9 znakova da morate da zakažete pregled kod ginekologa

Ginekolog igra vitalnu ulogu u zdravlju žene s obzirom na to da je specijalizovan za medicinsku negu žena i njihovog reproduktivnog sistema. Ginekolozi su posebno obučeni za skrining i lečenje specifičnih problema vezanih za menstrualni ciklus, bolest dojke, planiranje porodice, neplodnost, hormone, polno prenosive bolesti, kao i faktore rizika za ginekološke karcinome.

Simptomi koji pokazuju da nam je potreban ginekolog

Iako dosta žena misli da mogu same da leče blagu ginekološku infekciju, ne treba zavoraviti da čak i blaga infekcija može da preraste u ozbiljan problem, a brojni vaginalni simptomi ponekad mogu da budu znak ozbiljnijih stanja. Preporučuje se da devojke od 21. godine treba da počnu da posećuju ginekologa jednom godišnje kako bi kontrolisale zdravlje dojki i karlice. Žene koje postanu seksualno aktivne pre 21. godine na godišnje preglede treba da idu i ranije kako bi obavile skrining na polno prenosive bolesti i dobile savet o kontracepciji.

POVEZANE VESTI

Čajevi protiv bolova u krstima pre i tokom menstruacije

Menopauza menja funkciju mokraćne bešike, da li je moguće ojačati mišiće karličnog dna

Kod ginekologa treba otići što je pre moguće ukoliko imamo sledeće simptome:

1. Bolne menstruacije. Mesečni menstrualni ciklusi zaista su neprijatni za mnoge žene. Grčevi u donjem delu stomaka, bolne grudi i glavobolja zaslužni su za to da nam se čini da tih nekoliko dana traje večno. Ali, šta ako menstruacija postane još bolnija i bolovi se produže? To može ukazivati na endometriozu (kada se dodatno tkivo nakuplja u materici i izaziva krvarenje i oticanje) ili fibroide (izrasline ćelija i tkiva u materici). Ginekolog može da dijagnostikuje ova stanja i napravi plan lečenja.
2. Vaginalno krvarenje. Normalno je da žene primete krvave fleke na donjem vešu u prvih nekoliko meseci kada počnu da koriste određene metode kontrole rađanja i da imaju jače menstruacije kada se približavaju menopauzi. Ali, ako se pojavi neočekivano vaginalno krvarenje – na primer, nakon menopauze – trebalo bi odmah posetiti ginekologa kako bi se otkrio uzrok. 
3. Početak ili nastavak seksualnih aktivnosti. Ginekolog će nam objasniti koji su rizici koje treba da imamo u vidu. Na primer, osobe mlađe od 18 godina ili oni koji misle da će imati seks sa više od jedne osobe, imaju veći rizik da dobiju rak od infekcije humanim papiloma virusom (HPV). HPV je najčešći seksualno prenosivi virus. Određene polno prenosive bolesti takođe povećavaju šanse za neplodnost i rak. Ginekolog će nam skrenuti pažnju na taj rizik ako želimo da nastavimo seks nakon lečenja polno prenosivih bolesti.
4. Izbočine i plikovi. Ako vidite ili osetite izbočinu u vagini ili plikove u labiji ili oko nje (stidne usne), treba se obratiti ginekologu. Izbočina može da bude samo urasla dlaka, ali može biti i genitalna bradavica, što je mali otok uzrokovan polno prenosivim bolestima. Mali, ali bolan plik koji nestaje za nekoliko nedelja, ali se vraća, može biti lezija koja prati genitalni herpes. Ginekolog je taj koji će reći da li je problem manji ili je reč o stanju kome duže vreme treba da se obrati ozbiljna pažnja.
5. Problemi sa grudima. Ginekolog može da vas posavetuje da li je nova kvržica, osetljivost ili iscedak iz dojke razlog za zabrinutost zbog raka. U većini slučajeva, ova stanja nisu kancerogena, posebno ako niste prošli kroz menopauzu.
6. Vaginalni miris. Da li ste primetili da je miris vagine posebno neprijatan? Ili se normalan miris iz tog područja promenio i nije tako neprijatan, ali traje danima? Trebalo bi da razgovarate sa ginekologom, čak i ako vam je zbog toga neprijatno. Možda je uzrok razvoj bakterija ili vaginalna infekcija, za šta je potrebno lečenje koje će propisati ginekolog.
7. Nelagodnost tokom seksa. Ovo je još jedna tema o kojoj može da nam bude neprijatno da razgovaramo sa ginekologom, ali za lekara je to normalan tema. Recimo da osećate suvoću tokom seksa. Ako ste mlađi, ginekolog može da promeni sredstvo za kontrolu rađanja i uključi ono koje ima estrogena. Ako ste već prošli kroz menopauzu, lekar može da propiše vaginalni estrogen ili preporuči neke vrste lubrikanata. Ako imate bol ili krvarite tokom seksa, ginekolog može da predloži lubrikant, drugačiji pristup seksu ili drugu alternativu.
8. Nizak libido. Ponekad zdravstveno stanje ili lekovi koje uzimamo kao neželjeni efekat smanjuju naše interesovanje za seks. Stres na poslu ili u porodici, kao i dužina veze, takođe mogu da vam smanje ili ubiju želju. Ginekolog može da dijagnostikuje zašto je libido nestao i preporuči korake koji će pomoći da se povrati.
9. Inkontinencija. Žene bilo kog doba mogu postati inkontinentne (imati slučajno curenje urina ili fecesa), ali je to češće u 50-im i 60-im godinama i nakon menopauze. Ovo može da se desi i posle porođaja, posebno ako je beba bila krupna ili je lekar morao da koristi forceps ili vakuum. Ginekolog može da predloži tretmane kao što su bihevioralna terapija ili relaksacija mišića, promena ishrane, lekovi ili operacija, ili da nas uputi kod specijaliste.