Flavonoli su prirodna jedinjenja prisutna u biljnoj hrani – voću, povrću i listovima čaja. Nova studija pokazuje da je konzumiranje ishrane bogate flavonolom povezano sa manjim rizikom od smrtnosti od svih uzroka i rizika od smrtnosti od određenih hroničnih bolesti. Prethodno istraživanje sugeriše da ishrana bogata flavonoidima može pomoći u održavanju zdravih krvnih sudova, balansiranju nivoa holesterola, smanjenju upale i smanjenju rizika od srčanih problema. Takođe mogu da budu značajni u prevenciji raka tako što eliminišu karcinogene iz tela i zaustavljaju rast i širenje ćelija raka.
Analiza unosa flavonola i rizika od smrtnosti
Nova prospektivna kohortna studija dodatno je naglasila potencijalne prednosti ishrane bogate flavonolima u smanjenju rizika od smrtnosti. Ona je istraživala povezanost između unosa flavonola u ishrani – izorhamnetina, kempferola, miricetina i kvercetina – i rizika od smrtnosti od svih uzroka i bolesti kod odraslih u Sjedinjenim Državama. Rezultati studije objavljeni su u Nature.
U ovoj studiji, istraživači su analizirali podatke o unosu flavonola u ishrani iz baze podataka tri ciklusa Nacionalne ankete o zdravlju i ishrani (NHANES), u rasponu od 2007. do 2019. Godine. Ukupno 11.679 učesnika, prosečne starosti od 47 godina, procenjeno je na osnovu unosa flavonola i ispitano da bi se utvrdio rizik od smrtnosti specifičnih za bolest i od svih uzroka.
Istraživači su prikupili podatke o unosu flavonola u ishrani iz USDA istraživanja o vrednostima flavonoida u hrani i piću, dok su specifične količine flavonola u svakoj hrani odredili koristeći USDA Laboratoriju podataka o nutrijentima. Ove sveobuhvatne informacije zatim su koristili da za učesnike izračunaju procenjeni dnevni unos flavonola.
Da bi analizirali rizik od smrtnosti, naučnici su koristili National Death Index i skup podataka o mortalitetu Public Access Link za 2019. godinu, kategorišući smrtnost prema specifičnim uzrocima, uključujući rak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i Alchajmerovu bolest.
Studija je pratila učesnike od početnog intervjua do smrti ili kraja studije u decembru 2019. godine, sa srednjim praćenjem od 7,8 godina.
Učesnici su bili podeljeni u podgrupe prema različitim sociodemografskim faktorima (starost, pol i odnos siromaštva) i istoriji bolesti kako bi se procenio uticaj unosa flavonola.
Ko najverovatnije ima ishranu bogatu flavonolima
Studija je otkrila da su sociodemografske grupe sa najvećim ukupnim unosom flavonola bile:
- muškarci (55,84 odsto)
- mlađi (sa samo 2,15 procenata od 80 godina ili stariji)
- u braku ili živi sa partnerom (67,95 odsto)
- pojedinci sa najmanje završenom srednjom školom (86,84 odsto)
- oni koji žive iznad granice siromaštva (89,63 odsto)
- konzumenti alkohola (92,80 odsto)
- osobe sa indeksom telesne mase (BMI) između 18,5 i 30,0 (63,50 odsto).
Značajan deo imao je istoriju dijabetesa (72,50 odsto), hipertenzije (57,52 odsto), hiperlipidemiju (26,58 odsto) i stanja povezana sa srcem (95,60–97,53 odsto).
Kako unos flavonola utiče na rizik od smrti i bolesti
Nakon prilagođavanja zdravstvenih i sociodemografskih faktora, analiza je otkrila značajne veze između ukupnog i specifičnog unosa flavonola i rizika od smrtnosti od različitih uzroka.
Najveći unos flavonola u ishrani smanjio je rizik od smrtnosti od raka za 55 odsto, smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 33 procenta, a rizik od smrti od drugih uzroka za 36 odsto.
Sveobuhvatni nalazi takođe su istakli specifične flavonole, od kojih svaki doprinosi značajnom smanjenju rizika od smrtnosti od svih uzroka i bolesti.
Treba napomenuti da je najveća potrošnja miricetina pokazala zapanjujućih 66 odsto smanjenja rizika od smrtnosti od Alchajmerove bolesti.
Istraživači nisu primetili značajnu korelaciju između unosa flavonola u ishrani i rizika od smrtnosti od dijabetesa.
Rezultati studije otkrivaju i da je konzumiranje flavonola imalo veći zaštitni efekat protiv smrtnosti od svih uzroka kod starijih od 40 godina nego kod mlađih osoba.
Ovi nalazi ukazuju na to da bi ishrana bogata flavonolima mogla značajno da smanji rizik od smrti od raka, srčanih bolesti, Alchajmerove bolesti i drugih uzroka među odraslima u SAD, posebno u zreloj ili starijoj populaciji.
Koja su ograničenja i zaključci studije
Nalazi studije o unosu flavonola i mortalitetu ograničeni su delimičnim skupom podataka iz NHANES baze podataka i procenom unosa flavonola koji možda neće tačno odražavati potrošnju tokom perioda istraživanja.
Potrebna su dalja istraživanja da bi se potvrdili rezultati, uzimajući u obzir dodatne faktore u ishrani kao što su ukupan unos kalorija i upotreba suplemenata mikronutrijenata, koji bi mogli uticati na uočene efekte flavonola.
Zdravstvene prednosti flavonoida su dobro utvrđene, ali ova studija je prva koja temeljno istražuje odnos između unosa flavonola ishranom i mortaliteta kod ljudi koji je specifičan za uzrok. Dakle, iako ima svoja ograničenja, objasnio je dr Thomas M. Holland, lekar-naučnik na RUSH Institute for Healthy Aging, Rush University System for Health, koji nije bio uključen u studiju, „ova studija zaista pokreće istraživanje koje je rađeno u poslednjih 15 godina – posebno u poslednje 4 godine – napred na odličan način”.
– Jedan značajan aspekt studije jeste njena detaljna analiza različitih vrsta flavonola, uključujući ukupni flavonol, izorhamnetin, kempferol, miricetin i kvercetin – dodala je Michelle Routhenstein, registrovani dijetetičar koja je specijalizovana za preventivnu kardiološku ishranu u Entirely Nourished, i koja nije bila uključena u ovu studiju.
– Razmatrajući ova specifična flavonoidna jedinjenja, studija pruža nijansirano razumevanje kako različite komponente ishrane bogate flavonoidima mogu uticati na rizik od smrtnosti – rekla je ona.
Stručni saveti za povećanje unosa flavonola u ishrani
Da bi se uključilo više zdrave hrane bogate flavonolom dr Holland predlaže opšti prelazak na zdraviju ishranu, kao što je MIND dijeta ili zelena mediteranska dijeta.
– Ove dijete, s obzirom na njihovu robustnu koncentraciju flavonoida, predstavljaju jedan od najvažnijih načina na koje možemo da zaštitimo kognitivno zdravlje, a istovremeno smanjujemo rizike za Alchajmerovu demenciju, smrtnost od svih uzroka, rak i kardiovaskularne bolesti – objasnio je on.
Kiran Campbell, registrovani dijetetičar i vlasnica Kiran Campbell Nutrition, koji nije bila uključena u studiju, složila se da je širi fokus na ishrani od suštinskog značaja.
– Studije sugerišu da ukupni unos voća i povrća pruža više zdravstvenih koristi nego fokusiranje na jedno biljno jedinjenje poput flavonoida – rekla je ona.
Prema savetu Routhenstein i Campbell, oni koji žele da unesu više flavonola u zdravu ishranu, neki od najbogatijih izvora su sledeći:
- čaj: zeleni i crni čaj
- čokolada: tamna čokolada ili kakao
- mahunarke: leblebije i soja
- voće: jabuke, grožđe, trešnje, citrusi
- povrće: crveni luk, artičoke, paprike
- bobičasto voće: crne ribizle, brusnice i druge bobice
- začinsko bilje: mirođija, peršun i origano
- tamnozeleno lisnato povrće: spanać i kelj
- žitarice/pseudo-zrna: heljda i kinoa
Da li su izvori flavonola u hrani bolji od suplemenata
Ukratko, da. Dobijanje flavonola iz cele hrane poželjnije je od suplemenata.
Dok nivoi flavonoida nisu zabrinjavajući u količinama koje se nalaze u hrani, jaki suplementi mogu dovesti do prekomerne potrošnje i toksičnosti flavonoida.
Flavonoidi se često smatraju bezbednim jer su prirodni, ali suplementi mogu premašiti bezbedne nivoe unosa ili stupiti u interakciju sa lekovima, što dovodi do potencijalnih rizika, upozorila je Campbell.
– Razmislite da u svoju ishranu uključite celo voće i povrće i uživate u šoljici čaja. Ako odlučite da koristite suplemente, preporučuje se da to uradite pod kontrolom lekara kako biste pomogli u rešavanju svih nedostataka u ishrani koje možda imate. Ovaj pristup vam omogućava da imate koristi od raznolikosti količine i kvaliteta hranljivih materija koje se nalaze u celoj hrani, uključujući vredne bioaktivne supstance poput flavonola – predlaže dr Holland.
Nada u poboljšanje dugovečnosti i ishod bolesti
Studija zaključuje da postoji značajna veza između unosa flavonola u ishrani i stope smrtnosti odraslih u SAD. Nalazi sugerišu da unos flavonola može pomoći u predviđanju preživljavanja bolesti i da se modifikacije u ishrani mogu koristiti za upravljanje zdravstvenim rizicima.
Konkretno, unos flavonola može pozitivno uticati na ukupne stope mortaliteta i stope mortaliteta specifične za rak, Alchajmerovu bolest i kardiovaskularne bolesti, odražavajući moćne antitumorske, antiinflamatorne i antioksidativne efekte flavonola.
Campbell objašnjava da većina hroničnih stanja počinje da se javlja tokom naših kasnijih godina, tako da pojedinci koji imaju ova stanja ili su pod većim rizikom da ih razviju mogu smatrati ohrabrujućim saznanje da je zaštitni faktor od mortaliteta jači za osobe starije od 40 godina.
Dr Holland se slaže i zaključuje da iako je unošenje promena ranije u životu idealno, „nikada nije prerano ili prekasno da se počne sa prilagođavanjem zdravim životnim navikama, posebno u pogledu ishrane i fizičke aktivnosti”.
