Dr Hajnalka Požar: Savet je da promenite način doziranja soli na primer, prstohvatom doziraćete oko 0,5 a vrhom noža 0,25 g soli, uz povećanu upotrebu svežih začinskih bilja Foto: Privatna arhiva / Shutterstock
Kortikosteroidi su lekovi koji se koriste za lečenje različitih inflamatornih i autoimunih bolesti kao što su reumatski artritis, astma, inflamatorne bolesti creva, sistemski lupus. Među pacijentima su manje poželjan način terapije zbog neželjenih dejstava. Ukoliko se kortikosteroidi koriste duže od tri meseca ili u povećanim dozama (više od 5 mg/dnevno) može doći do povećanja apetita i telesne mase, otoka, hipertenzije, povišenog nivo šećera i masti u krvi, osteoporoze. Stručnjaci zato navode da je u cilju sprečavanja mogućih nusefekata kortikosteroida od izuzetnog značaja pravilna i uravnotežena ishrana.
Kortikosteroidi su lekovi iz grupe steroidnih hormona, slični kortizolu, hormonu nadbubrežne žlezde, poznatom kao hormon stresa koji nas priprema za odbrambenu reakciju “bori se ili beži“. Ovi lekovi se primenjuju u reumatologiji, pulmologiji, neurologiji i često su praćeni neželjenim reakcijama. Mlađi odrasli pacijenti najčešće se suočavaju sa povećanjem apetita, telesne mase, gubitkom mišićnog tkiva, insulinskom rezistencijom. Kod starijih pacijenata izražen je problem povećanja krvnog pritiska, pogoršanje kontrole nivoa šećera i masnoća u krvi, uz rizik za osteoporozu. U cilju prevenciji ovih neželjenih dejstava preporučuju se redovni zdravstveni pregledi, kao i promena stila života, navode stručnjaci.
– Većina neželjenih dejstava ovih lekova uspešno se može sprečiti ili ublažiti pravilnom ishranom. Povećan apetit i povećanje telesne mase moguće je korigovati redovnim obrocima sa izborom svežih, neprerađenih namirnica u skladu sa principima pravilne ishrane. Povišen nivo krvnog pritiska zahteva smanjenje unosa soli do 3,75 g (1/2 kafene kašike), uz korišćenje drugih začinskih bilja. Insulinska rezistencija i povišen nivo šećera u krvi moguće je ublažiti izbegavanjem namirnica bogatih šećerom i preferiranjem složenih ugljenih hidrata (celozrne žitarice, skrobne namirnice, voće, povrće). Predlaže se i redovna upotreba mlečnih proizvoda (dnevno bar 3 posluženja) i konzumiranje ribe u cilju adekvatnog unosa vitamina D kako bi se sprečio visok rizik od gubitka kalcijuma iz kostiju – kaže za portal eKlinika doktor medicinskih nauka javnog zdravlja dr sc. med. Hajnalka Požar.
Kortikosteroidi su lekovi koji utiču i na zadržavanje natrijuma i vode u organizmu, usled čega se javljaju tipični edemi, najpre nogu. Dr Požar ističe da se uočava i povišen nivo krvnog pritiska što je rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Sve ovo se može sprečiti redukcijom unosa kuhinjske soli. U cilju održavanja optimalnog nivoa krvnog pritiska, predlaže se racionalno smanjenje unosa kuhinjske soli u količini od 0,5 kafene kašike dnevno. Dr Požar iznosi najznačajnije preporuke za ishranu tokom kortikosteroidnog lečenja, prema najnovijim nutritivnim smernicama objavljenima u časopisima BMC Health Services Research i Rheumatology Advances in Practic.
– Savet je da promenite način doziranja soli na primer, prstohvatom doziraćete oko 0,5 a vrhom noža 0,25 g soli, uz povećanu upotrebu svežih začinskih bilja kao što su peršun, biber, bosiljak, mirođija, vlašac, đumbir, kurkuma, beli luk, limunov sok, sirće. Sa druge strane, potrebno je izbegavati “upakovane” proizvode mešavina začinskih bilja, jer su oni bogat izvor soli. Takođe so je često skrivena u velikim količinama u gotovim prerađenim hranama, kao što su instant supe, čipsevi, krekeri, brza hrana i hrana u polugotovom obliku “za brzu pripremu”, pekarski proizvodi, uključujući hleb, kifle, konzervisano povrće. Velik udeo soli sadrže i suhomesnati, kobasičarski proizvodi, pa ih treba izbegavati – naglašava dr Požar.
Savetuje se upotreba svežeg voća i povrća koje se priprema u obliku supa, variva, ili sveže iseckano, umesto grickalica. Pekarski proizvodi delom mogu da se zamene skrobnom hranom – pirinčom, krompirom, celozrnim žitaricama, kačamakom, projom. Od mesnih proizvoda treba birati nemasna mesa u kuvanom obliku, jaja, sveži sir, ili njihove zamene, leguminoze (pasulj, grašak, sočivo).
Sagovornica portala eKlinika napominje i da kortikosteroidi uzrokuju značajno povećano oslobađanje i stvaranje šećera, ali i masti u organizmu (pomoću kojih se obezbeđuje potrebna energija za pomenutu reakciju “bori se ili beži”).
– Ukoliko terapija traje duže, hronično povišen nivo šećera u krvi uz metaboličke poremećaje uzrokuje insulinsku rezistenciju, pseudo-dijabetes, ali i nakupljanje masnog tkiva, naročito oko struka. Kako bi olakšali održavanje optimalnog nivoa šećera u krvi, potrebno je da se u ishrani izbegavaju prosti šećeri. Ovo podrazumeva beli, stoni šećer, med, sirupe, čokolade, kekseve sa prelivom, razne desert bombone, gazirane i negazirane sokove. Poželjno je izbegavati svu industrijsku proizvedenu, upakovanu hranu sa mnoštvom šećera, aditiva, pojačivača ukusa, takozvanu ultra-prerađenu hranu, koja je veoma ukusna i jeftina, a sa druge strane, suštinski nezdrava, visoke energetske, ali male hranljive vrednosti. Ishrana treba da se bazira na skrobnoj hrani sa nižim glikemijskom indeksom, uključujući integralne žitarice, pirinač, integralne testenine, krompir, suve mahunarke, povrće i voće – objašnjava dr Hajnalka Požar.
Dr Požar navodi i da je dugotrajna upotreba kortikosteroida glavni uzrok sekundarne osteoporoze to jest, razmekšanja i lomljivosti kostiju, budući da utiče na smanjeno preuzimanje, a pojačano izlučivanje kalcijuma u organizmu, uz ubrzanje procesa razgradnje koštanog i mišićnog tkiva. Kako bi se smanjio rizik od osteoporoze preporučuje se unos 3 porcije mlečnih proizvoda dnevno.
– Cilj je umereno povišen unos kalcijuma od 1000-1200 mg, što se može obezbediti unosom na primer, 2 šolje mleka ili 1,5 šolje jogurta, 50 g sira, pola šolje kuvanog spanaća ili drugog zeleno-lisnatog povrća. Za zdravlje kostiju neophodan je i adekvatan nivo vitamina D u organizmu, za šta se preporučuje unos 600-800 IJ vitamina D dnevno, uz optimalno izlaganje sunčevim zracima 15 do 20 minuta dnevno. Vitamina D ima i u masnim ribama (pastrmka, tunjevina, losos) koje je potrebno servirati na jelovniku bar 2 puta nedeljno u veličini celog dlana (85-90 g). Preporučenu količinu vitamina D možemo obezbediti i kroz jednu konzervu sardine ili dve šolje mlečnih proizvoda – objašnjava dr Požar.
Doktorka dodaje da je potrebno obratiti pažnju i na unos kalijuma, sa obzirom da se i ovaj mineral pojačano gubi tokom lečenja. Dr Požar savetuje bar 2 posluženja namirnica bogatih kalijumom, na primer, paradajz, sok od paradajza, pomorandža, breskve, banana, sušeno voće kao što su kajsije, šljive, zeleno lisnato povrće, posebno spanać, krompir, orašaste plodove.
Veliki broj pacijenata koji uzimaju kortikosteroide žale se na pojačan apetit, što potvrđuje i dr Požar.
-Kortikosteroidi mogu uzrokovati veoma snažno povećanje apetita i izrazito povećanu želju za konzumiranjem visokokalorične, masne ili slatke hrane. Povećan unos hrane, zajedno sa metaboličkim promenama koje uzrokuju lekovi, često dovodi do nagomilavanja masnog tkiva, ili preraspodelu masti sa periferije na područje stomaka. Ove promene javljaju se kod dve trećine pacijenata tokom hronične upotrebe kortikosteroida. Kako bi sprečili ili ublažili ove neželjene posledice preporučuje se blago smanjenje energetskog unosa, što se jednostavno može postići izbegavanjem ultra-prerađene hrane, slatkiša, grickalica i druge brze, upakovane, instant hrane, “2 u 1”, “3 u 1” i sličnih proizvoda – navodi doktorka.
Savet je da se u jelovnik uvrstiti nešto veći unos nemasnih belančevina (mleko, jaja, riba, mršava mesa, leguminoze), koji će obezbediti duži osećaj sitosti, tako doprineti smanjenom unosu energije i sprečiti gubitak mišićne mase, kaže dr Požar.
– Potrebno je uneti ravnomerno oko 25-30 g belančevina po svakom obroku, što je oko 85 g govedine, 125 g belog mesa, 4 jaja, 125 g šunke, 200 g mladog sira. Potrebno je obratiti pažnju na način pripreme obroka, jednostavnim postupkom, da se hrana kuva, pirja, dinsta, peče u rerni na papiru, foliji za pečenje (umesto pečenja u dubokom ulju, pohovanja). Ovom pripremom možemo značajno smanjiti unos ukupne energije, budući da su masti energetski koncentrati. Preporuka je da se malo maslinovog ulja, otprilike dve kafene kašike doda u jela, ali tek nakon termičke obrade u vidu preliva.
Značajan je i redovan ritam obroka, poželjni su manji i češći obroci. Za užine pronađete alternativne namirnice, pa umesto prerađenih grickalica koristite voće, jogurt, smoothie, iseckano sveže povrće, celozrne žitarice, umesto sokova čajeve – objašnjava dr Požar.
Pitali samo dr Požar i da li se prilikom korišćenja kortikosteroida savetuje i pojačana upotreba vitamina, minerala, suplemenata. Doktorka objašnjava da kortikosteroidi ometaju normalnu apsorpciju i iskorišćavanje nutrijenta, uključujući kalcijum, kalijum, natrijum, belančevina, vitamina C i D.
-Većina ovih promena ipak se uspešno može kontrolisati raznovrsnom, umerenom ishranom koja se bazira na celozrnim žitaricama, voću, povrću, nemasnim izvorima belančevina uz izbegavanja ultra-prerađene hrane. Pravilna ishrana uvek je u prednosti nad suplementacijom budući da obezbeđuje širi spektar nutrijenta, koji stupaju u interakciju i omogućavaju adekvatno iskorišćavanje. U dogovoru sa lekarom može se razmotriti eventualna suplementacija pojedinih nutrijenta. Suplementacija kalcijuma može biti opravdana u periodu menopauze, u slučaju nedovoljnog unosa mlečnih proizvoda hranom. Suplementacija vitamina D, može biti opravdana u slučaju izbegavanja sunca (fotosenzitivnost kože kod lupusa, kod starijih slabo pokretnih osoba), kod osoba sa poremećenom funkcijom bubrega ili u slučaju nedovoljnog unosa ribljih proizvoda ishranom. Suplementacija kalijuma u vidu kalijum-hlorid praška, takođe treba da se uvodi po preporuci i pod nadzorom lekara – ističe dr Požar.
Dr Hajnalka Požar je doktor medicinskih nauka javnog zdravlja, viši predavač na studijskom programu strukovnih nutricionista dijetetičara i strukovnih medicinskih sestara na Visokoj školi strukovnih studija u Subotici, član je Društva za ishranu Srbije.