Redovna fizička aktivnost, koja ne mora biti odlazak u teretanu na stroge treninge već i obično svakodnevno hodanje, ima brojne prednosti za zdravlje, posebno za žene. Životni tempo i užurbanost oduzimaju nam vreme za organizaciju fokusiranih treninga, ali evo kako uz malo truda možemo dobiti mnogo.
Iako hodanje često zanemarujemo kao fizičku aktivnost i percepiramo samo „prebacivanjem“ od tačke A do tačke B, ekonomičnost, dostupnost i raspoloživost čine ga jednim od najjedostavnijih ali i najefikasnijih načina za poboljšanje opšteg psihofizičkog zdravlja.
Istraživanja pokazuju da redovno hodanje može značajno da utiče na smanjenje rizika od razvoja nekoliko bolesti kojima su žene sklonije od muškaraca. Evo pregleda nekih oboljenja za koja se pokazalo da posebno često pogađaju žene.
Svet je u epidemiji dijabetesa tipa 2, koji češće dobijaju žene u srednjim godinama. Stručnjaci kažu da je hodanje odličan način za kontrolisanje nivoa šećera u krvi, budući da pomaže telu da funkcionalnije koristi insulin. Stoga žene koje redovno šetaju i više nego što im to diktiraju svakodnevne obaveze mogu da poboljšaju osetljivost na insulin, uz smanjenje rizika od razvoja dijabetesa tipa 2. Takođe, održavanje normalne telesne težine, direktno povezane sa redovnom umerenom fizičkom aktivnošću, dodatno pomaže u sprečavanju pojave ove bolesti.
Osteoporoza (gubitak koštane mase) često pogađa žene posebno nakon menopauze. Hodanje je za njih veoma efikasna aktivnost koja jača kosti, posebno u donjem delu tijela. Redovna umerena šetnja utiče na proces očuvanja gustine kostiju, odnosno prevenciju smanjenja gubitka koštane mase.
Iako se na ovaj način smanjuje rizik od preloma, žene sa osteoporozom treba da imaju posebnu dozu opreza tokom fizičke aktivnosti. Specijalno su im osetljivi kukovi i kičma.
Bez stabilnog mentalnog zdravlja nema ni fizičkog, i obrnuto. Tako hodanje može da odigra jednu od ključnih uloga u održavanju mentalne ravnoteže. Kada hodamo, posebno u prirodi ili na otvorenom, dolazi do više pozitivnih procesa u našem telu. Stimulišemo lučenje hormona sreće i zadovoljstva (endorfin, dopamin, serotonin), a oni imaju važnu funkciju u borbi protiv depresije i anksioznosti.
Što redovnije hodanje poboljšava raspoloženje i smanjuje stres, što je veoma važno za psihičko blagostanje žena, koje su permamnento izložene stresorima zbog svakodnevnih obaveza.
Kardiovaskularne bolesti, među kojima su moždani i srčani udar, predstavljaju vodeće uzroke smrtnosti u ženskoj populaciji. Redovno hodanje može da pomogne u održavanju preporučenih nivoa krvnog pritiska, smanjenju lošeg holesterola (LDL) i regulaciji dobrog holesterola (HDL).
Hodanje blagotvorno utiče na cirkulaciju, jača srce i smanjuje rizike od razvoja hipertenzije. Brojna istraživanja pokazuju da žene u postmenopauzi koje hodaju barem 30 minuta dnevno imaju manji rizik od srčanih bolesti.
Studije su takođe dokazale da žene koje redovno hodaju mogu imati manji rizik i od razvoja karcinoma dojke, a da se kod onih koje su se lečile oporavak može skratiti ako šetaju redovno. Naime, fizička aktivnost učestvuje u regulaciji nivoa estrogena u telu, hormona povezanog sa razvojem karcinoma dojke.
Redovno hodanje može da utiče i na manji rizik od razvoja raka debelog creva. Fizička aktivnost podstiče probavu i pomaže telu da brže eliminiše otpadne i toksične materije iz tela, što može da smanji upalu, kao i rizik od pojave raka debelog creva. Takođe, fizička aktivnost smanjuje nivo zapaljenskih markera u telu, što utiče na manje rizike od karcinoma.
Žene su podložnije razvoju Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije u odnosu na muškarce. Hodanje pozitivno utiče na cirkulaciju krvi u mozgu i održanje kognitivne funkcije. Istraživanja su potvrdila da redovna fizička aktivnost, uključujući hodanje, može da uspori pad kognitivnih sposobnosti, uz manji rizik od razvoja demencije.
Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora rizika za razvoj mnogih hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne, dijabetes melitus i karcinom. Hodanje je lak, jednostavani psistupačan način sagorevanja kalorija i održavanja zdrave telesne težine. Tako žene koje redovno hodaju sprečavaju nakupljanje viška masnoće, odnosno visceralnih masti.
Metabolički sindrom je skup stanja, uključujući visoki krvni pritisak, povišen nivo glukoze, višak visceralnih masti oko struka i abnormalne visine holesterola. Redovno hodanje može da pomogne u prevenciji i kontroli metaboličkog sindroma smanjujući abdominalne masnoće, uz poboljšanu osetljivost na insulin i snižavanje krvnog pritiska.