Povećanjem telesne mase proporcionalno se povećava mogućnost pojave opstruktivne noćne apneje Foto: Shutterstock
Hrkanje je neprijatna i uznemirujuća pojava koja može da predstavlja i opasnost po zdravlje ukoliko postane hronična. Uglavnom se vezuje za loše osećanje onoga ko spava pored osobe koja hrče i tek mali broj ljudi sa ovim problemom se obraća stručnim licima za pomoć. Hrkanje se, međutim, može javiti i kod sasvim male dece i to nije redak slučaj.
– Potrebno je da se roditelji jave pedijatru ili otorinolaringologu čim primete da dete hrče i ima prekide disanja u toku spavanja, i ako su ove pojave prisutne i kada nema znakova infekcije gornjih respiratornih organa – kaže za eKliniku dr Branko Đurđević, specijalista otorinolaringologije.
Hrkanje je zvuk tokom spavanja koji nastaje drhtanjem mekih tkiva gornjeg respiratornog sistem tokom disanja.
– To je stanje u kome glavno mesto zauzima zvučni fenomen, ali nije praćen značajnim ograničenjem protoka vazduha i disanja tokom spavanja. Međutim, hrkanje zajedno sa epizodama potpunog prekida (apnea) ili delimičnog prekida disanja (hipopnea) u toku spavanja čini sindrom koji se naziva opstruktivna noćna apneja (OSA – Obstructive sleep apnea). Sindrom opstruktivne noćne apneje predstavlja jedno od najčešćih stanja koje se javlja u detinjstvu, čak kod 1,2 -2,8 odsto od ukupne dečije populacije u uzrastu od 2 – 6 godina – objašnjava naš sagovornik.
Dr Đurđević objašnjava i razloge usled kojih može da dođe do OSA.
– Opstrukcija gornjih disajnih puteva kod dece predškolskog uzrasta, dominantno je rezultat dva faktora: veličine tonzila i adenoidnih vegetacija (treći krajnik), i anatomskih struktura gornjih disajnih puteva kao i njihovog odnosa. Nosni deo ždrela (nazofarinks) od posebne je važnosti kod dece, jer je uvećanje (hipertrofija) trećeg krajnika (adenoidnih vegetacija) najčešći uzrok pojave opstruktivne noćne apneje. Usni deo ždrela (orofarinks) sastoji se palatinalnih krajnika (tonzila), mekog nepca, resice (uvule) i jezika, pri čemu svaki poremećaj njihovog odnosa uobičajeno dovodi do pojave apneje.
Važno je naglasiti i da se povećanjem telesne mase proporcionalno povećava mogućnost pojave opstruktivne noćne apneje.
Dr Branko Đurđević upozorava na razliku između hrkanja koje je samo zvučna manifestacija i hrkanja sa kombinacijom prestanka disanja Foto: Privatna arhiva
– Opstruktivnu noćnu apneju može da prati niz drugih zdravstvenih problema a neki od njih su: hiperaktivnost, loša koncentracija, nepažnja, noćne more, noćno umokravanje, čeone glavobolje, gojaznost i učestale infekcije gornjih disajnih puteva – upozorava naš sagovornik.
Na pitanje šta se dešava tokom daljeg razvoja i da li ovaj poremećaj može da se produži i na dalje godine života, dr Đurđević kaže:
– Smanjenjem veličine trećeg krajnika nakon šeste godine života, a zatim i postepenim smanjenjem palatinalinih tonzila (krajnika) disajni prostor se postepeno poširuje, a time se smanjuje i pojava OSA kod dece. To je odraz opšteg rasta i razvoja celog organizma pa i same glave.
Ukoliko je opstruktivna noćna apneja dugotrajna i ukoliko se ne tretira na vreme, može da izazove brojna hronična oboljenja. Zbog toga naš sagovornik još jednom ističe važnost pažljivog nadzora roditelja i reagovanja na vreme.
– Kod dece sa OSA usled smanjene ventilacije (hipoventilacije) dolazi do ponavljanih kratkotrajnih smanjivanja oksigenacije krvi i tkiva, pa se javljaju hronične posledice kao što su dnevna pospanost, kognitivne disfunkcije, metabolički poremećaji (insulinska rezistencija, Diabetes mellitus tip II), kardiovaskularna oboljenja (plućna hipertenzija, sistemsko povećanje krvnog pritiska) i retko letalni ishod (hipoteza o vezi sa sindromom iznenadne smrti odojčeta) – upozorava sagovornik eKlinike.