Dr Gorana Matovina Brko: Prema poslednjim istraživanjima, gojaznost se dovodi u vezu sa čak 13 malignih bolesti Foto: Vidoje Manojlović /Shutterstock
Gojaznost i maligne bolesti su dve epidemije savremenog društva i, iako možda ne deluje tako – gojaznost jeste bolest. Na osnovu dosadašnjih naučnih dostignuća gojaznost se ne smatra inicijatorom, izazivačem tumorskog procesa, već se shvata kao podstrekač, promoter maligne bolesti. Nešto u organizmu dovede do nastanka maligne ćelije, a gojaznost tu odreaguje onako kako ne bismo želeli – pomogne da ta maligna ćelija preživi i preraste u ozbiljnu bolest.
Masno tkivo nije samo inertna masa masnih ćelija u našem organizmu, koja deponuje višak energije, već se ponaša kao pravi endokrini organ.
– Poslednjih dvadesetak godina otkriven je niz hemijskih supstanci, koje nastaju baš u masnom tkivu i utiču na nastanak takozvanog metaboličkog sindroma, što dovodi do nastanka dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, ali i do onoga što je manje poznato – do malignih bolesti.
Te supstance su insulin, insulinu sličan faktor rasta, adipokini, inflamatorni citokini i reaktivni oblici kiseonika. Dakle, onkološki bolesnici, koji imaju i metabolički sindrom, izloženi su istovremenom dejstvu nekoliko faktora, koji utiču na nastanak i progresiju maligne bolesti – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Gorana Matovina Brko, internista-onkolog sa Klinike za internu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, kojoj su karcinomom dojke i urološki tumori uža specijalnost.
S druge strane, gojaznost je stanje stalne tinjajuće upale, a hronična upala takođe može da dovede do maligne bolesti, ističe dr Matovina Brko. Još jedna bitna stavka, a koja se odnosi na hormonski zavisne tumore – karcinom endometrijuma, prostate i dojke, jeste da gojazne osobe imaju i veću produkciju estrogena u organizmu.
– Taj estrogen nastaje baš u masnom tkivu pretvaranjem muških polnih hormona u ženske. Na osnovu svega što današnja nauka zna, gojaznost nije inicijator tumorskog procesa, već njegov promoter. Nešto dovede do nastanka maligne ćelije, a gojaznost pomogne da ta ćelija preživi i preraste u ozbiljnu bolest – pojašnjava dr Gorana Matovina Brko.
– Iako možda ne deluje tako i gojaznost je bolest. Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije definiše se kao prekomerno ili nenormalno nakupljanje masnog tkiva u telu, u količinama koje mogu da ugroze zdravlje. Najjednostavnije možete proceniti kakvo je vaše stanje uhranjenosti pomoću formule za indeks telesne mase Body Mass Index ili BMI, koji se izračunava tako što se telesna masa izražena u kilogramima podeli sa kvadratom telesne visine izražene u metrima: kg/m2. Ukoliko je vaš BMI iznad 25 do 29,9 imate prekomernu telesnu masu, a ako je BMI preko 30 vi se smatrate gojaznom osobom – navodi dr Matovina Brko.
– Prema poslednjim istraživanjima, gojaznost se dovodi u vezu sa čak 13 malignih bolesti, a to su: karcinom endometrijuma, karcinom dojke kod postmenopauzalnih žena i karcinom jednjaka, a potom, ali u manjoj meri, karcinom jetre, žučne kese, želuca, pankreasa, bubrega, multipli mijelom, karcinom prostate, debelog creva, jajnika, štitaste žlezde i meningeom. Ovo nikako ne znači da će svaka gojazna osoba oboleti od nekog od ovih maligniteta. Rizik nije visok kao u slučaju pušenja i karcinoma pluća, ali definitivno postoji. Najviše je izražen kod karcinoma endometrijuma gde su čak 57 odsto svih slučajeva posledica gojaznosti – naglašava za eKlinika portal dr Gorana Matovina Brko.
Broj obolelih od malignih bolesti u svetu je u stalnom porastu, navodi naša sagovornica. Očekuje se da će taj broj na globalnom nivou 2035. godine iznositi 24 miliona obolelih i oko 14,6 miliona umrlih. Smatra se da će broj obolelih od malignih bolesti rasti u narednim decenijama zbog globalnog rasta i starenja ljudske populacije. Sa druge strane, više od polovine stanovnika planete ima prekomernu telesnu masu. U Srbiji je taj broj oko 60 procenata odraslih, a među decom – svako 5. ima višak kilograma.
– U Evropi se svake godine dijagnostikuje novih 200.000 slučajeva malignih bolesti, koje su posledica gojaznosti i procenat raste iz godine u godinu. S jedne strane smanjuje se incidenca nekih karcinoma, a raste incidenca onih izazvanih gojaznošću. Izuzetak je karcinom debelog creva, koji ima veze sa gojaznošću, ali se zahvaljujući skrining pregledima na vreme otkriju premaligne promene koje se adekvatno leče – priča nam dr Matovina Brko.
Dr Gorana Matovina Brko prevashodno se bavi karcinomom dojke i urološkim tumorima. Rak dojke, kako ističe, spada u jedan od karcinoma koji se dovode u vezu sa gojaznošću, pre svega kod žena u postmenopauzi.
– Kada bolest već nastane i kada se onkolozi uključe u lečenje maligne bolesti, gojaznost nam nije više važna kao faktor rizika, već kao faktor koji može da utiče na dijagnozu, terapiju ali i prognozu bolesti. Što se tiče karcinoma dojke, istraživanja kažu da se kod gojaznih žena dijagnoza često postavlja kasnije, tumor u dojci je veći, nekada se već proširio na limfne čvorove u pazuhu ili čak u udaljene organe. Neki podaci nam govore i da su tumori kod gojaznih žena biološki agresivniji u odnosu na žene sa normalnom telesnom masom. Slično je i sa drugim malignim bolestima koje smo naveli – ističe dr internista-onkolog Matovina Brko.
Generalno, kako objašnjava sagovornica eKlinika portala, kod gojaznih osoba je komplikovanija i zahtevnija dijagnostika, učestalije su komplikacije hirurškog lečenja, sporije zarastaju rane, češći je limfedem (otok ruke posle operacije dojke). Zračenje takođe može da bude komplikovano zbog pozicioniranja na aparatima. Što se tiče hemioterapije, studije kažu da gojazne osobe dobijaju manje doze lekova u odnosu na stvarnu potrebu, da imaju više komplikacija tokom hemioterapije i da imaju i lošiji odgovor na terapiju.
Kako bi se maligna bolest predupredila postoje određeni genetski testovi koji mogu da ukažu da postoji određena sklonost ka nastajanju nekih karcinoma. Ovi testovi mogu da otkriju neke gene koji su povezani sa većim rizikom od nastanka određenih maligniteta. To ne znači da će osoba koja ih ima sigurno oboleti, već samo da je rizik od obolevanja veći u odnosu na opštu populaciju. Skrinig testovi sa druge strane služe da se bolest otrkije u najranijim fazama, kada je i lečenje efikasnije – navodi dr Gorana Matovina Brko i ističe da ne postoje skrining testovi, niti genetski testovi koji su namenjeni isključivo gojaznim osobama.
– Pre svega treba da budemo svesni koji sve to faktori utiču na nastanak bolesti i na koje od njih možemo da utičemo. Neki uzroci malignih bolesti su većini dobro poznati – starenje, pušenje, virusi, zračenje, ishrana, alkohol. Ali, istraživanja javnosti pokazuju da velika većina običnih ljudi ne smatra da i gojaznost može da bude uzrok raka. Istina je međutim, da se gojaznost nalazi na drugom mestu, nakon pušenja, od svih uzročnika raka, i drugi je najveći uzrok malignih bolesti na koji se može uticati. Stoga zdrav život, fizička aktivnost, normalna telesna masa i umerenost u svemu je ono što nas može donekle zaštititi – naglašava u razgovoru za eKlinika portal internista-onkolog dr Gorana Matovina Brko sa sa Klinike za internu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici.