Šta nam govore aritmije kraće od 30 sekundi i kada su razlog za hitnu intervenciju

Aritmije koje traju kraće od 30 sekundi i završavaju se spontano određuju se kao kratkotrajne ventrikularne tahikardije. Ove aritmije oblik su poremećaja srčanog ritma u donjim delovima srčanog mišića (ventrikulama). Karakteristika kratkotrajne ventrikularne tahikardije su srčane kontrakcije sa više od 100 otkucaja srca u toku jednog minuta i najmanje tri iregularne kontrakcije za redom. Epizode kratkotrajne ili neodržive ventrikularne tahikardije mogu da prođu same od sebe, nisu toliko opasne kao klasične ventrikularne tahikardije sa aritmijama dužim od 30 sekundi.

Bolesti srca ili samo nedostatak elektrolita

Kardiolozi naglašavaju da je osnovni uzrok ventrikularne tahikardije poremećaj u električnom sistemu, koji kontroliše ritam srca. Srčani mišić u ovom stanju ne može da snabde dovoljnim količinama krvi pluća i druge organe. Stručnjaci navode, da su kratkotrajne ventrikularne tahikardije uglavnom bezopasne.

U slučaju da aritmije traju kraće od 30 sekundi važno je, ipak, da odemo na pregled, kako bismo bili sigurni da ovo stanje nije isprovocirano nekim ozbiljnijim srčanim poremećajem. Moguće je da se iza kratkotrajnih aritmija „kriju“ bolesti srca, nedostatak elektrolita, upotreba određenih lekova.

Kada su kartkoktrajne artimije opasne?

Kratkotrajna ventrikularna tahikardija uglavnom nije praćena nikakvim simptomima. U slučaju simptoma pacijenti najčešće osećaju ubrzan i nepravilan rad srca, u nekim slučajevima je otežano disanje, a moguć je i osećaj bola u grudima, vrtoglavica i veoma retko gubitak svesti.
Aritmije koje traju kraće od 30 sekundi uglavnom su bezopasne, ali mogu biti i znak ozbiljnije ventrikularne aritmije i teške bolesti srca. Prolazni bol u grudima, privremene vrtoglavice i ubrzani osećaj rada srca razlog su da posetimo lekara. U slučaju problema sa disanjem, bola u grudima koji traje duže od nekoliko minuta, mučnine, vrtoglavice, preznojavanja, bitno je što pre da pozovemo hitnu pomoć.

Kratkotrajne ventrikularne tahikardije mogu se dovesti u vezu sa nekim funkcionalnim poremećajem u radu srca kojeg nekada i nismo svesni. Usled poremećaja u funkcionisanju srca, moguće je da dođe do ventrikularne fibrilacije, potencijalno smrtonosnog stanja koje je praćeno nekoordinisanom serijom brzih kontrakcija srca koje se šire ka ventrikulama, (dvema donjim komorama srca koje ispuštaju krv). U ovakvoj situaciji, srce nije u mogućnosti da dovoljnim količinama krvi snabde krvne sudove. Bolesti koronarnih (srčanih) arterija, dilatirana kardiomiopatija (prošireno srce), mogu se povezati sa ovim oblikom aritmija. Pojedina istraživanja navode da aritmije, kraće od 30 sekundi, mogu povećati rizik od moždanog udara.

Aritmije zbog manjka kalijima i magnezijuma

Ovaj oblik aritmije često je kod mladih i sredovečnih osoba posledica poremećaja u sprovođenju električnih impulsa, a ne strukturnih problema srca. U nekim slučajevima ove kratkotrajne aritmije mogu biti izazvane jakom fizičkom aktivnošću, pojačanim stresom. Moguće je da stanje bude i posledica disbalansa elektrolita, na primer niskog nivoa kalijuma ili magnezijuma u ​​krvi, upotrebe kokaina i metamfetamina. Kratke aritmije uočavaju se i kod osoba sa niskom koncentracijom kiseonika u krvi, kod anemičnih i pacijenata koji boluju od štitaste žlezde. Stanje uglavnom ne izaziva simptome i može se uočiti pomoću elektrokardiograma (EKG), koji se najčešće radi zbog sumnje u neko drugo oboljenje. U slučaju simptoma, stanje se dijagnostikuje holterom EKG-a, koji prati rad srca tokom 24 sata.

Moguće je da će biti potreban i test opterećenja, ultrazvuk srca, magnetna rezonanca srca, koronarna angiografija. Ukoliko nema simptoma, moguće je da neće biti potrebni nikakvi lekovi. Pacijentima se onda savetuju samo regularne periodične provere zdravstvenog stanja.

Prevencija artimija

Ne postoji preventiva za ovaj oblik aritmija, preporuka doktora je da čuvamo zdravlje srca, pre svega, zdravim navikama, umerenom fizičkom aktivnošću (150 minuta u toku jedne nedelje), izbalansiranom ishranom sa što manje industrijskih namirnica, soli, šećera, nezdravih masnoća.

Potrebno je da održavamo optimalnu telesnu težinu, da ne pušimo, redovno spavamo. U slučaju visokog krvnog pritiska, holesterola, dijabetesa obvezno je da se posavetujemo sa stručnjacima o najboljim načinima lečenja. Ovaj oblik aritmija može se javiti kod zdravih osoba, ali i kod ljudi sa ozbiljnim oboljenjima srca, kada je veći rizik od razvoja komplikacija.