Ukoliko nam fale elektroliti možemo da se osećamo umorno, konfuzno ili depresivno Foto: Shutterstock
Elektroliti su minerali neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Velikim delom su odgovorni za odvijanje brojnih funkcija (za kontrakciju mišića, poput otkucaja srca), regulaciju nivoa tečnosti (krv), komunikaciju nervnih sa drugim ćelijama, za proces zgrušavanja krvi i obnovu tkiva, regulaciju pH vrednosti krvi, kao i lučenje različitih hormona.
Gubitak ili nedostatak elektrolita može da izazove različite simptome: umor, promenjen srčani ritam, trnjenje prstiju, slabu cirkulaciju, konfuziju… Kod nekih hroničnih bolesti kakva je ulcerozni kolitis, na primer, upala debelog creva drastično smanjuje i apsorpciju natrijuma, hlorida i kalcijuma. Kada debelo crevo ne može da apsorbuje ove minerale, telo ih tretira kao patogene. Različiti nivoi elektrolita rezultiraju i različitim simptomima. Kod ulceroznog kolitisa dolazi do nesrazmere u nivou natrijuma, hlorida, kalcijuma i kalijuma.
Druga stanja do kojih dolazi usled gubitka elektrolita kreću se od jake malaksalosti, gubitka svesti, pa i ozbiljnih aritmija.
Kada nam nedostaje natrijuma, simptomi mogu da budu mučnina, povraćanje, glavobolja, vrtoglavica, tahikardiju, osećaj žeđi. Kod osoba kojima nedostaje kalcijum javlja se trnjenje u rukama i nogama, osećaj ekstremnog umora, problemi sa noktima i kožom, poteškoće sa zubima. Ljudi sa nedostatkom kalijuma često osećaju slabost, umor, grčeve, zujanje u ušima, poremećaj srčanog ritma i depresivno raspoloženje.
U cilju vraćanja nivoa elektrolita treba pre svega izbegavati gazirana pića i veštačke zaslađivače, kao i bezalkoholna pića sa visokom sadržajem šećera, poput sode.
Većina osoba sa blagom dehidracijom i disbalansom elektrolita može da smanji simptome uz pomoć kućnih lekova. Napravite domaći rastvor za oralnu rehidrataciju tako što ćete kombinovati sledeće sastojke: jedan litar vode, šest kašičica šećera, jedna kafena kašičica sode bikarbone i jedna kašičica kuhinjske soli. Pijuckajte polako, nikako veliku količinu i nikako odjednom.
Najbolji način sprečavanja dehidratacije je konzumiranje dovoljne količine tečnosti. Optimalni dnevni unos vode je oko 2 litra. U slučaju dijareje ili neke od zapaljenskih bolesti creva, potrebno je i više, ali ne odjednom. Što se ishrane, trebalo bi da se unos hrane bazira na ishrani koja će podstići peristaltiku creva. To podrazumeva pre svega hranu bogatu vlaknima, kao što je sveže voće i povrće.
Konzumiranje manjih i češćih obroka može da smanjiti nelagodnost, uz dobru ravnotežu elektrolita.
Ulcerozni kolitis je oblik zapaljenske bolesti creva koji zahvata debelo crevo i karakteriše se prisustvom specifičnih promena (erozija) na sluznici debelog creva. Oboleli se obično žale na učestale vodenaste stolice sa primesama krvi i sluzi, koje traju i po nekoliko nedelja. Prisutan je i gubitak težine. Kako se transport elektrolita prvenstveno dešava u debelom crevu osobe sa ulceroznim kolitisom često imaju problema sa nivoom elektrolita.
Kada dođe do iritacije debelog creva i ono više ne može tako efikasno da apsorbuje elektrolite i tečnosti, neophodno je da osobe sa UC vrate i održavaju ravnotežu elektrolita jer u teškim slučajevima može doći i do fatalnih ishoda. Ponekad lekari propisuju glukokortikoide, steroidne hormone čija je glavna uloga dejstvo na metabolizam glukoze, proteina i masti, kao i dugoročno prilagođavanje organizma na stresne situacije. Glavni prirodni glukokortikoid je kortizol.
Ako je neko ozbiljno dehidriran i izgubio je mnogo elektrolita, potrebno je stanje rešiti intravenski, fiziološkim rastvorom.