Bol u glavi i nesanica kao i još neki neurološki simptomi su direktna posledica jedne loše navike

Bol u glavi, nesanica, smanjenje kognitivnih sposobnosti, pa čak i napadi fotosenzitivne epilepsije, nesumnjivo se dovode u vezu sa današnjim, opšteprihvaćenim načinom života. Upućeni smo na ekrane mobilnih telefona i kompjutera, sa njima se budimo i odlazimo na spavanje. Time je ozbiljno ugroženo zdravlje i odraslih i dece, posebno onih koji već imaju neke neurološke bolesti, upozoravaju lekari.

Maligni tumori centralnog nervnog sistema i bol u glavi kao posledica načina života

Svi smo svesni da to kako živimo i način na koji su se u našem funkcionisanju pozicionirali tehnološki uređaji nisu dobri. Ipak, realnost kaže da ne možemo bez njih. Direktno su nam povezani sa egzistencijom. U mnogo čemu nam olakšavaju život, ubrzavaju procese za koje je ranije bilo potrebno neuporedivo više vremena. I najvećeg problema smo svesni, a to je pitanje mere. Međutim, tu najčešće i pokleknemo ne samo kada govorimo o odraslim osobama, već i o deci.

–  Uticaj zračenja, koji u određenoj količini emituju svih ovi aparati, predmet je ozbiljnih studija. Pojava i razvoj malignih tumora centralnog nervnog sistema nisu dovedeni u uzročno-posledičnu vezu sa njihovim korišćenjem, ali se ova mogućnost nije u potpunosti ni odbacila. Sam po sebi, bol u glavi će pre biti posledica načina života koji podrazumeva prekomernu upotrebu pre svega mobilnih telefona – kaže u razgovoru za eKlinika portal pukovnik profesor dr Ranko Raičević, neurolog i načelnik Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije.

Razlozi za bol u glavi i nesanicu

Našem mozgu je neophodan odmor. On se pre svega ogleda u kvalitetnom i efektivnom snu, kako bi se svi procesi u njemu odvijali nesmetano. Međutim, mali broj ljudi se i toga pridržava, a način života, koji će više puta biti spomenut u ovom tekstu, od nas čini osobe koje u krevet odlaze i bude se sa mobilnim telefonima. Pa, kako onda očekivati od našeg mozga da bude brz, vispren i u svakom trenutku funkcionalan, ako ga čak i tada kada mu je odmor neophodan „zatrpavamo“ gomilom informacija?

–  Na opisani način mozak ne može ni da započne proces normalnog uspavljivanja. Remeti se tok više faza sna, koje imaju svoj „red“. Još gore je ako pored sebe u sobi gde spavamo držimo i mobilni telefon. Mozak registruje svaki signal: zvučni, slikovni, svetlosni. Sve to prekida san. Samim tim, utiče i na normalne fiziološke procese u celom telu. Probudićemo se umorni, često sa glavoboljom, mučiće nas i nesanica. A u korenu svega će biti potreba kojoj mnogi ne mogu da se odupru – da opet traže neki svoj život u aparatu, iako se neće osećati dobro. Gubi se svest o balansu između informacija koje su nam potrebne i onih koje to nisu, a nervni sistem je „nategnut“ i u neprekidnom opterećenju – opisuje slikovito našu svakodnevnicu i to kako ona utiče na psihofizičko zdravlje profesor dr Ranko Raičević.

Kada može da dođe do epileptičnog napada i šta je fotosenzitivna epilepsija

Širok je spektar neuroloških oboljenja na koja određeni uticaji, ali pre svega naše ponašanje, mogu da utiču u velikoj meri. Ako čovek već ne može da izbegne neke objektivne okolnosti, razumno je zaštititi se izbegavanjem nekih na koje naš centralni nervni sistem, koji je izuzetno senzitivan, može da odreguje burno. U medijima su se pojavile priče da sasvim mala deca, koja su prekomerno koristila mobile uređaje, mogu dobiti i dijagnozu epilepsije, pa su lekari ove dve stvari doveli u vezu. Profesor nam objašnjava šta je fotosenzitivna epilepsija:

– Kontinuirana koncentracija na jednu tačku koja se ciklično menja u boji ili zvuku može da bude okidač za epileptični napad. Ilustrativan primer za to su, recimo, pacijenti koji znaju da boluju od epilepsije, a izađu u neki klub u kome su jaka svetla koja se menjaju, ili disko-kugle koje agresivno menjaju boje. Takav uticaj ne može da izazove bolest. Ali, može da pokrene epi-napad, jer je kod pacijenata sa epilepsijom prag nadražaja neuporedivo niži. Logičan je zaključak onda da zloupotrebom aparata, koji su deo naše svakodnevice, kod obolelih osoba mogu lakše i brže da se pokrenu opisani mehanizmi.

Novi medicinski pojam: ekranizam u spektru bolesti zavisnosti

Ako već mobilne telefone, tablete i kompjutere moramo da koristimo mi, odrasli, jer je život danas praktično nemoguće voditi bez njih, možemo li makar zaštititi decu? To se pitamo često, a onda im već u sledećem trenutku, iz različitih razloga, u ruke stavimo mobilni telefon ili tablet. Načelnik Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije apeluje na svest i savest roditelja. Takvo ponašanje je, naglašava naš sagovornik, samo korak od momenta kada ćemo nakon nekog vremenskog perioda shvatiti da dete ima potpuno izmenjenu ekspresiju u odnosu na svet oko sebe.

– To se odnosi ne samo na socijalnu, već i na mimičnu i facijalnu ekspresiju i njihove potrebe, ali i mogućnosti za komunikaciju. Oni slabo komuniciraju. Doslovno su „zalepljeni“ za ekrane uređaja koje koriste, pa se sada već u smislu dijapazona bolesti zavisnosti može govoriti i o ekranizmu kao delu dijagnoze. Ali, ovde nisu u pitanju samo deca već i odrasli ljudi. I jedni i drugi, deca čak i u uzrastu pre nego što progovore, mogu biti zavisnici. Mobilni telefon postaje deo i mentalnog i socijalnog života. Tako ga i menja, u ovom slučaju sa ozbiljnim posledicama – konstatuje prof.dr Raičević i priča nam o šokantnim rezultatima jedne studije u Saudijskoj Arabiji.

Potresni rezultati studije: da li nam se deca pretvaraju u robote

– Posmatrano je ponašanje nešto više od 300 mališana do pet godina starosti u takozvanoj skali socijalne komunikacije. Ona podrazumeva procenu odnosa, odnosno načina komuniciranja sa bliskim okruženjem (roditelji, druga deca…). Rezultati su bili dramatični. U nekim slučajevima i potresni, jer su kod mališana koji su intenzivno koristili tablete ili računare, istraživači primetili čak i potpuno odsustvo komunikacije i očekivanih reakcija za taj uzrast. Obrasci odgovora kod neke dece su bili generički, često i samo „Da“ ili „Ne“. Primećuju se uniformisani odgovori. Očigledno je da stasavaju nove generacije, koje imaju potencijal da koncept svog emotivnog života zasnuju na nekakvom surogatu realnog – upozorava neurolog.

Nisam protivnik modernih komunikacija, neophodne su nam, sve je pitanje mere

Sagovornik našeg portala je i predsednik Društva neurologa Srbije. Uz praćenje svih aktuelnih trendova moderne neurologije, bavi i organizacijom kongresa i drugih vidova edukacije mladih kolega neurologa. Trudi se da sa aspekta poštovanja struke ali i realnosti bude racionalan, pa tako kaže:

–  Niko ne osporava naučna dostignuća, kao ni to da su neki poslovi danas nemogući za obavljanje bez modernih komunikacija i tehnologije. I dobar deo mog posla se svodi na korišćenje uređaja pri dijagnostici. Zatim, važno nam je pronalaženje novih i aktuelnih informacija na Internetu. Kao i u životu, sve je pitanje mere. Radno aktivno stanovništvo sa osmočasovnim radnim vremenom čiji poslovi podrazumevaju sedenje ispred ekrana moraju imati polusatnu pauzu bez korišćenja ijednog elektronskog uređaja. Mozak će se adaptirati, ali mu moramo dati to vreme za odmor. Međutim, za mozak malog deteta koji se razvija, opasno je da to bude jedini ili preovlađujući izvor informacija i angažovanja. Sociološko-psihološka šteta je veća nego fizička, a na pragu smo nekog novog sveta, koji u jednom trenutku više neće međusobno komunicirati uživo – upozorava u razgovoru za eKlinika portal pukovnik profesor dr Ranko Raičević, neurolog.