Endometrijum je inače središnji deo materice koji se tu normalno nalazi i menja mesečno. Upravo je to ono zbog čega žene u reproduktivnom periodu krvare, objašnjava dr Goran Gavrilović, specijalista ginekologije i akušerstva
Dr Goran Gavrilović: Kod endometrioze mogu da budu prisutni diskretni ali i vrlo jaki, najčešće predmenstrualni bolovi Foto: Privatna arhiva/Shutterstock
Endometrioza se definiše kao prisustvo endometrijalnog tkiva van uobičajenog mesta, odnosno van materice. Kada se endometrijum nađe van materice, “ektopično”, tada nastaju problemi i dolazi do endometrioze.
Postoji mnogo teorija o nastanku endometrioze povezanih sa lokalizacijom samih žarišta. Sagovornik eKlinika portala dr Goran Gavrilović, specijalista ginekologije i akušerstva, mišljenja je da opterećivanje pacijentinja medicinskim teorijama može samo da unese veću konfuziju.
– Najčešća lokalizacija endometrioze je mala karlica, trbušni zidovi-peritonealne lezije, mesta operativnih rezova na trbuhu, epiziotomije, ali se može naći i u limfnim čvorovima, bubrezima, mokraćnoj bešici, crevima, plućima, mozgu (srećom, ređe). Do nje može doći i u drugim slojevima same materice (mišićnom sloju) i to onda zovemo adenomioza. Prvi put je opisana 1920. godine i od tada i dalje predstavlja svojevrsnu enigmu za lekare jer je nejasnog razloga, načina nastanka, razvoja. Dijapazon simptoma je širok: od njihovog izostanka (slučajno se otkriva na UZ pregledima ili prilikom nekih drugih procedura, operacija) do izraženih bolova u maloj karlici, a najčešće preko infertiliteta-neplodnosti – kaže o ovom specifičnom stanju dr Gavrilović.
Simptomatologija, prema njegovim rečima, može biti vrlo nejasna i raznolika. Pacijentkinje često nemaju nikakve simptome.
– Mogu da budu prisutni diskretni bolovi, do vrlo jakih, najčešće predmenstrualnih bolova jer i to tkivo ciklično reaguje na hormone kao i normalno pozicioniran endometrijum. Moguće su i bolne menstruacije (dismenoreja), bol pri odnosu (dispareunija), neplodnost (infertilitet). Sam mehanizam uzroka neplodnosti je još nejasan, ali se donekle povezuje sa zapaljenjem okolnog tkiva i menjanja njegovih svojstava što ga čini težim za oplodnju (implantaciju oplođene ćelije) – opisuje ginekolog.
Sama žarišta, dodaje dr Gavrilović, mogu biti vrlo mala, nemoguća i za prepoznati prilikom rutinskog ginekološkog pregleda. Međutim, s vremenom kako bolest napreduje i traju simptomi, može doći i do intenziviranja simptoma: zadebljanja žarišta, uvećanja, pretvaranja u čvorove, priraslice. Njih je onda moguće i napipati prikom pregleda. U poznim i težim slučajevima, navodi naš sagovornik, mogu se čak videti i tumorske mase na UZ pregledima (ciste jajnika najčešće), poznatije u narodu kao “čokoladne ciste“.
Dr Goran Gavrilović ističe da je zbog ove raznolikosti simptoma i veličine žarišta, zlatni standard u dijagnostici i dalje dijagnostička laparoskopija. Budući da je to invazivna hirurška dijagnostička procedura, medicina nastavlja da traga za manje invazivnim ili neinvazivnim dijagnostičkim metodama.
– Između ostalog, donekle se oslanjamo i na serumske markere (tumor markere). Jedan od najčešće korišćenih je CA 125, ali je on nespecifičan. Koristi se prilikom dijagnostike i definisanja i drugih stanja, recimo karcinoma jajnika, te je zbog toga vrlo bitno da pacijenti sami ne tumače svoje nalaze. CA 125 je nažalost najčešće povišen tek kod dugotrajnijih žarišta endometrioze. Tu su još neki, u običnoj populaciji manje poznati interleukin 6, 8, TNF. Srećom, za određeni procenat samih lezija se može postaviti tačna dijagnoza pomoću ultrazvučnih pregleda. Tada planirana laparoskopija ima više terapijski aspekt. Mislilo se da će magnetna rezonanca dosta pomoći u dijagnostici, ali se nažalost ispostavilo da je od koristi samo u određenim formama i lokalizacijama endometrioze – kaže dr Gavrilović.
– Sama terapija endometrioze je i dalje velika kontroverza, shodno u potpunosti nejasnim uzrocima i načinima razvoja bolesti, otežanoj dijagnostici… Osnova terapije je ipak podeljena na konzervativni hirurški i medikamentozni pristup. Cilj terapije je uništavanje ili bar smanjenje žarišta endometrioze, smanjenje ili potpuno uklanjanje bola u maloj karlici, kao i možda najbitnije – povećanje fertilne sposobnosti žena (smanjenje neplodnosti). Prednost se daje laparoskopskoj hirurgiji u odnosu na klasične laparotomije – objašnjava sagovornik eKlinika portala.
Što se tiče medikamentozne terapije, kaže dr Goran Gavrilović, sama endometrioza i njeni simptomi su cikličnog karaktera. To znači da su vezani za hormonska dešavanja u organizmu žene.
– Stoga je i sama medikamentozna terapija zasnovana na primeni različitih hormonskih preparata. Paleta je od naširoko poznatih oralnih kontraceptiva (minimum 3-6 meseci) preko androgena, progestina do analoga rilizing hormona (GnRh-A). Sve, a posebno ovako specifične lekove, njihovu primenu, propisivanje i praćenje učinka treba prepustiti stručnim licima. Najtopliji savet pacijentkinjama je: ne „guglati“ ih – sugeriše specijalista ginekologije i akušerstva.
Kao delimičnu manu medikamentozne terapije dr Gavrilović ističe to što je privremenog karaktera. Naime, dok se primenjuje, dolazi do smanjenja cikličnih promena u žarištima endometrioze, slabijih ciklusa, smanjenja bola. Međutim, lekovi ne utiču na samo smanjenje žarišta, te posle prestanka primene ove terapije postepeno dolazi do ponovne pojave simptoma, konstatuje naš sagovornik i objašnjava:
– Analozi rilizing hormona mogu dovesti do smanjenja žarišta, ali imaju i svoje neželjene efekte kao i većina lekova (od aspirina do citostatika, generalno u medicini). Najednostavnije rečeno, ponekad izazivaju simptome koji liče na menopauzalne promene u telu žene jer mešaju i modifikuju skoro čitavu hormonsku vertikalu, od hipotalamusa, hipofize, preko jajnika do materice, vagine. Nažalost, univerzalni lek još ne postoji, ali se intenzivno radi na što boljem razumevanju same bolesti, njenog uzroka, razvoja, dijagnostike, a samim tim i što bolje i preciznije terapije.
Najbolja preporuka i zaključak su, prema rečima dr Gorana Gavrilovića: potrebne su redovne kontrole žena kod ginekologa.
– Savetuju se od prvog seksualnog odnosa pa do kraja života. Veliki procenat žena prestane da se kontroliše nakon poslednjeg porođaja ili nakon menopauze. Preporuke za kontrole su najčešće na godinu dana, a po preporuci ličnog ginekologa i češće, u zavisnosti od eventualno otkrivenih promena. To se ne odnosi samo na endometriozu, već na široki spektar stanja koja mogu uticati na zdravlje žene. Zdravlje je nešto najbitnije što imamo, te treba učiniti sve što možemo da ga sačuvamo. Najbolja terapija je prevencija, uz redovne kontrole – podseća dr Goran Gavrilović, specijalista ginekologije i akušerstva.