Ključ za dobrobit vida koje nudi šaka pistaća dnevno biljni je pigment lutein, koji je izuzetno bioraspoloživ u orašastim plodovima. Svakodnevno konzumiranje ove količine pistaća može značajno poboljšati zdravlje očiju, zaključak je nove studije Friedman School of Nutrition Science and Policy na Tufts University.
Lutein iz pistaća štiti makulu od oštećenja
Dodavanje šake neslanih, oljuštenih, suvo pečenih pistaća svakog dana u uobičajenu ishranu učesnika studije tokom 12 nedelja poboljšalo je njihovu optičku gustinu makularnog pigmenta (MPOD).
Makula (žuta mrlja) mala je oblast u centru mrežnjače na zadnjem delu oka. Od ključne je važnosti za dobar vid jer je odgovorna za centralni vid, prepoznavanje boja i hvatanje finih vizuelnih detalja. To uključuje crte lica i pisani tekst.
Nije neuobičajeno da se makularna degeneracija javlja s godinama. Međutim, može da se javi i kod mlađih ljudi. Primarni faktori rizika su:
- pušenje
- porodična istorija makularne degeneracije
- prekomerna težina
- hipertenzija
Pistaći su neobično bogati luteinom, biljnim pigmentom koji štiti makulu od oštećenja plavom svetlošću. Studija je otkrila da su se nivoi luteina kod učesnika povećali nakon samo šest nedelja i udvostručili do kraja studije.
Iako je lečenje uznapredovale makularne degeneracije moguće, najbolje je ako se ovo stanje otkrije u ranoj fazi, kada može da se leči ishranom ili suplementima.
Studija je objavljena u The Journal of Nutrition.
Oštećenje od plave svetlosti i zašto lutein pomaže
– Kada govorimo o energiji svetlosti, stvari koje su u plavoj talasnoj dužini obično su kraće talasne dužine, tako da sa sobom nose više energije – kaže dr Benjamin B. Bert, oftalmolog u MemorialCare Orange Coast Medical Center u Fauntin Veliju, Kalifornija, koji nije bio uključen u studiju. Čak i nakon što rožnjača i sočivo apsorbuju najsnažnije ultraljubičaste talasne dužine, „i dalje ima nešto plave talasne dužine svetlosti koja će stići u zadnji deo oka”.
Dr Bert objašnjava da pigment lutein „pomaže da se filtriraju i apsorbuju neke talasne dužine plave svetlosti”. Kao rezultat, dodaje on, lutein „pomaže da se smanji deo odsjaja i daje bolju jasnoću i kontrast našoj viziji, i pomaže da se apsorbuje deo te svetlosti veće energije”. Makula „mora da ima dovoljno rezerve, tako da svetlost ne nastavlja da prodire” i uzrokuje štetu, rekao je dr Bert.
Kako lutein u pistaćima pomaže zdravlju očiju
Ono što izdvaja pistaće kao visokokvalitetni mehanizam za isporuku luteina jeste stepen do kojeg čini pigment biodostupnim, zahvaljujući mono- i polinezasićenim mastima zdravim za srce koje ovaj orašasti plod sadrži.
– Lutein sa mastima zdravim za srce takođe je dostupan u avokadu i tamnom lisnatom povrću – kaže Michelle Routhenstein, dijetetičar preventivne kardiologije na EntirelyNourished.com, koja nije bila uključena u studiju.
Ona, međutim, preporučuje da se „brokoli i spanać upare sa orašastim plodovima, semenkama, uljima ili masnom ribom poput lososa radi dobijanja ovih beneficija”.
S obzirom na to da je lutein takođe sposoban da pređe moždano-krvnu barijeru, Routhenstein ističe da je lutein stoga „antioksidant rastvorljiv u mastima za koji istraživanja pokazuju da može zaštititi zdravlje očiju, kože, mozga i srca zbog svoje antiinflamatorne prirode i sposobnosti da smanji oksidativni stres”.
Još jedan biljni pigment koji može smanjiti makularnu degeneraciju je zeaksantin. „To je antioksidans rastvorljiv u mastima koji se nalazi u narandžastim paprikama, kelju i grašku. Da biste povećali njegovu apsorpciju korisno je da ga konzumirate sa masnoćom zdravom za srce, ili da se odlučite za izvor masti bogat zeaksantinom, kao što su pistaći”, predlaže Routhenstein.
Prepoznavanje znakova makularne degeneracije
Dr Bert ističe da je najbolji način za izbegavanje makularne degeneracije redovan godišnji pregled oftalmologa. Osim toga, dodaje, „svaka promena vida ili jasnoće vida trebalo bi da bude razlog za odlazak na pregled”.
Naglasio je dve specifične promene koje bi mogle da ukazuju na problem: neobične promene u oblicima predmeta, kao i linije koje izgledaju kao da se kreću ili čak izgledaju kao da u sebi imaju praznine.
Lečenje makularne degeneracije
Napredna makularna degeneracija klasifikuje se kao „vlažna” ili „suva”.
Kod vlažne makularne degeneracije, kaže dr Bert, „dolazi do postepenog nagomilavanja nusproizvoda metabolizma mrežnjače i formiranja patoloških krvnih sudova ispod mrežnjače. Ovi novi krvni sudovi propuštaju krv i tečnost u mrežnjaču, uzrokujući njeno oticanje i zamagljuju centralni vid.”
Za lečenje se koriste injekcije koje isporučuju monoklonska antitela kako bi se zaustavio rast krvnih sudova. Nada je da ovo omogućava stabilizaciju mrežnjače, usporava progresiju degeneracije i daje šansu pacijentu da poboljša vid.
Suva makularna degeneracija obično se razvija postepeno. U makuli se formiraju naslage koje odižu tkivo makule od sloja koji je ishranjuje. Zbog toga dolazi do atrofije nervnih ćelija makule. Ovo može dovesti do toga da delovi mrežnjače i makule počnu da odumiru. Dostupni su novi lekovi za lečenje suve makularne degeneracije, iako se još procenjuju, kaže dr Bert.
