Zdravlje

Mnoge bolesti su prepreka dobrom seksualnom životu, a ovo je rešenje

Priredio/la: V. Marić Brajković

Razne zdravstvene tegobe mogu da budu prepreka zdravom i kvalitetnom seksulanom odnosu. Ali većina bolesti uspešno se leči i drži pod kontrolom, što omogućava da, uprkos bolesti, uživate sa partnerom u intimi

Depresija negativno utiče na seksualnu želju Foto: Shutterstock

Biti prisan sa partnerom jedno je od najvećih životnih zadovoljstava. Ali dugoročni zdravstveni problem može negativno da utiče na vaš seksualni život. Nekad je razlog nedostatak seksualne želje, često i nemogućnost postizanja orgazma ili bol tokom odnosa. Kontrola zdravstvenog stanja i lečenje možda pomognu u rešavanju ovih problema.

Dijabetes

Visok šećer u krvi vremenom oštećuje krvne sudove i nerve. To ometata protok krvi u polne organe. Muškarci mogu da imaju problema sa erekcijom i ejakulacijom. Kod žena problem se manifestuje gubitom seskualne želje, suvoćom vagine, bolnim odnosima i problemom sa postizanjem orgazma.

Ako držite dijabetes pod kontrolom, budete aktivni i pravilno se hranite, to može da pomogne da izbegnete probleme sa seksom. Ako se ipak javljaju, potražite pomoć lekara.

Oštećenje krvnih sudova može da dovede i do problema u krevetu Foto: Shutterstock

Bolest srca

Kao i kod dijabetesa, problem predstavlja oštećenje krvnih sudova koje može da bude uzrok seksualnih problema. A neki lekovi, poput lekova za povišen krvni pritisak, takođe mogu da naparve problem. Promene životnog stila – naročito vaša prehrana i kondicija – mogu mnogo da pomognu.

Ako ste imali srčani udar i brinete da bi seks mogao da dovede do novog, neophodno je da pitate lekara kada možete ponovo da budete seksualno aktivni.

Depresija

Jedan od simptoma depresije može da bude pad seksualnog nagona. Lečenje – koje može da uključuje razgovor sa savetnikom, promene načina života i lekovi – može da vam pomognu. Neki antidepresivi mogu uticati na smanjenje seskulane želje i dovesti do problema sa erekcijom kod muškaraca. Smanjenje doze ili zamena lekova mogu da pomognu.

Kancer

Seks je možda poslednja stvar na umu kada imate rak. Ali kada ste i spremni da budete intimni, bolest i neki od tretmana kao što je hemioterapija mogu to da otežaju. Hormonske terapije utiču na seksualni nagon, a neke operacije dovode do toga da se više ne osećate zadovoljno kada vidite svoje telo. Ljubav i bliskost, podrška partnera umnogome će pomoći da se lakše borite sa problemima, do perioda kada ćete možda moći da ponovo budete intimni.

Bolovi koji ne prestaju ugrožavaju vaš seksulani život Foto: Shutterstock

Hronični bol

Teško je razmišljati o seksu, a kamoli biti na taj način intiman, ako stalno imate bolove. Ako propisana terapija ne pomaže u kontroli bola, lekar će možda morati da prilagodi dozu ili zameni lekove.

Artritis

Bolni zglobovi i drugi simptomi artritisa narušavaju seksualni život. Ali i dalje možete biti intimni ako razmišljate unapred: Planirajte seks za doba dana kada se obično osećate najbolje. Uzmite lek protiv bolova najmanje 30 minuta pre toga. Poduprite zglobove jastucima ili jorganima. Neka vam masaža za umirenje bolnih mišića i zglobova bude predigra. Odspavajte pre seksa ako je umor problem.

Nizak testosteron

Muškarci sa niskim nivoom testosterona u krvi mogu da imaju problem sa seksualnim nagonom. Razlozi mogu da budu psihičke prirode, ali i bolesti kao što su dijabetes tipa 2 i bolesti jetre ili bubrega. Promene životnog stila i lečenje postojećih zdravstvenih tegoba mogu pomoći u ovom slučaju. Nekim muškarcima će možda biti potrebna hormonska terapija testosteronom.

Hormonska terapija može da otkloni probleme sa valunzima u menopauzi Foto: Shutterstock

Menopauza

Prirodna menopauza, vreme u životu žene je kada nivo estrogena opada i menstrualni ciklusi prestaju. Pad estrogena može prouzrokovati sušenje vagine što dovodi do bolnih seksualnih odnosa. Pomoć mogu da du vaginalne hidratantne kreme. Niske doze estrogena koje unesete u vaginu otklanjaju suvoću i tanjenje sluzokože. Ako imate izrazite valunge, hormonska terapija može da bude dobra opcija. Razgovarajte sa svojim lekarom o prednostima i nedostacima.

HIV i AIDS 

Utiču na sposobnost vašeg tela da stvara hormone. To uključuje testosteron i estrogen, što može dovesti do problema sa seksulanim odnosom i željom. Lekovi koji drže virus pod kontrolom mogu da ometaju i vaš seksualni život. Inhibitori proteaze povezani su sa erektilnom disfunkcijom kod muškaraca. Lekar vam može predložiti savetovanje ili druge tretmane.

Multipla skleroza (MS)

MS utiče na vaš nervni sistem, a seksualna želja počinje u mozgu. Šalje poruke ostatku vašeg tela putem nerava koji se spuštaju niz kičmenu moždinu. Ako MS ošteti ove puteve, to može uticati na kretanje, uzbuđenje i orgazam. Takođe vas može umarati i izazvati grčeve mišića. Ali možda postoje tretmani koji mogu da pomognu, pa razgovarajte sa lekarom o tome šta se događa.

Parkinsonova bolest

Zbog toga što utiče na kretanje, Parkinsonova bolest može da oteža ili onemogući seksualni odnos. To takođe može da stvori probleme sa nedostatkom želje, bola i orgazma. Neki od tretmana mogu izazvati suprotan problem. Lekovi koji povećavaju nivo dopamina mogu otežati kontrolu nad impulsima, što za neke ljude može izazvati velike probleme. Zatoje veoma važno da lekar odredi odgovarajuću dozu lekova.

Ne ignorišite bol i nelagodu u bešici, potražite pomoć lekara Foto: Shutterstock

Gubitak kontrole nad bešikom

Ovo je češće kod starijih osoba, posebno žena. Dodatni pritisak na stomak tokom seksa može dovesti do curenja urina. Zato žene često izbegavaju intimne odnose. Pokušajte da promenite položaj i odete u kupatilo pre seksa. Razgovarajte sa svojim lekarom, jer lečenje obično pomaže.

Upalna bolest creva (IBD)

Ako imate Kronovu bolest ili kolitis, probavni simptomi (kao što je potreba za velikim odlaskom u kupatilo), bol i umor ometaju normalan seks. Važno je uzimati lekove prema uputstvima, čak i kada simptomi nisu loši, kako biste mogli da se što bolje osećate. Grupe podrške ili terapija mogu vam pomoći da se prilagodite ovim promenama.

PTSP (posttraumatski stresni poremećaj)

PTSP se može dogoditi ako ste imali ili videli zastrašujući događaj poput oružanog napada, teške saobraajne nezgode ili smrti. Simptomi uključuju flešbekove koji stvaraju osećaj kao da proživljavate traumu. Ako imate PTSP, možda ćete osećati strah umesto zadovoljstva. Stručnjak za mentalno zdravlje sa iskustvom u PTSP-u mogu da vam pomognu.