Visoka vlažnost vazduha i letnje vreline mogu da zadaju u izvesnoj meri zdravstvene probleme i najzdravijim osobama. Ova kombinacija nikako ne odgovara kardiovaskularnim bolesnicima kojima se savetuje, ako je moguće, da od 10 do 17 časova izbegavaju boravak na otvorenom i da redovno, u saradnji sa ordinirajućim lekarom, uzimaju propisanu terapiju. Visoka vlažnost vazduha i više od 30 stepeni Celzijusa mogu da zadaju ozbiljne tegobe osobama sa visokim krvnim pritiskom i srčanim bolesnicima.
Vlažnost vazduha i rizik od pojave šloga
Francuska studija, koja je pratila 3.000 ispitanika tokom 14 godina, navodi da su za vreme toplih dana ređi moždani udari, ali naglašava se da visok vazdušni pritisak i veća vlažnost vazduha faktori koji povećavaju rizik za pojavu šloga.
Visoke temperature vazduha dovode do širenja krvnih sudova, usled čega može doći do pada krvnog pritiska. Ove oscilacije krvnog pritiska mogu biti opasne, pa se zato osobama sa visokim krvnim pritiskom i kardiovaskularnim pacijentima savetuju redovne kontrole krvnog pritiska u kućnim uslovima i korigovanje terapije u skladu sa vrednostima pritiska.
Kada je potrebno potražiti lekarsku pomoć?
Potrebno je znati i da stručnjaci navode da toplo vreme nije posebno štetno za osobe sa visokim pritiskom.
– U stvari, tendencija je da je krvni pritisak viši u zimskom delu godine i niži tokom leta. Niže temperature sužavaju arterije koje zbog toga trpe veći pritisak – objašnjava dr Nripen Dontineni.
Stručnjaci objašnjavaju da lekovi za hipertenziju tokom vrelih dana neznatno povećavaju rizik od oscilacija krvnog pritiska, pa je zato bitno da terapija bude dobro dozirana. Lekari naglašavaju i da su svi pacijenti različiti i da se jedno pravilo ne može primeniti na sve. Savet je da se redovno kontroliše krvni pritisak i da se u slučaju iznenadnih promena obratimo lekaru.
Kome nikako ne odgovaraju visoka vlažnost vazduha i letnja žega?
Temperatura vazduha veća od 30 stepeni i vlažnost iznad 70 odsto su vremenski uslovi koji zadaju dosta problema i zdravim ljudima. Smatra su da su sparnim i vrućim vremenom najviše pogođeni stariji od 50 godina, gojazne osobe, pacijenti koji se leče od bolesti srca, pluća i bubrega.
Velika vlažnost vazduha i letnja žega dovode do pojačanog znojenja što ako ne unosimo dovoljne količine vode može imati za posledicu dehidraciju i dodatno opteretiti rad srca. Ovi vremenski uslovi nikako ne gode ni starijim osobama koje konzumiraju male količine soli, pacijentima sa oslabljenom cirkulacijom, osobama na terapiji diureticima.
Dovoljno tečnosti i izbegavanje podnevnih vrućina
Lekari savetuju pacijentima da piju dovoljne količine tečnosti kako ne bi došlo do dehidracije, da izbegavaju podnevne vrućine. Naglasak je na zdravom načinu ishrane, na otvorenom prostoru dobro je zaštiti glavi i šeširom.
