Zdravlje

Vitamin B i sprečavanje raka: Šta su zablude, a šta kažu činjenice

Piše: Marijana M.Rajić

Nema funkcije u telu na koju vitamini grupe B nemaju uticaj: od kože, sluzokože i kose, preko održavanja funkcije centralnog nervnog i imunog sistema, do procesa rasta, razvoja i obnavljanja tkiva, objašnjava prof.dr Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije

Vitamin B se veoma često uz vitamine nekih drugih grupa dovodi u vezu sa prevencijom malignih bolesti. Mnogi ljudi očekuju da će ih upotreba suplemenata zaštititi od brojnih oboljenja, pa i malignih. Istraživanja kažu da ova očekivanja nisu bez osnova, ali…

Šta je zapravo vitamin B

Vitamin B je grupa od osam raznorodnih jedinjenja koja se vode pod jednim nazivom jer imaju sličnu ulogu u organizmu, objašnjava u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije i redovni profesor na predmetima Ishrana i Fizička hemija.

– Uloga vitamina grupe B povezana je na prvom mestu sa sagorevanjem ugljenih hidrata i masti i dobijanjem energije. Na drugom, sa procesima metabolizma proteina. To znači da, šire posmatrano, nema funkcije u telu na koju ti vitamini nemaju uticaj, počevši od održavanja integriteta kože, sluzokože i kose, preko održavanja funkcije centralnog nervnog sistema, imunog sistema, do procesa rasta i razvoja i obnavljanja tkiva. Vitamin B pomaže ćelijama da dobiju energiju. Tkiva koja se najbrže obnavljaju kao što je koža, kosa, nokti, najviše pate kad nemamo dovoljno ovih vitamina. Bolje rečeno, na njima se taj nedostatak najviše primećuje. Kada su u pitanju proteini i izgradnja tela, vitamin B6 omogućava pretvaranje esencijalnih u neesencijalne aminokiseline. To znači da bismo bez njega za dobro zdravlje morali da unosimo mnogo više proteina i to naročito životinjskog porekla. Zapravo, ako vitamin B6 ne bi imao ulogu koju ima u organizmu čoveka, restriktivne forme vegetarijanske ishrane bi bile gotovo neodržive – kaže prof.dr Stanišić.

Kako deluje vitamin B u organizmu i zbog čega je značajan

Među ljudima je rasprostranjeno uverenje da vitamini ne mogu da nam naškode. Takođe, i da tablete ili proizvodi koji se prodaju bez recepta ne mogu da imaju štetan uticaj. Jer, ako bi imali, onda bi prema laičkom verovanju, morao da postoji neki zakon koji bi sprečio prodaju tih proizvoda. Na kraju, proizvodi u apoteci bi trebalo da budu u službi zdravlja. Iako je logično da bude tako, nije uvek, upozorava prof. dr Svetlana Stanišić.

I sa vitaminima može da se pretera, naglašava profesor fizičke hemije. Sagovornica eKlinika portala ističe da se u stručnoj literaturi posebno naglašava da su toksični efekti visokih doza uglavnom vezani za vitamine koji se rastvaraju u mastima, ili liposolubilne vitamine, a to su A, D, E i K. Razlog je, prema njenim rečima, to što u telu imamo zalihe masti. Tako imamo imamo i zalihe vitamina rastvorenih u mastima, u jetri najviše.

Zašto ljudi sa urinarnim infekcijama treba da budu posebno oprezni sa unosom vitamina B

– Sa druge strane, hidrosolubilni vitamini, a to su C i B grupa vitamina, smatraju se bezopasnim jer se rastvaraju u vodi. Sav višak koji unesemo izbaci se putem mokraće. Na primer, uzmete kompleks B vitamina i nakon pola sata primetite da vam je urin jako-žute boje. To je posledica izbacivanja viška vitamina B2, riboflavina, koji je po svojoj boji i dobio ime (flavus znači žuto na latinskom). I tu je već važno spomenuti prvu posledicu unosa visokih koncentracija vitamin B – a to su urinarne infekcije. Ako imate sklonost urinarnim infekcijama ili imate hroničnu urinarnu infekciju koja je trenutno bez simptoma, možete joj pomoći da se aktivira i pređe u akutno stanje tako što ćete uzeti vitamin B i podržati bujanje bakterija – kaže prof.dr Stanišić.

Vitamin B i rak – odakle prostor za kontraverze i šta kažu studije

Kada je u pitanju veza vitamina B i raznih vrsta raka, rezultati studija su kontraverzni. Ali samo naizgled, kaže naša sagovornica. Naime, navodi prof. Stanišić, brojne studije pokazuju da koncentracije vitamina B u krvi negativno koreliraju sa pojavom maligniteta. To znači da veća koncentracija vitamina B može imati antikancerogeno dejstvo.

Međutim, pre deset godina su se prvi put pojavile studije koje pokazuju da su ljudi koji su godinama koristili redovno suplemente vitamina B zapravo živeli kraće i značajno češće umirali od raka. Kad se kaže „značajno češće“, objašnjava sagovornica eKlinika portala, razlika je u jednoj studiji iznosila čak 36 odsto. Ovaj podatak daje zaključak da je na 100 ljudi koji su umrli od raka a nisu uzimali suplemente vitamina B, 136 ljudi koji su redovno uzimali suplemente vitamina B umrlo od raka.

Kako maligne ćelije reaguju na vitamin B i koja je suština istraživanja

– Vitamin B obezbeđuje rast i razvoj ćelija. Budući da se maligne ćelije jako brzo umnožavaju, vitamin B podstiče i njihovo bujanje. Drugim rečima, u organizmu u kome se nađe maligni proces u začetku, vitamin B pomogne da bolesno tkivo nabuja pre nego što imuni sistem uspe da reaguje i eliminiše promenjene ćelije. Kao što vitamin B pomaže našim ćelijama da se umnožavaju, tako pomaže i ćelijama raka – kaže prof. dr Stanišić i razjašnjava čest zaključak da su visoke koncentracije vitamina B povezane sa manjim rizikom od obolevanja.

– Skoro sve studije koje su pokazale da vitamin B deluje antikancerogeno, ispitivale su koncentraciju vitamina B u krvi. Nasuprot njima, one koje su pokazale da je unos visokih koncentracija vitamina B opasan, ispitivale su unos suplemenata. Dakle, kada se vitamin B nađe u krvi kao posledica pravilne ishrane, onda je šansa za obolevanje od raka manja. Znači, ispitanici koji su imali visoke koncentracije vitamina B u krvi u ovim višegodišnjim eksperimentima, zapravo su se pravilno hranili. Uz to, pravilna ishrana osim vitamina B ima mnogo drugih korisnih materija, antioksidanasa i vlakana, koje štite organizam od raka.

Može li bez pravilne ishrane visok unos vitamina B da nam naškodi

– Sa druge strane, ako se ne hranimo pravilno već unosimo velike doze vitamina B kroz suplemente (što se ispitivalo u drugom tipu istraživanja), ne samo da obezbeđujemo veliku pomoć promenjenim i obolelim ćelijama i potpomažemo bujanje malignog tkiva, već uskraćujemo organizmu širok spektar korisnih materija koje se nalaze u hrani pored vitamina B. Upravo one bi pravile balans u odnosu na vitamin B i štitile nas od bujanja malignog tkiva – naglašava naša sagovornica.

Dakle, zaključuje u razgovoru za eKlinika portal redovni profesor Ishrane i Fizičke hemije dr Svetlana Stanišić – suština je hraniti se što pravilnije.

A ima mesta i za suplemente, ali kad? Na primer, za vitamin B9 u trudnoći. Kompleks vitamina B može da pomogne osobama koje se loše hrane zbog hroničnih dijeta, onima koji su veoma fizički aktivni ili hroničnim alkoholičarima, koji zbog diuretskog dejstva alkohola imaju manjak vitamina B.