutanje, disanje i funkcija creva i bešike – kaže dr Christina Chrisman, neuromuskularni neurolog u Banner – Univerzitetskom medicinskom centru u Feniksu.
Glavobolje su jedno od najčešćih neuroloških poremećaja i mogu uticati na bilo koga u bilo kom uzrastu. Iako mnogo puta glavobolja ne bi trebalo da bude previše ozbiljna i da izaziva zabrinutost, ako se glavobolja javlja iznenada i više puta, trebalo bi da posetimo lekara, jer to mogu biti simptomi određenog stanja.
– Iznenadni početak jake glavobolje, kao i glavobolja povezana sa temperaturom, osetljivošću na svetlost i ukočenim vratom su znaci upozorenja nečeg ozbiljnijeg kao što je intrakranijalno krvarenje ili meningitis. Ako se glavobolje često dešavaju i često uzimate lekove protiv bolova koji se prodaju bez recepta, to je takođe pokazatelj da vam je potrebna medicinska pomoć – kaže dr Chrisman.
Iako poremećaji glavobolje kao što su tenzione glavobolje i migrene nisu opasna po život, suočavanje sa hroničnim bolom može biti iscrpljujuće. Danas postoji mnogo opcija za lečenje glavobolje koje nam mogu pomoći da se vratimo normalnijem životu.
Epilepsija je neurološki poremećaj koji nastaje zbog sprovođenja neadekvatnih signala (impulsa) iz nervnih ćelija mozga (neurona). Karakteristično za ovo stanje su ponovljeni napadi dva ili više neprovocirana napada.
– Neprovociran napad nije uzrokovan osnovnim stanjem ili problemom. On ne prerasta u epilepsiju i često se nazivaju idiopatskim napadima. Obično se javljaju kod dece i mladih odraslih osoba, ali se mogu desiti u bilo kom uzrastu – izjavila je dr Chrisman.
Epilepsiju je potrebno lečiti od samog početka, tj. čim se postavi dijagnoza. Obično se terapijom kreće nakon što su dogodila dva ili tri neisprovocirana napada, a u nekim slučajevima, već posle prvog napada, ukoliko postoje izrazite promene u EEG-u.
– Izbor antiepileptičkog leka zavisi uglavnom od tipa napada, odnosno dijagnoze epileptičnog sindroma. Na samom početku lečenja prednost treba dati terapiji jednim lekom – objašnjava dr Chrisman.
Moždani udari, koji svake godine pogađaju skoro 800.000 Amerikanaca, „jedan su od najvažnijih neuroloških poremećaja kojih treba biti svestan zbog ozbiljnosti potencijalnih simptoma i posledičnog invaliditeta koji može da ostane”, upozorava dr Chrisman.
Moždani udar u zavisnosti da li je poremećaj cirkulacije nastao zbog neprohodnosti krvnog suda, ili zbog njegove rupture (pucanja zida krvnog suda), delimo na ishemički ili hemoragički. Danas mogu da se urade mnoge intervencije da bi se sprečile posledice koje bi mogao da ostavi moždani udar. B.E. F.A.S.T. mnemonika korisna je da zapamtimo da prepoznamo znake moždanog udara: B: Poteškoće u ravnoteži (balance); E: Promene vida (eyesight); F: Slabost lica (face); A: Slabost ruku (arm); S: Govor (speech); i T: Vreme (time). Ovi znaci i simptomi ne znače uvek da neko ima moždani udar, ali je veoma važno da pozovemo hitnu pomoć i odmah dobijemo pomoć, samo da bismo bili sigurni da se ako je moždani udar u pitanju ne propusti dragoceno vreme.
ALS, takođe poznat kao Lou Gehrigova bolest (po poznatom bejzbol igraču koji je bolovao od ove bolesti), je retka neurološka bolest koja nastaje zbog oštećenja i gubitka nervnih ćelija tzv. motornih neurona u mozgu i kičmenoj moždini, što dovodi do poremećaja odašiljanja impulsa preko perifernih živaca u mišiće. Osnovne karaktersitike ALS su razvoj slabosti i gubitak mišićne mase, najčešće ruku i nogu, ali mogu se prvo javiti i slabost mišića za govor i gutanje. Nažalost, ovo stanje je teško dijagnostikovati s obzirom da je u pitanju retka bolest i još uvek nepoznanica za mnoge zdravstvene radnike.
– Za ovo stanje obično dolazi do kašnjenja u dijagnozi od oko godinu dana, u proseku, do trenutka kada pacijent dođe kod specijaliste za neuromišićne bolesti i dobije tačnu dijagnozu. Iako ne postoji lek, postoje tretmani i važno je da se sa njima započne što je ranije moguće – kaže dr Chrisman.
Na gubitak pamćenja ljudi se često žale, posebno starije osobe. Određeni stepen gubitka pamćenja je normalan deo starenja. Na primer, može biti sasvim normalno ako uđemo u sobu i zaboravimo zašto smo to uradili.
Međutim, postoje znaci koji mogu ukazivati na nešto ozbiljnije, kao što je demencija ili Alchajmerova bolest. Ovi simptomi mogu uključivati gubljenje, poteškoće u upravljanju finansijama, poteškoće sa svakodnevnim životnim aktivnostima, ostavljanje uključene rerne, zaboravljanje imena bliske porodice i prijatelja ili probleme s jezikom. Promene u ponašanju zajedno sa ovim promenama pamćenja takođe mogu izazvati zabrinutost.
Demencija je stanje koje polako napreduje i treba da je proceni neurolog. Iako ne postoji lek, postoje lekovi i terapije koje mogu usporiti razvoj demencije.
Parkinsonova bolest je progresivni poremećaj nervnog sistema koji prvenstveno utiče na koordinaciju. Generalno, to se dešava sve češće kako starimo. Trenutno ne postoji lek za Parkinsonovu bolest, ali su dostupne mnoge opcije lečenja.
Simptomi Parkinsonove bolesti obično se pogoršavaju tokom vremena.
– U ranoj fazi bolesti se mogu osetiti promene u držanju, hodanju i izrazima lica, a kognitivni i problemi u ponašanju mogu se razviti kasnije tokom napredovanja bolesti – objašnjava dr Chrisman.
Ako osetimo iznenadne i teške neurološke simptome, odmah treba da pozovemo hitnu pomoć ili neko treba da nas odveze do najbliže hitne pomoći. Ovo može biti posebno važno da bi se isključio ili potvrdio moždani udar i da bi se preduzeo odgovarajući tretman koji može da spasi život.
I napadi su prilično ozbiljni, tako da je važno odmah potražiti medicinsku pomoć pre početka novog napada i biti svestan bezbednosnih ograničenja – ne treba upravljati teškim mašinama, treba preduzeti mere predostrožnosti za svoju bezbednost, kao i bezbednost osoba koje se nalaze u vašem okruženju.