Guillain-Barre sindrom (GBS) je autoimuni poremećaj koji manifestuje slabost mišića, a ponekad zahteva i hospitalizaciju zbog težine simptoma Foto: Shutterstock
Guillain-Barre sindrom spada u autoimune neuromišićne bolesti. Tokom ove, koja može da rezultura potpunim poremećajem rada i funkcije mišića, mnogim ljudima je potrebna hospitalizacija zbog problema sa disanjem, srčanim poteškoćama, gušenjem i drugim komplikacijama. Dobra okolnost je visoka stopa oporavka.
Guillain-Barre sindrom (GBS) je autoimuni poremećaj, pa se i ova bolest definiše kao situacija kada organizam napada sam sebe, greškom. Kod GB sindroma, imunski sistem napada nerve.
Slikovito rečeno, bilo koji naš nerv je sličan žici koja omogućava da kontrolišemo mišiće, a koja ujedno služi i kao receptor. Kada se ova „žica“ ošteti, što je tipično za Guillain-Barreov sindrom, telo gubi sposobnost da kontroliše mišiće i oseća okolinu. To dovodi do simptoma kao što su slabost mišića i utrnulost, peckanje i gubitak refleksa. Iako svaka osoba može potencijalno da dobije GBS, sindrom se češće sreće kod starijih ljudi. Radi se o jednoj od retkih bolesti, svakako vrlo specifičnoj.
GBS je obično izazvan virusnom ili bakterijskom infekcijom. Ponekad virusne ili bakterijske komponente (proteini) mogu da izgledaju slično proteinima našeg tela. Kada se to dogodi, naš imuni sistem postaje zbunjen i počinje da napada telo, a kada napadne nerve (živce), može da dovede do GBS. Ovaj sindrom nije zarazan i ne prenosi se kroz porodice. Dakle, ne radi se o naslednoj bolesti.
Najčešći simptomi GBS-a mogu da budu:
Dijagnoza GBS se u najvećoj meri zasniva na kliničkoj slici i simptomima pacijenta. Pre svega je neophodan neurološki pregled. Lekari često proširuju dijagnostiku kako bi isključili druge bolesti, koje mogu imati slične simptome kao GBS.
Lumbalna punkcija je procedura koja podrazumeva uzimanje uzoraka cerebrospinalne tečnosti (tečnosti koja okružuje kičmenu moždinu i mozak). Tokom ove procedure, mala igla se plasira u leđa. Izvlači se mala količina cerebrospinalne tečnosti i šalje na analizu. Cilj analize je da se potraže, odnosno isključe znaci drugih bolesti sličnih GBS (pre svega infekcije nervnog sistema), kao i određeni rezultati parametara, koji potvrđuju dijagnozu GBS.
Elektromiografija (EMG) je test koji se sastoji iz studije nervne provodljivosti i elektromiografije iglom. Radi se o analizi, odnosno proveri zdravlja i funkcije nerava i mišića. Budući da oštećuje nerve, nalazi ovog testa ponekad su od najvećeg značaja lekaru u postavljanju dijagnoze.
Bolest je progresivna, a simptomi često brzo napreduju. Ponekad zbog toga zahtevaju hospitalizaciju radi hitnog lečenja, uz upotrebu mehaničke potpore za disanje. Postoje dva tretmana koji mogu da pomognu da se ubrza oporavak ako neko ima Guillain-Barre sindrom.
Intravenska imunoglobulinska terapija (IVIG) je infuzija antitela (proteina koje telo koristi za borbu protiv stranih štetnih uticaja). Pomaže u smirivanju i smanjenju napada imunološkog sistema tela na naše nerve.
Razmena plazme (plazmafereza) podrazumeva filtriranje, odnosno pročišćavanje jednog dela naše krvi (plazma). Tokom procesa filtriranja, antitela našeg tela koja napadaju nerve se uklanjaju a „očišćena“ plazma se vraća nazad u telo. Ova procedura pomaže da se spreči da imunski sistem tela nastavi da napada nerve.
Teški slučajevi Guillain-Barre sindroma su veliki izazov i za obolelog i za stručnjake. Ali, i za poorodicu i okruženje. Obolelima je često potrebna pomoć drugih ljudi za obavljanje normalnih dnevnih aktivnosti kao što su kupanje, jelo ili oblačenje. Lekari preporučuju fizikalnu terapiju, kako bi se oporavak mišića ubrzao i vratila se snaga.
Slično kao i kod nekih drugih neuroloških bolesti, pacijentima je često potrebna stručna psihološka pomoć. Emocionali stres je veliki i u toku, i nakon bolesti. Zato lekari apeluju da ukoliko neko oseća bol, slabost mišića, utrnulost ili peckanje u rukama ili nogama, odmah potraži lekarsku pomoć.
Guillain-Barre sindrom ponekad može da dovede i do teških simptoma kao što je paraliza, otežano disanje i promene u krvnom pritisku i srčanom ritmu. Ovakvi simptomi, ukoliko se bolest ne leči, mogu da se završe fatalnim ishodom. Na sreću, uz lečenje, većina ljudi sa GBS se prilično dobro oporavi, iako je vreme oporavka različito i individualno.