Gastritis je zapaljenje sluzokože želuca, gde dolazi do oštećenja površnog epitelnog sloja ćelija kao kod akutnog gastritisa, ili ireverzibilne atrofije glandularnog epitela, kod hroničnog gastritisa. Stanje je praćeno bolom, osećajem gorušice, mučninom, povraćanjem. Iritacija sluzokože želuca posledica je bolesti, bakterijske infekcije, pogrešne upotrebe lekova, ali u velikoj meri i neadekvatnog načina ishrane.
Koliko je gastritis opasna bolest?
Pored toga što u značajnoj meri remeti kvalitet života, gastritis je bolest koju prate i komorbiditeti kao što su gastroezofagijalna refluksna bolest (GERB) i hiatus hernia. Najčešći simptomi su bol u epigastrijumu (nadželudačnom delu stomaka) posle jela i na prazan stomak, gorušica, mučnina, povraćanje.
– Sam gastritis nije mnogo opasna bolest, ali ukoliko se neko ponaša suprotno svim preporukama zdravstvenih radnika, može da dođe do mnogo težih stanja, kancera želuca na primer. Najčešći uzroci nastanka gastritisa su prekomerna upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova, antibiotika, bakterijske infekcije, prekomerno unošenje alkohola, naročito žestokih pića – kaže za portal eKlinika dijetetičar – nutricionista Marko Đuranović.
Bitni su i autoimuni činioci, organski stres
Pogrešna ishrana faktor je koji može jako da pogorša stanje kod već postojećeg akutnog gastritisa, tvrde stručnjaci. Đuranović precizira da je pored neadekvatne ishrane, kada se radi o gastritisu, ipak najčešće potreban neki inicijalni okidač – bolest, bakterijska infekcija (Helicobacter pylori, E. Coli, Campilobacter), upotreba različitih lekova protiv bolova.
– Kod već postojećeg gastritisa, konzumacija alkoholnih pića i preterano ljute hrane, jako mogu da pogoršaju stanje. Dodao bih i neke autoimune činioce, kao i intenzivni organski stres – naglašava Đuranović.
Šta je nekada posebno veliki problem?
Sagovornik portala eKlinika skreće nam posebnu pažnju na neadekvatnu upotrebu lekova koji se često koriste, a mogu da budu veoma štetni za sluznicu želuca. To su nesteroidni antiinflamatorni lekovi, aspirin (acetilsalicilna kiselina).
– Ovi lekovi inhibiraju enzim koji sintetiše prostaglandine, lipidne derivate koji imaju jako šarenoliku ulogu u našem organizmu, od uticaja na percepciju bola, koagulaciju krvi, inflamaciju, na kontrakciju glatkih mišića materice prilikom porođaja, a deluju i na sekreciju hlorovodonične kiseline u želucu. Ti lekovi nam mogu pomoći da se smanji neki upalni proces, ali sa druge strane usled nedostatka prostaglandina dolazi do povećanja lučenja kiseline. U zadnje vreme pojavili su se lekovi – celecoxib, koji selektivno deluju na izoformu enzima za bol, inflamaciju i ne izazivaju lučenje kiseline – precizira Marko Đuranović.
Kako se može da se izleči najblaži oblik gastritisa?
Moguće je da se i najblaži oblik upale sluznice želuca, lako primeti posle konzumiranja veće količine hrane, posebno ljutih namirnica, kafe ili žestokih i kiselih pića na prazan stomak.
– Ukoliko se javi i blagi bol ili nelagodnost u želucu potrebno je da se par meseci ovakvi pacijenti pridržavaju određenog higijensko-dijetetskog režima i problem se može rešiti. Naravno, u zavisnosti od stepena oštećenja, i period tog režima može biti duži i do 2-3 godine – objašnjava Đuranović.
Ne „punite stomak do vrha“
Veoma je bitno da pacijenti koji pate od gastritisa kontrolišu količine hrane, da se ne prejedaju, „ne pune stomak do vrha“.
– Sama distenzija (širenje) želudačnog zida dovodi do pojačanog lučenja kiseline, što naravno nagriza oštećenu sluznicu. Naš cilj je da ne iritiramo sluznicu. S ovim u vezi, posebno je bitno ne piti tečnost, vodu, tokom obroka, jer na taj način povećavamo volumen hrane. Posebno ne bi trebalo da pijemo vodu ili sokove posle jela, u nekom periodu od bar sat vremena. Razlog je što voda ili sok razblaže želudačnu kiselinu, i onda se javi efekat naknadne sekrecije veće količine kiseline u trenucima kad je varenje hrane u želucu već pri kraju. Ta povećana količina kiseline uopšte nije potrebna, već samo dodatno oštećuje sluznicu želuca koja je u upali. Naravno, gutljaj ili dva neće biti problem, ali cela čaša vode hoće – ističe Đuranović.
Bolovi i mučnina uvek su mogući, ali posebno su česti u ovim situacijama
Pacijenti koji pate od gastritisa morali bi da izbegavaju razgovor tokom jela, da ne gutaju brzo hranu. Marko Đuranović nam objašnjava da se na taj način unosi više vazduha u želudac, što takođe dovodi do povećane distenzije zida želuca.
-Tipičan pacijent koji pati od gastritisa jede jako ljutu hranu, brzo je guta i to veće komade. Ne žvaće dovoljno hranu, jede dosta mesa sa roštilja. Pogotovu je štetan roštilj na ćumur, gde je gastritis samo sitniji problem. Mnogo veći problem su kancer želuca ili debelog creva, kod kojih je ćumur jedan od osnovnih faktora rizika. Tipičan pacijent sa gastritisom pije dosta gaziranih sokova, konzumira alkohol i kafu na prazan stomak, naročito je loša ova kombinacija sa cigaretama. Bolovi i mučnina se mogu javiti uvek, ali naravno najčešće posle kafe sa cigarama, ili alkohola, na prazan stomak, kao i posle obilnog obroka – naglašava Marko Đurašković.
U drugom delu intervjua sa Markom Đuranovićem čućemo kako bi trebalo da izgleda ishrana pacijenata koji se leče od gastritisa, kako samo zamišljanje hrane može da luči dodatnu želudačnu kiselinu? Biće reči i o najčešćim pogrešnim kombinacijama hrane u jednom obroku, saznaćemo kako možemo suzbiti bol i mučninu, koji čajevi mogu da ublaže simptome gastritisa?
