Marihuana je naziv za indijsku konoplju (cannabis) u Evropi i Americi, a cannabis je biljka od koje se koriste cvetovi i lišće, koji se puše ili pripremaju kao čaj. Stručnjaci navode da su reakcije na marihuanu individualne. Nova studija tvrdi, da bi 30 odsto slučajeva šizofrenije kod muškaraca, moglo biti sprečeno izbegavanjem upotrebe marihuane.
– Postoji tesna veza između upotrebe narkotika i mentalnog zdravlja. Kanabis je sve dostupniji, pa je ključno raditi na prevenciji, skriningu i lečenju osoba kod kojih konzumacija marihuane može izazvati psihičke bolesti – kaže dr Nora Volkow direktor National Institute on Drug Abuse.
Osobe koje su zavisne od marihuane nisu u stanju da prestanu sa njenom upotrebom i pored toga što marihuana negativno utiče na sve delove njihovih života. Šizofrenija je ozbiljan psihički poremećaj hronične prirode. Bolest utiče na to da osoba izgubi dodir sa stvarnošću, dolazi do poremećaja misli, osećanja i ponašanja. Konfuzno sagledavanje stvarnosti, lažna uverenja, halucinacije, smanjena motivacija i kontakt sa drugim ljudima često su simptomi. Ova bolest zahteva doživotno lečenje, najčešće kombinacijom odgovarajućih lekova i psihoterapijom.
Nova danska studija rađenja u saradnji sa američkim stručnjacima navodi da konstantna upotreba kanabisa može biti jak faktor rizika za razvoj šizofrenije i kod žena i muškaraca. Jedna grupa ljudi je ipak u najvećem riziku da dovije ovu tešku bolest koja može razoriti život čoveka, a to su mladi muškarci.
Istraživači su došli do zaključka da bi skoro 30 odsto slučajeva šizofrenije, kod muškarcima starih između 21 do 30 godina, moglo biti sprečeno izbegavanjem marihuane. Studija je objavljena ove nedelje u časopisu Psychological Medicine. Istraživanje je sumiralo 50 godina stare podatke, koji su prikupljani od 1972. do 2021. godine o zdravlju 6,9 miliona ljudi starih između 16 i 49 godina.
Ranija istraživanja su pokazala da psihoaktivni sastojak kanabisa tetrahidrokanabinol (THC) može izazvati ili pogoršati simptome šizofrenije. Intenzivna upotreba kanabisa može da promeni funkcionisanja mozga i posebno loše da utiče na razvoj mozga u adolescenciji.
Marihuana deluje kao blagi sedativ, opušta ili izaziva pospanost kod korisnika. U javnosti su sve glasnija mišljenja da bi marihuana mogla da se odobri u medicinske svrhe, kao pomoćno sredstvo u terapiji najtežih bolesti.
Stručnjaci, ipak, upozoravaju da marihuana ima mnogo sastojaka i da se zato ne može sa dovoljnom preciznošću ustanoviti delotvornost upotrebe kanabisa. Smatra se da medicinska marihuana može ublažiti neželjene reakcije na hemioterapiju, veruje se da ekstrakt kanabisa može biti od koristi za pacijente koji boluju od multipla skleroze. Ove navode relevantna istraživanja još nisu potvrdila.
S druge strane, konzumacija marihuane kod zdravih osoba može negativno da utiče na koncentraciju i motivaciju, posebno kod mladih osoba.
Kao najčešće nuspojave upotrebe kanabisa uočavaju se anksioznost, sumnjičavost, napetost, u nekim slučajevima moguć je i razvoj paranoje, a mogući su i problemi pri hodu i tokom upravljanja motornim vozilom.
Pojedini psihihijatri kažu da im nije poznato da je neko umro od marihuane, ali naglašavaju da upotreba ovog narkotika može imati za posledicu ozbiljne psihoze koje se veoma teško leče. Najčešće je u pitanju paranoidna šizofrenija, kada se javljaju sumanute ideje proganjanja, psihotičan strah, halucinacije. Malo je verovatno da će osoba koja nema nikakvu psihološku predispoziciju razviti kanabis psihozu. Ipak, moguće je da će osoba, koja ima pritajenu latentnu psihozu, upotrebom kanabisa isprovocirati taj gen, koji se ne bi nikad ispoljio da nije bilo kanabisa, naglašavaju psihijatri.