Naučnici su otkrili da mozak mnogo bolje funkcioniše ukoliko ima više vitamina D a do tog saznanja došli su tokom proučavanja tretmana koji bi mogli da uspore proces demencije. Procenjuje se da 55 miliona ljudi širom sveta živi sa demencijom i očekuje se da će taj broj porasti kako globalna populacija stari. Kako bi pronašli tretmane koji mogu da uspore ili zaustave bolest, naučnici moraju da što bolje izanaliziraju faktore koji mogu da izazovu demenciju.
Kako se štiti mozak koji stari
Istraživači sa Tufts University završili su prvu studiju, koja ispituje nivo vitamina D u moždanom tkivu, posebno kod odraslih, koji su doživeli različite stope kognitivnog pada. Otkrili su da članovi grupe sa višim nivoom vitamina D u mozgu imaju bolje kognitivne funkcije, a studija je objavljena početkom decembra u časopisu Alzheimer’s & Dementia.
– Ovo istraživanje pojačava važnost proučavanja načina na koji hrana i hranljive materije stvaraju otpornost, odnosno štite mozak koji stari od bolesti kao što su Alchajmerova i druge povezane demencije – izjavila je Sarah Booth, direktorka Centra za istraživanje ljudske ishrane Jean Mayer USDA na Tufts University.
Istraživano da li je vitamin D uopšte prisutan u mozgu
Vitamin D podržava mnoge funkcije u telu, pa i imune odgovore i održavanje zdravih kostiju. Kroz ishranu se najviše dobija preko masne ribe i napitaka kao što su mleko ili sok od pomorandže, a i kratko izlaganje sunčevoj svetlosti takođe obezbeđuje dozu vitamina D. Naučnica i glavna autorka studije Kyla Shea podsetila je da su se mnoge studije bavile proučavanjem uticaja vitamina D (unetog putem hrane) na starije osobe.
– Želeli smo da saznamo da li je vitamin D uopšte prisutan u mozgu, i ako jeste, kako su te koncentracije povezane sa kognitivnim padom – naglasila je autorka studije koja je, zajedno sa svojim timom, ispitala uzorke moždanog tkiva 209 učesnika u projektu Rush Memory and Aging Project, dugotrajnoj studiji Alchajmerove bolesti koja je počela 1997. Istraživači sa Rush University procenili su kognitivne funkcije učesnika kako su starili, a koji, iako su bili stariji, nisu imali znake kognitivnog oštećenja. Takođe su analizirali nepravilnosti u njihovom moždanom tkivu nakon smrti.
Još uvek nije jasno kako bi vitamin D mogao da utiče na funkciju mozga
Istraživači su tražili vitamin D u četiri regiona mozga – dva se dovode u vezu sa promenama povezanim sa Alchajmerovom bolešću, jedan je povezan sa oblicima demencije koji imaju veze sa protokom krvi, a jedna regija nema nikakve poznate asocijacija sa kognitivnim padom. Otkrili su da je vitamin D zaista prisutan u moždanom tkivu, a visoki nivoi vitamina D u sva četiri regiona mozga podudaraju se sa boljom kognitivnom funkcijom.
Međutim, nivoi vitamina D u mozgu nisu bili povezani ni sa jednim od fizioloških markera povezanih sa Alchajmerovom bolešću u proučavanom mozgu, uključujući nakupljanje amiloidnog plaka, bolest Levijevog tela ili dokaz o hroničnim ili mikroskopskim moždanim udarima. To znači da još uvek nije jasno kako bi vitamin D mogao da utiče na funkciju mozga.
– Demencija je multifaktorska, a mnogi patološki mehanizmi, koji su u njenoj osnovi, nisu dobro okarakterisani. Vitamin D bi mogao da bude povezan sa nekim ishodima koje do sada još nismo videli, ali planiramo da ih proučavamo u budućnosti – navela je autroka studije Kyla Shea.
Naučnici se nadaju da će njihov rad omogućiti da se što bolje shvati uloga koju vitamin D može da igra u sprečavanju demencije. Međutim, stručnjaci upozoravaju ljude da ne koriste velike doze suplemenata vitamina D kao preventivnu meru. Preporučena doza vitamina D je za decu 400 IU, odrasle 600 IU a trudnice i starije osobe 800 IU.
