Slabe kosti su posledica i loših navika za koje smo sami krivi: Možemo li da sprečimo lomove i osteoporozu

O zdravlju kostiju retko razmišljamo, osim ukoliko ne dobijemo osteoporozu ili neku težu povredu

Kosti su potpora mišićima, omogućavaju nam normalno kretanje i štite vitalne organe – srce i pluća, kao i mozak. Koštana srž zadužena je za proizvodnju crvenih i belih krvnih zrnaca. Stručnjaci kažu da o zdravlju kostiju retko razmišljamo, osim ukoliko ne dobijemo osteoporozu ili neku težu povredu. U međuvremenu, kosti slabe zbog loših životnih navika, za koje smo direktno odgovorni. Neaktivnost, dugotrajno sedenje i drugi faktori rizika snažno utiču na zdravlje kostiju.

Ishrana i kretanje

Preporučujemo

Kretanje je osnova zdravlja. Lekari kažu da smo mladi sve dok možemo da se krećemo. Kretanje i odgovarajuća ishrana dva su ključna faktora za izgradnju zdravih i jakih kostiju. Ishrana bogata kalcijumom, uz redovno kretanje, doprinosi resorpciji kalcijuma – minerala odgovornog za čvrstoću kostiju. Stručnjaci ističu da pravilna izgradnja kostiju počinje u detinjstvu, kada je posebno važno da dete putem ishrane unese odgovarajuće količine kalcijuma koje će se deponovati u kostima.

Značaj kalcijuma

Kalcijum je važan mineral koji sprečava zgrušavanje krvi, utiče na normalan rad srca, mišića i nerava. Ovaj mineral se unosi isključivo putem hrane. Tradicionalno, mleko i mlečni proizvodi su glavni izvori kalcijuma, ali on je prisutan i u mnogim drugim namirnicama.

Na primer, riba je odličan izvor kalcijuma, pola konzerve sardina sa kostima sadrži oko 407 mg kalcijuma. Čaša kravljeg mleka od 250 ml sadrži približno 300 mg ovog minerala.

Osobe sa indeksom telesne mase manjim od 18,5 mogu lakše da polome kost posle povrede ili da izgube koštanu masu. Savet je da se ugoje, unose više kalcijuma i redovno rade odgovarajuće vežbe.

Šta da izbegavamo kako bi kosti bile zdrave?

Ishrana je važna za zdravlje kostiju, ali mora da bude i zdrava. Neodgovarajuća ishrana sa mnogo soli štetno utiče na kosti, jer povećan unos kuhinjske soli uzrokuje gubitak dragocenog kalcijuma. Savet je da se izbegavaju slane grickalice i namirnice sa mnogo praznih kalorija – poput čipsa i suhomesnatih proizvoda.

So je organizmu potrebna u izvesnoj meri, ali zdravim osobama je dovoljno najviše 2.300 miligrama natrijuma dnevno, smatraju lekari. Pored soli, lekari savetuju ograničen unos alkohola jer on može ometati apsorpciju kalcijuma. Ne preporučuju se ni slatka pića, kao ni prekomerne količine kafe.

Zašto nas bole sve kosti?

Nedovoljna fizička aktivnost najčešći je razlog zbog kojeg mnogi osećaju bolove u celom telu. Sedenje na poslu, zatim ispred računara ili televizora, neminovno slabi kosti i mišiće. Istovremeno, ako unosimo više kalorija nego što nam je potrebno, dolazi do gojenja. Neadekvatna telesna težina dodatno opterećuje kosti koje već slabe, što može izazvati neprijatan bol.

Vežbanje jača kosti i mišiće. Stajanje i hodanje aktiviraju kosti i čine ih snažnijima. Jednostavna šetnja od 30 minuta dnevno može pravilno aktivirati kosti, regulisati nivo šećera u krvi i pomoći u snižavanju krvnog pritiska.

Ne zaboravite na jedan važan vitamin

Sve navedeno jeste neophodno, ali nije dovoljno za jake kosti – za njihovo pravilno funkcionisanje ključan je vitamin D. Ovaj dragoceni vitamin najbolje se unosi boravkom na suncu tokom letnjih dana. Dovoljno je 10 do 15 minuta, nekoliko puta nedeljno, u ranim jutarnjim satima ili posle 17 časova.