Prof. dr Đorđe Ćulafić: Da bi se blagovremeno prepoznale komplikacije i shodno tome preduzele adekvatne terapijske mere, pacijentima sa bolestima jetre potrebne su česte ambulantne kontrole Foto: Nikola Tomić/Shutterstock
Jetra, centralna laboratorija organizma je zbog kompleksnosti funkcija izložena brojnim opasnostima i rizicima od bolesti. Kada do njih dođe, posebno kod pacijenata koji su već na nekom terapijskom režimu, neophodna je pravovremena reakcija stručnog lekarskog tima. Od velike važnosti su redovne kontrole, ali i prepoznavanje određenih simptoma.
Profesor dr Đorđe Ćulafić, načelnik Hepatološkog odeljenja Klinike za gastroenterohepatologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu se bolestima jetre bavi dugi niz godina.
– Klinička slika hroničnih bolesti jetre u mnogome zavisi od uzročnika. Međutim, bolesti jetre su podmukle, odnosno duži vremenski mogu biti asimptomatske ili su manifestacije nedovoljno izražene i nespecifične. To su pre svega umor neprimeren naporu i/ili nelagodnosti ispod desnog rebarnog luka. Stoga se ove bolesti najčešće uzgredno otkrivaju. Kada se simptomi ispolje a znaci postanu vidljivi, bolest je već uznapredovala – upozorava stručnjak u razgovoru za eKlinika portal.
Prema rečima prof. dr Ćulafića, ciroza, jedno od najčešćih oboljenja ovog ogana je ireverzibilno oštećenje sa destrukcijom normalne arhitektonike. Upravo to dovodi do niza komplikacija, kaže prof dr Ćulafić i detaljnije objašnjava:
– Sa pojavom otoka nogu i trbuha (ascites), definiše se dekompenzovana bolest. U situaciji, kada se ascites ne može kontrolisati diureticima (lekovima koji poboljšavaju izlučivanje mokraće), radi se o refraktarnom ascitesu, koji zahteva česte punkcije i evakuaciju tečnosti. Neretko se javlja monobakterijska infekcija ascitesa (spontani bakterijski peritonitis), koja se ponavlja, a skopčana je sa visokom stopom smrtnosti. Usled, otežanog protoka krvi, kroz cirotično izmenjenu jetru, dolazi do porasta pritiska u portnoj veni – portne hipertenzije (portna vena je najveći krvni sud jetre u koju se uliva krv iz svih delova digestivnog trakta). Posledično se uvećava slezina, što se odražava u krvnoj slici smanjenjem broja trombocita i leukocita.
– Takođe, vremenom se razvija zaobilazna cirkulacija, između grana portne i donje i/ili gornje šuplje vene (porto-sistemske kolaterale), što stvara predispozciju za nastanak proširenih vena jednjaka, želuca i/ili debelog creva – variksa. Sa daljim porastom pritiska, vene rupturiraju i dolazi do profuznog krvarenja što je najčešće uzrok smrtnog ishoda. Uglavnom, rupturiraju varisi jednjaka što se manifestuje povraćenjem krvi, crnom tečnom stolicom i često hemoragičnim šokom – upozorava profesor dr Ćulafić.
Naš sagovornik objašnjava da je ciroza jetre zapravo sistemska bolest, praćena niskim krvnim pritiskom, s posledično smanjenim protokom krvi kroz bubrege i predispozicijom za razvoj bubrežne slabosti (hepato-renalni sindrom). Zbog proširenja kapilara u plućnim bazama smanjuje se oksigenacija (hepato-pulmonalni sindrom). Profesor Ćulafić navodi da gubitak metaboličke i detoksikacione funkcije jetre uz porto-sistemske kolaterale uzrokuju poremećaj moždanih funkcija u vidu pospanosti, usporenosti, dezorjentisanosti, agresivnosti, sve do kome (hepatička-encefalopatija).
Kako kaže naš sagovornik, shodno smanjenju imunog odgovora, pacijenti sa cirozom jetre su imunokopromitovani i podložni najrazličitijim infekcijama. Ukoliko je destrukcija tkiva izražena (makronodularna ciroza), veliki je rizik za razvoj karcinoma jetre.
Svaka ozbiljnija komplikacija zahteva bolničko lečenje. Da bi se blagovremeno prepoznala i shodno tome poduzele adekvatne terapijske mere, potrebne su česte ambulantne kontrole.
– Za portnu hipertenziju daju se medikamenti a za prevenciju krvarenja iz varikoziteta jednjaka, na proširene vene, stavljajaju se gumice-bend ligature. Kada postoji ascites, diuretike treba pažljivo ordinirati, uz stalno praćenje krvnog pritiska, bubrežne funkcije i elektrolita (natrijuma i kalijuma). Kako bi izbegli epizode hepatičke encefalopatije, između ostalog, važno je da pacijenti imaju svakodnevno crevno pražnjenje, da se infekcije energično suzbijaju, da se vodi računa o hidriranosti te da ne uzimaju lekove iz grupe benzodiazepina. Za ranu dijagnostiku karcinoma jetre, preporučuje se da se na svakih šest meseci uradi ultrazvuk abdomena i tumorski marker alfa-feto protein – savetuje sagovornik eKlinika portala.
– Pacijenti sa cirozom jetre moraju se redovno kontrolisati i pridržavati saveta lekara. Smatram da je od izuzetnog značaja da se urade virusološki testovi za hepatitis A i B. Ukoliko se pokaže da nisu bili u kontaktu sa ovim virusima, savetujem da se obavezno vakcinišu, jer bi akutni virusni hepatits A ili B na terenu već obolele jetre sasvim sigurno doveo do naglog popuštanja funkcija sa velikom verovatnoćom da se završi smrtnim ishodom – kaže profesor dr Đorđe Ćulafić, gastroenterohepatolog .