Diskoidni eritemski lupus čini, najčešći, deo grupe bolesti kože koje se zovu hronični eritemski lupus. Odlikuje se promenama na koži koje su najsličnije ožiljcima (otuda ime lupus, podseća na ugriz vuka). Bolest nije teška, ali u nekim slučajevima zbog ožiljaka na licu, može značajno da naruši kvalitet života. Ovaj obliku lupusa zahteva disciplinu i redovno praćenje stanja, jer oko 10 odsto pacijenata može da razvije mnogo teži, sistemski oblik bolesti koji nije ograničen isključivo na kožu, već zahvata i unutrašnje organe, najčešće zglobove i bubrege.
Patogeneza eritemskog lupusa je kompleksna
Crvene mrlje koje ubrzo postaju bele ljuspice, uglavnom na koži lica, prvi su znaci diskoidnog eritemskog lupusa – hronične i imunski uslovljene bolesti kože.
– Promene su lokalizovane najčešće na licu, ušima, poglavini. Kada su ove diskoidne/ožiljne promene prisutne i na vratu, dekolteu, leđima i rukama, uglavnom spoljašnjim stranama (fotoeksponirane regije) govorimo o raširenom ili diseminovanom obliku bolesti. Patogeneza eritemskog lupusa je kompleksna. Uključuje, genetske, faktore okoline, u prvom redu ultravioletno zračenje (UVZ), lekove i viruse. Ovi faktoru su mogući okidači kompleksne upalne kaskade u kojoj učestvuju brojni faktori zapaljenske reakcije. Dolazi do oštećenja bazalnih ćelija epiderma sa, poput trake, limfocitnim infiltratom u gornjem dermu. Brojni su geni udruženi sa pojavom eritemskog lupusa i to je možda objašnjenje za izrazitu različitost u kliničkom ispoljavanju bolesti. Autoantitela (antitela koja imunski sistem organizma stvara protiv sopstvenog tkiva) zasigurno imaju značajnu ulogu u patogenezi lupusne bolesti – kaže za portal eKlinika dermatovenerolog prof. dr Radoš Zečević.
Bolest je kod svakog drugačija
Prof. dr Zečević navodi da je bolest uvek i kod svakoga drugačija. U kojoj meri narušava kvalitet života bolesnika uvek zavisi od ekstenzivnosti (proširenosti) promena/ožiljaka, njihove lokalizacije kao i mentalnog sklopa bolesnika.
– Suštinski, bolest je lokalizovana na kožu i za razliku od bolesti koja se slično zove (sistemski eritemski lupus) ne može narušiti zdravlje u meri da ugrozi život. U udžbenicima ćete naći podatak da oko 10 odsto bolesnika sa eritemskim lupusom kože može u kasnijem toku da pređe u sistemski oblik. To je i razlog zbog koga se insistira na periodičnim kontrolama bolesnika sa eritemskim lupusom kože, kada se pored kliničkog pregleda, obavezno rade i brojne serološke i imunske pretrage (uzima se krv na pregled) – objašnjava prof. dr Zečević.
Nije zarazna bolest
Sagovornik portala eKlinika ističe da ovo nije infektivna, zarazna bolest. Diskoidni eritemski lupus je u početnim stadijumima bolesti praćen crvenim mrljama, najčešće na koži lica, ubrzo se stvara bela ljuspica koja postaje izraženija i uvek dobro prijanja za podlogu. U daljem toku, u centralnim delovima promene nastaje, ožiljavanje, gubi se tekstura zdrave kože, provide se krvni sudovi i slično.
– Kada je klinička slika karakteristična diskoidni eritemski lupus kože se lako prepoznaje. Ovo ipak, nije dovoljno za dijagnozu bolesti. Diskoidni eritemski lupus implicira izrazitu hroničnost, što znači dugotrajno lečenje, često lekovima koji i sami mogu biti rizik za organizam, zatim ova bolest može biti samo deo kliničke slike sistemskog eritemskog lupusa. Stoga je obavezno raditi hirušku biopsiju klinički promenjene kože zbog histopatološkog pregleda kojim se potvrđuje dijagnoza bolesti – navodi prof. dr Radoš Zečević.
Nije nasledna bolest
Diskoidni eritemski lupus nije nasledna bolest. Mnogobrojni geni su involvirani u nastanak ovog oblika lupusa.
– To su geni koji su odgovorni za funkciju B i T limfocita, urođeni imunski odgovor, upravljanje ćelijskom smrti, čišćenjem imunskih kompleksa… Ova šarolikost genskog zapisa je objašnjenje, zašto se u mnogome razlikuju kliničke slike kod pripadnika različitih etničkih grupa, zašto neki imaju, a neki nemaju fotopreosetljivost – kaže prof. Zečević.
Nismo svi podjednako osetljivi na ultraviolentno zračenje
Ultravioletni zraci A i naročito B indukuju ćelijsku smrt keratinocita (vrsta ćelija koje proizvode keratin i čine većinu kože) što ih čini značajnim faktorom kod pogoršanja promena na koži kod bolesnika sa diskoidnim eritemskim lupusom, objašnjava nam prof. Zečević.
– Takođe, UVZ indukuju brojne proupalne faktore (citokine poput TNF-α, interleukina (IL)-1 i IL-18) koji su odgovorni za zapaljensku reakciju u tkivu. Opet, nisu svi oboleli podjednako osetljivi na UVZ; gotovo 50 odsto bolesnika ne pokazuje fotopreosetljivost – precizira prof. dr Zečević.
Kakva je uloga stresa?
Pitali smo profesora i da ovaj oblik lupusa može da bude isprovociran nekim psihičkim stresom i u kojoj je meri posledica traume, izlaganja nepovoljnim vremenskim uslovima?
– Stres jeste odgovoran za sve bolesti koje bolujemo (izuzev donekle infektivnih) jer menja imunski odgovor (koji nas čuva), čini ga neadekvatnim na pogrešne stimuluse, često prejakim što rezultira zapaljenjem zida krvnog suda, nekog tkiva…i eto bolesti. Opet, ova uloga nije tolika da bi mogli reći da je stres odgovoran za nastanak diskoidnog eritemskog lupusa. Inače bi ga lečili psihoterapijom. Kod najvećeg broja obolelih, izlaganje suncu (UVZ) dovodi do pogoršanja bolesti. Postoje i oblici hroničnog eritemskog lupusa kože koji se pogoršavaju na izlaganje hladnoći – kaže prof. dr Zečević.
Potrebno je ovaj oblik lupusa ograničiti na kožu
Kada je u pitanju lečenje bolesti, vreme ne mora da bude od presudne važnosti, jer život najčešće nije ugrožen. S tim da prof. dr Zečević dodaje da je kao i kod bilo kojeg životnog problema dobro što pre reagovati i početi lečenje.
– Na taj način bolest se stavlja pod kontrolu, smanjuje se mogućnost ožiljaka, a tim i naruživanje lica što je kada je diskoidni eritemski lupus, samo ograničen na kožu, krajnji cilj – ističe dr Zečević.
Kao što je navedeno retko je, ali ipak moguće da diskoidni eritemski lupus pređe u sistemski oblik lupusa i zahvati unutrašnje organe tela. Prof. dr Zečević kaže da je zato potrebno da lekar u samom startu, kada dijagnostikuje diskoidni eritemski lupus uradi klinički pregled bolesnika, uzme detaljnu anamnezu (podatke od bolesnika u smislu tegoba i ranijih razboljevanja i lečenju) kao i opsežne laboratorijske pretrage koje obuhvataju široku paletu testova (poštuju se preporuke/dijagnozni kriterijumi za sistemski eritemski lupus).
– Ukoliko ove kontrolne preglede radimo periodično, zavisno od težine kliničke slike, moći ćemo na vreme “uhvatiti” ovaj prelaz i na vreme započeti odgovarajuću terapiju – naglašava prof. dr Radoš Zečević.
Kako se leči diskoidni eritemski lupus?
Kako nam objašnjava profesor lečenje u osnovi nije komplikovano. Lekovi (sistemski i topijski) su dostupni.
– Problem može da pravi, često, nedostupnost sofisticirane laboratorije, koju bolesnici tada moraju da rade u privatnim ustanovama za lična sredstva. Primećeno je i da pušači imaju teži oblik bolesti i da slabije odgovaraju na terapiju antimalaricima. Uzimaju se lekovi koji su namenjen lečenju malarije (antimalarici), a dostupni su uz lekarski recept. Moraju se poštovati preporuke o izbegavanju izlaganja kože UVZ, upotreba sredstava za fotoprotekciju sa visokim faktorom zaštite. Topijska terapija uključuje topijske kortikosteroide (najčešće), ređe druge topijske imunomodulatore poput takro ili pimekrolimusa. Retko, mogu se u kraćem vremenu, propisati i sistemski kortikosteroidi (u vidu pilula ili injekcija) – precizira prof. dr Zečević.
Upotreba sapuna i pudera
Kada je u pitanju upotreba sapuna, pudera koji mogu da „sakriju“ ožiljke ili crvene mrlje, načelno nema ograničenja, izuzev striktne zabrane izlaganju nezaštićene kože UVZ.
– Svakodnevna hidracija kože, tonirani puderi koji “maskiraju” su poželjni. Što se tiče pomoćnih lekovitih sredstava, nisam kompetentan. Nemam preporuku – kaže prof. Zečević.
Uz dobro lečenje bolest ulazi u fazu mirovanja
Redovne kontrole su bitne kao kod svake bolesti. Njima se na vreme uočavaju pogoršanja koja su moguća, kako bi se zatim, po potrebi, korigovala terapija.
– Terapija može biti neuspešna ili nedovoljno uspešna. Mora se povisiti doza ili potpuno promeniti ili dodati novi lek. Terapija može biti izrazito uspešna, tada se mora isto korigovati, ali u smislu da se doze smanje ili prorede. Terapija može imati i neželjene efekte koji se mogu potpuno anulirati, ukoliko se uoče na vreme i isključi primena leka ili smanji doza – napominje prof. Zečević.
Prevencija je moguća jedino kod obolelih. Obavezujuća je u u sklopu redovnog lečenja i podrazumeva fotoprotekciju. Bitno je kako ističe sagovornik portala eKlinika obezbediti dobru saradnju sa bolesnikom.
– Pacijent mora da razume od kakve bolesti boluje,da sprovodi predloženu terapiju i bude dosledan kada se radi o kontrolnim pregledima koji obezbeđuju uvid u stanje zdravlja, eventualnu promenu terapije. Bolest najčešće ostaje ograničena na kožu, uz adekvatno lečenje ulazi u remisiju (mirovanje) i suštinski ne bi trebalo da utiče na životni vek – zaključuje prof. Zečević.
Prof. dr Radoš Zečević autor je više od 120 stručnih radova koji su objavljeni u stručnoj periodici i/ili izlagani na domaćim i inostranim dermatološkim/reumatološkim skupovima.Poseban predmet interesovanja prof. Zečevića pored zapaljenskih i autoimunskih oboljenja kože gde su u fokusu lupusna bolest i bulozne dermatoze, jeste dijagnostika i lečenje urtikarije, psorijaze, atopijskog, vulgarnog ekcema, akni i lihena.
Prof. Zečević je član Dermatovenerološke sekcije Srpskog lekarskog društva, Evropske akademije dermatovenerologije (European Academy of Dermatology and Venerology), Udruženja dermatovenerologa Srbije, Internacionalnog udruženja za dermoskopiju.
Prof.Zečević je vrhunski lekar