Kosti, jake, čvrste i zdrave treba održavati tokom čitavog života, jer su one ključne za pravilno držanje, kao i borbu protiv raznih oboljenja koja dolaze nakon srednjih godina. Zato je od izuzetnog značaja da se zdrave kosti sačuvaju i izbegava sve oni što može da im naškodi.
Previše soli nije dobro za kosti
Što više soli jedemo, naše telo oslobađa više kalcijuma, što znači da ga nemamo dovoljno da može da pomogne našim kostima. Namirnice poput hleba, sireva, čipsa i mesnih delikatesa sadrže najviše soli. Ne moramo so u potpunosti da izbacimo, ali cilj treba da nam bude manje od 2.300 miligrama natrijuma dnevno.
Beskonačno sedenje ispred televizora
Lepo je kada uživamo u svojoj omiljenoj emisiji i ne primećujemo da provodimo beskrajne sate ispred ekrana, ušuškani na kauču ili zavaljeni u fotelju. Kada nam postane navika da se odmaramo, ne krećemo se dovoljno, što nije dobro za naše kosti. Vežbanje ih čini jačima. Za naš skelet najbolje je kada naša stopala i noge nose težinu našeg tela, što tera kosti i mišiće da rade protiv gravitacije.
Kostima ne prijaju vožnje biciklom
Kada vozimo bicikl do posla ili se satima vozimo vikendom, srce i pluća postaju nam jači. Kosti – ne baš. Pošto to nije aktivnost sa opterećenjem, vožnja bicikla ne povećava gustinu kostiju, za razliku od šetnji, trčanja i planinarenja. Strastveni biciklisti mogli bi, pored svojih uobičajenih vožnji, malo vremena da provode u teretani ili da počnu da se bave aktivnostima kao što su tenis, planinarenje i ples.
Previše vremena provodimo u zatvorenom prostoru
Treba što više izlaziti napolje. Telo proizvodi vitamin D na sunčevoj svetlosti. Samo 10-15 minuta nekoliko puta nedeljno moglo bi da bude korisno. Ali ni tu ne treba preterivati. Previše vremena na suncu može povećati rizik od raka kože. Ali, i tu ima nekoliko zamki. Godine, boja kože, doba godine i mesto gde živite mogu da otežaju stvaranje vitamina D. Kao i krema za sunčanje. Najjednostavnije je da u svoju ishranu uvedemo obogaćene žitarice, sokove i mleko (uključujući bademovo, sojino, pirinčano ili drugo biljno mleko, kao i mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti).
Još jedna tura pića
Kada izađemo sa prijateljima, još jedna tura pića uvek je dobrodošla. Ali da bismo gubitak koštane mase držali pod kontrolom, trebalo bi da ograničimo količinu alkohola koju pijemo. Ne preporučuje se više od jednog pića dnevno za žene i dva za muškarce. Alkohol može uticati na to kako naše telo apsorbuje kalcijum.
Preterivanje sa nekim napicima nije dobro za kosti
Previše gaziranih pića sa ukusom kole može da nanese štetu našim kostima. Iako je potrebno više istraživanja, neke studije povezuju gubitak koštane mase i sa kofeinom i fosforom koji se nalaze u ovim napicima. Drugi stručnjaci sugerišu da nije dobro ni kada sok izaberemo umesto mleka ili drugih pića koja sadrže kalcijum. Previše šoljica kafe ili čaja takođe naše kosti može da liši kalcijuma.
Pšenične mekinje sa mlekom
Šta je zdravije od 100 odsto pšeničnih mekinja? Ali kada ih jedemo sa mlekom, naše telo apsorbuje manje kalcijuma. Druga hrana, koja može da sadrži pšenične mekinje, kao što je hleb, nije problem. Ako uzimate suplement kalcijuma, napravite najmanje 2 sata razmaka između mekinja i tablete.
Pušenje nije prijatelj kosti
Kada redovno udišemo dim cigarete, naše telo ne može tako lako da formira novo zdravo koštano tkivo. Što duže pušimo, to je gore. Pušači imaju veće šanse za prelom kostiju i potrebno im je duže da se izleče. Ali ako prestanete, možete smanjiti ove rizike i poboljšati zdravlje kostiju, iako bi to moglo da potraje nekoliko godina.
Lekovi koje uzimamo
Neki lekovi, posebno ako moramo da ih uzimamo duže vreme, mogu negativno uticati na naše kosti. Neki lekovi protiv napada i glukokortikoidi, poput prednizona i kortizona, mogu da izazovu gubitak koštane mase. Ovde je reč o antiinflamatornim lekovima kao što su glukokortikoidi koji se uzimaju za reumatoidni artritis, lupus, astmu i Kronovu bolest.
Nedovoljna telesna težina
Nedovoljna telesna težina, BMI od 18,5 ili manji, znači veće šanse za prelom i gubitak kostiju. Oni koji imaju sitne kosti, trebalo bi da rade vežbe sa tegovima i pitaju lekara da li treba da imaju više kalcijuma u ishrani. I osobe koje ne znaju zašto su preterano mršave treba da se konsultuju sa lekarom i pitaju ga za uzrok. On može da proveri da li je razlog poremećaj u ishrani ili neko drugo zdravstveno stanje.
Opasnost od padova za kosti
Kada smo bili deca, saplitali se i padali, odmah smo se podizali. Međutim, kako starimo, padovi postaju opasniji, posebno ako imamo slabe kosti. Može dugo da potraje da prelom ili slomljena kost zaceli. Kod starijih osoba, to često može biti početak njihovog nazadovanja i propadanja iz kog se teško vraćaju. Kod kuće bi trebalo obazrivo da se kreću, da imaju rukohvate i neklizajuće prostirke.
Hvala za informacijama I opomemi da vodimo racina o zdravlju