Bez obzira da li pistaće zovete „zelenim bademom”, „nasmejanim orahom” ili „orahom sreće”, važno je znati da su oni izuzetno zdravi. Zdravstveni efekti koje imaju pistaći uključuju mršavljenje, smanjenje nivoa holesterola i šećera u krvi i poboljšanje zdravlja creva, očiju i krvnih sudova.
Legenda o pistaćima
Pistaći, članovi porodice orašastih plodova Anacardiaceae kojoj pripadaju i mango, indijski orah, peruanski biber, itd., smatra se da potiču iz centralne Azije (Iran, Avganistan, Uzbekistan, Turska) i Srednjeg istoka (Sirija, Izrael). Ovi plodovi su spominjani i u Bibliji, a koristili su ih i stari Grci i Rimljani, koji su ih doneli u Evropu. Arheolozi su čak pronašli ostatke pistaća koje su ljudi koristili u ishrani tokom bronzanog doba (6750 p.n.e.). Egipatska kraljica Šiba bila je toliko „zaljubljena” u pistaće da je čak zabranila njihovo korišćenje izvan njenog dvora.
U vrtovima Babilona, pistaći su bili uzgajani i spominju se u raznim legendama. Jedna od najlepših priča opisuje ljubavnike koji su se tajno sastajali noću ispod drveta pistaća, osluškujući pucanje zrelih plodova pod mesečinom, nadajući se da će im to doneti sreću. Ne iznenađuje što se u Iranu, najvećem svetskom proizvođaču pistaća do 2010. godine (od tada primat preuzima SAD), ovi orašasti plodovi nazivaju i „nasmejani orasi”, dok ih Kinezi, najveći potrošači pistaća, nazivaju i „orah sreće”.
Pistaći kao odličan izvor vitamina B6
Pistaći pored toga što su ukusni i zdravi veoma su zabavni za jelo, jer im se mora skinuti ljuska. Za većinu ljudi, uključivanje pistaća u ishranu odličan je način za poboljšanje opšteg zdravlja jer su bogati hranljivim sastojcima.
Jedna porcija od oko 30 grama, što je otprilike 49 pistaća, sadrži sledeće hranljive sastojke:
- Kalorije: 159
- Ugljeni hidrati: 8 g
- Vlakna: 3 g
- Proteini: 6 g
- Masti: 13 g
- Kalijum: 6% od dnevnog unosa (DV)
- Fosfor: 11% od DV
- Vitamin B6: 28% od DV
- Tiamin: 21% od DV
- Bakar: 41% od DV
- Mangan: 15% od DV
Važno je napomenuti da su pistaći jedna od najbogatijih namirnica vitaminom B6. Upravo je ovaj vitamin važan za nekoliko važnih funkcija u našem organizmu, uključujući regulaciju šećera u krvi i formiranje hemoglobina, molekula koji nosi kiseonik u crvenim krvnim zrncima. Pistaći su takođe bogati kalijumom, pri čemu jedan porcija sadrži više kalijuma od polovine velike banane.
6 činjenica o pistaćima
- Pistaći su među najbogatijim orašastim plodovima u količini antioksidanasa. Visok sadržaj luteina i zeaksantina pružaju neprocenjiv doprinos zdravlju očiju.
- Pistaći sadrže manje kalorija i više proteina u poređenju s ostalim vrstama orašastih plodova. Takođe su dobar izvor esencijalnih aminokiselina, koje je neophodno dobiti putem ishrane.
- Pistaći su bogati vlaknima, što je veoma dobro za bakterije u našim crevima. Konzumiranje pistaća može povećati broj bakterija koje proizvode korisne masne kiseline kratkog lanca poput butirata.
- Studije pokazuju da konzumiranje pistaća može pomoći u snižavanju nivoa holesterola u krvi. Može takođe smanjiti krvni pritisak bolje od drugih orašastih plodova.
- Pistaći mogu igrati važnu ulogu u očuvanju zdravlja krvnih sudova. To je zato što su bogati L-argininom, koji se, kada se pretvori u azot-monoksid, pomaže u proširenju krvnih sudova.
- Iako imaju veći sadržaj ugljenih hidrata od većine orašastih plodova, pistaći imaju nizak glikemijski indeks, što znači da ne izazivaju velike skokove nivoa šećera u krvi, već utiču na održavanje nižeg nivoa šećera u krvi.
- U pistaćima možete uživati na različite načine. Osim što su odlična užina, pistaći se mogu koristiti u pečenju i kuvanju, dodajući zelenu ili ljubičastu boju raznim jelima.
Energetske kuglice sa pistaćima i brusnicom
Ove energetske kuglice su savršene za konzumaciju pre treninga ili kao popodnevna užina. Tahini ima blag ukus koji ne „guši” druge arome, ali može se koristiti i bilo koja vrsta putera od orašastih plodova, ona primer putera od badema do putera od indijskih oraščića.
Sastojci:
- 3/4 šolje lagano posoljenih oljuštenih pistaća
- 1/2 šolje suvih brusnica
- 1/4 šolje očišćenih urmi
- 3/4 šolje ovsenih pahuljica
- 2 kašike tahinija
- 2 kašike svežeg soka od limuna
- 1 kašika javorovog sirupa
Način pripreme:
Stavite pistaće, brusnice i umre u blender i isitnite ih na manje komade. Dodajte ovsene pahuljice, tahini, sok od limuna i javorov sirup. Nastavite sa blenidranjem, dok se ne formira gusta pasta. Vlažnim rukama (kako bi se sprečilo lepljenje smeše), oblikujte kuglice, svaka je otprilike veličine jedne kašike. Kuglice možete čuvati u hermetički zatvorenoj posudi u frižideru do dve nedelje.
