Gastritis – posle ručka u šetnju, a ne u krevet, oprezno sa zelenom salatom

Gastritis je bolest koja može u bitnoj meri da utiče na kvalitet života, a posebno je teško ako oboljenje preraste u hronično i osećaj bola u stomaku, gorušica i mučnina postanu deo svakodnevice. Postoje, ipak, neke zdrave i jednostavne životne navike koje mogu da spreče komplikacije bolesti i u nekim slučajevima oporave sluznicu želuca. Stručnjaci naglašavaju da akutni gastritis najčešće i pređe u hronični, ukoliko ne dopustimo našoj sluznici želuca da, kolokvijalno rečeno, zaraste.

Nema povratka na staro

Gastritis je zapaljenje sluzokože želuca, usled kojeg dolazi do oštećenja površnog epitelnog sloja ćelija kod akutnog gastritisa, ili ireverzibilne atrofije glandularnog epitela, kod hroničnog gastritisa.

– Jednom kad oboljenje postane hronično, onda samo može da se održava da ne bude još gore, ali povratka na staro, zdravo stanje, nema. Bitno je da se sluznica kod lakših slučajeva može oporaviti. Ali za to je neophodno da se određeno vreme pridržavamo higijensko-dijetetskog režima, i koristimo određene medikamente, ukoliko lekar tako odredi – kaže za portal eKlinika nutricionista Marko Đuranović.

I razmišljanje o hrani može da izazove neprijatne simptome

Pacijenti koji pate od gastritisa mogu umanjiti simptome bola i mučnine, konzumacijom više manjih obroka u toku dana. Neophodni su redovni obroci. Nikao nije dobro da se „preskače“ na primer doručak,  pacijenti ne bi trebalo da čekaju da se pojavi jak osećaj glade, pa potom da pojedu obilan obrok.

– O hrani najviše razmišljamo kad smo gladni i kada nam je prazan stomak. U takvoj situaciji, kada se pojavi osećaj gladi, želudačna kiselina se već u tom trenutku sekretuje. Samo razmišljanje o hrani vodi pripremnim radnjama za njeno potencijalno prihvatanje i obradu, što, između ostalog, znači i lučenje kiseline, to je takozvana cefalična faza želudačnog varenja – naglašava Đuranović.

Izbegavati začinjena i masna jela

U periodu pridržavanja higijensko-dijetetskog režima, pored izbegavanja ljutih obroka, alkohola, roštilja, veoma bitno je dobro žvakati hranu, usitniti je što više kako krupni komadi ne bi oštetili sluznicu želuca, objašnjava Đuranović.

– Potrebno je ako je moguće da tokom jela sedimo uspravno i da se što manje  pomeramo. Posle jela ne ležati, ali izbegavati i veću fizičku aktivnost. Supu ne bi trebalo jesti neposredno pre glavnog jela, najbolje bi bilo napraviti pola sata pauze između supe i glavnog jela. Jako masne supe bi trebalo bi isključiti iz jelovnika. Generalno treba izbegavati preterano masna jela, naročito termički obrađene masti. Pogotovu izbaciti začinjena i masna jela, kao i sve mesne prerađevine tipa kobasica – savetuje Đuranović.

Pogrešne kombinacije

Sagovornik portala eKlinika navodi da pacijenti sa gastritisom moraju da paze i na kombinaciju namirnica u jednom obroku. 

– Ne bi trebalo istovremeno konzumirati proteine, masti i šećere, to jest proste ugljene hidrate. To znači da bi slatkiše i voće trebalo razdvojiti od glavnog obroka. Voće jesti tek 1,5 do 2 sata posle jela. Može i do 45 minuta pre jela. Voće treba dobro prožvakati, pogotovu ono sa dosta vlakana, jer ona mogu da nadraže sluzokožu. Iz istog razloga najbolje je kuvati povrće. Zelena salata je dosta teška, tako da bi je možda trebalo preskočiti, a za salatu pojesti neki zeleniš sa manjim listovima – napominje Đuranović.

 Ovaj način ishrane savetuje se i pacijentima koji pate od gorušice, GERB-a i hernija, koji su i najčešći komorbiditeti gastritisa. 

– Takođe treba izbegavati vruća pića i jela. Ukoliko se ima i hernija ili GERB, onda i hladna pića, koja anesteziraju donji ezofagijalni sfinkter, pa se hrana vraća u jednjak. Crnu čokoladu, kakao, nanu, mentol takođe treba izbegavati iz istog razloga kod GERB-a i hernije – kaže Đuranović.

Gastritis – šta da radimo kada dođe do bolova i mučnine?

Pitali smo Marka Đuranovića kako da reagujemo u situacijama kada dođe do bolova i mučnine. Koji lekovi, namirnice ili napici mogu da smanje neprijatne simptome gastritisa?

– Kad već dođe do bolova, kao najbržu meru može se uzeti neki od antacida, a od lekova za smanjenje lučenja želudačne kiseline trenutno su najaktuelniji inhibitori protonske pumpe, ali oni ne mogu trenutno da ublaže bol, već imaju malo duže vreme dejstva. Ove lekove obavezno uzimati samo po preporuci lekara, jer mogu imati negativnih efekata, naročito kod nešto dugotrajnije upotrebe. Antacid se može uzeti „ad hoc“ ponekad, ali ni tu ne preterivati, jer na primer, može da dovede do zatvora – kaže Đuranović.

Koji čajevi mogu da nam pomognu?

Sagovornik portala eKlinika dodaje da nema  dokaza da bilo koji suplement može da bude od pomoći kod gastritisa, a pogotovu ne u trenucima bola.

– Kalcijum u vidu karbonata može pomoći, kao i soda bikarbona. Od čajeva su za obnavljanje sluznice želuca naročito dobri melisa, bokvica i sladić, ali ovaj poslednji treba izbegavati ukoliko neko ima problema sa povišenim šećerom – zaključuje Marko Đuranović. 

Sagovornik portala eKlinika dodaje da sada pacijenti imaju na raspolaganju i dosta gelova za trenutnu pomoć na bazi – hijaluronske kiseline i hondroitin fosfata, soli alginata, koji formiraju zaštitni sloj i sprečavaju kontakt kiseline sa mukozom, pogotovu jednjaka, ali i želuca.