Celo voće daleko je korisnije za ishranu čoveka nego ceđeni sok od istog tog ploda, jer, kada pravimo sok od voća gubimo mnogo hranljivih materija, navode dijetetičari. Voće i povrće prepuno je vitamina i minerala neophodnih za dobro zdravlje. Istina je da ceđenje sokova može da poveća unos određenih hranljivih materija, ali – kada iscedite sok iz ploda ostavljate neiskorišćenim neke važne hranljive materije i rizikujete povećanje nivoa šećeera u krvi.
Celo voće u blenderu ulazi u napitak, ali ceđenjem se gube važne hranljive materije
Pravljenje sokova i smutija od voća nije stvar pomodarstva poslednjih godina jer sokovi su se od voća i povrća pravili stotinama godina unazad. I koliko god da su ceđeni sokovi popularni danas, ne treba zaboraviti da postoji velika nutritivna razlika između soka i celog voća. Dijetetičari navode da se smutiji prave u blenderima koji „razbijaju“ plodove do tačke kada postaju tečnost koja može da se pije kroz slamku. Sokovnici, s druge strane, izvlače tečnost iz voća i povrća. Kada napravimo smuti, sve što uđe u blender naćiće se u napitku, ali, ceđenjem se odbacuje pulpa voća. A pulpa je u stvari najvažniji deo voća s obzirom na to da je prepuna vlakana koja su veoma korisna za organizam, a posebno za regulaciju nivoa šećera u krvi.
Kako ceđeni sokovi utiču na nivo šećera u krvi?
Sok od ceđenog voća jeste zdraviji od fabričkih sokova sa dodatim šećerom, ali i pored toga ne može da se meri sa konzumiranjem celog voća. Ono što organizam dobija od prirodnih sokova od voća i povrća je dobra količina vitamina, minerala, antioksidanata, polifenola i drugih jedinjenja neophodnih za održavanje zdravlja. U zavisnosti od odabranog voća sokovima može da se poveća unos vitamina C, vitamina K, folne kiseline, magnezijuma i drugih korisnih jedinjenja.
Međutim, nedostatak vlakana koja ostaju u odbačenoj pulpi dovode nas u rizik od skoka nivoa šećera u krvi. Ukoliko želite da kontroliše nivo šećera u krvi, bilo zbog dijabetesa ili nekog drugog stanja, treba obrati pažnju na tri hranljiva sastojka – masnoće, vlakna i proteine/belančevine. Za sva ova tri hranljiva sastojka našem telu je potrebno više vremena da se svare od šećera. Dakle, kada masnoće, vlakna i proteine jedemo istovremeno sa šećerom, našem telu je potrebno više vremena da svari šećer što znači da je manja verovatnoća da ćemo primetiti brzi porast šećera u krvi. Stručnjaci savetuju da skok šećera u krvi može da se izbegne ako se napravi dobra kombinacija namirnica koje sadrže masti, vlakna i/ili proteine, pa i šećer.
Vlakna prave veliku razliku u zdravstvenom sadržaju hrane i pića. Neki od polifenola i antioksidanata iz hrane nalaze se upravo u vlaknima, a kada njih uklonite gubite neke od tih hranljivih materija. Takođe, pored stabilizacije šećera u krvi, vlakna su važna za osećaj sitosti i pomažu kod varenja i snižavanja holesterola.
Pravljenjem soka, odnosno ceđenjem voća iz ploda se uklanjaju vlakna i to menja način na koji prirodni šećeri u hrani funkcionišu u našem telu. Dakle, mnogo je veća verovatnoća da će nešto poput soka od jabuke imati veliki uticaj na šećer u krvi nego kada pojedemo celu jabuku. U svom prirodnom obliku, celo voće ili plodovi, puni su prirodnih šećera. A za većinu ljudi, prirodni šećeri iz cele hrane ne izazivaju skokove šećera u krvi na način na koji to čine rafinisani šećeri. Ali, kada se iz hrane ili voća uklone vlakna sadržaj šećera u voću deluje više kao rafinisani šećer u telu. Tada se javlja nalet šećera – žudnja za šećerom što za osobe sa dijabetesom može da bude opasno.
