Ishrana

Da li je mleko eliksir zdravlja ili tiha pretnja – naučna studija konačno daje odgovor

Mleko je vekovima važan deo ljudske ishrane, bogato je esencijalnim vitaminima i mineralima i pruža niz zdravstvenih koristi. Međutim, za neke ljude mleko može imati i štetne efekte, zbog čega se sve više postavlja pitanje da li je ono zaista neophodno u svakodnevnoj ishrani

U poslednje vreme, sve je više tvrdnji  da mleko i mlečni proizvodi povećavaju rizik od hroničnih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, osteoporoza i rak. Ovaj rastući skepticizam među potrošačima doveo je do povećanja konzumacije biljnih napitaka kao što su soja, pirinač, badem i ovas. Međutim, mleko je i dalje neizostavni deo prehrambene kulture u nordijskim zemljama, gde je učestalost hroničnih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i raka u porastu. Kako je važno razumeti uticaj mleka i mlečnih proizvoda na zdravlje, sprovedna su i naučna istraživanja.

U ovom tekstu ćemo izneti činjenice o nutritivnim vrednostima mleka, njegovim zdravstvenim prednostima i potencijalnim rizicima, kao i alternativama za one koji ne mogu ili ne žele da ga konzumiraju.

Nutritivne vrednosti mleka

Mleko je poznato kao izvor visokokvalitetnih proteina i esencijalnih nutrijenata. U jednoj čaši (240 ml) mleka sa smanjenim sadržajem masti (2%) nalazi se:

  • Kalorije: 122
  • Proteini: 8,17 g
  • Masti: 4,64 g
  • Ugljeni hidrati: 12 g
  • Kalcijum: 307 mg
  • Šećer: 12 g
  • Natrijum: 95 mg

Proteini iz mleka sadrže svih devet esencijalnih aminokiselina koje su ključne za izgradnju mišića, proizvodnju neurotransmitera i hormona. Takođe, mleko je značajan izvor kalcijuma, koji je neophodan za zdravlje kostiju i zuba.

Prednosti mleka

Mleko ima brojne zdravstvene koristi koje su široko priznate:

  • Kontrola apetita: Visok sadržaj proteina, laktoze i masti u mleku može pomoći u održavanju sitosti, što može doprineti boljoj kontroli apetita. Studije su pokazale da punomasno mleko može smanjiti osećaj gladi i do četiri sata.
  • Razvoj kostiju: Mleko sadrži niz nutrijenata neophodnih za razvoj kostiju, kao što su kalcijum, fosfor, magnezijum i vitamin D. Redovna konzumacija mleka u detinjstvu i adolescenciji povezana je sa boljim zdravljem kostiju i manjim rizikom od osteoporoze u starijoj dobi.
  • Zdravlje srca: Iako su rezultati istraživanja ponekad kontradiktorni, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti mogu doprineti smanjenju krvnog pritiska, čime se smanjuje rizik od hipertenzije i moždanog udara.

Negativni efekti mleka

Iako mleko ima mnoge prednosti, postoje i potencijalni rizici, posebno za one koji su alergični na mlečne proizvode ili imaju intoleranciju na laktozu:

  • Akne i kožne bolesti: Konzumacija mleka može povećati rizik od akni, a kod nekih ljudi može pogoršati stanje poput ekcema i rozacee. Istraživači veruju da mlečni proizvodi mogu izazvati inflamatorni odgovor u organizmu, što dovodi do ovih kožnih problema.
  • Alergije: Alergija na mleko je relativno česta kod dece, ali većina ih preraste ovu alergiju do adolescencije. Alergijske reakcije na mleko mogu uključivati osip, povraćanje, mučninu, pa čak i ozbiljne reakcije poput anafilaksije.
  • Intolerancija na laktozu: Intolerancija na laktozu je široko rasprostranjena, a simptomi uključuju nadutost, grčeve, dijareju i mučninu. Ova stanja nastaju zbog nemogućnosti tela da pravilno svari laktozu, šećer prisutan u mleku.
  • Rizik od fraktura: Iako mleko može pomoći u jačanju kostiju, neke studije ukazuju da prekomerna konzumacija može povećati rizik od fraktura, posebno kod žena srednjih godina.
  • Povezanost sa kancerom: Neka istraživanja sugerišu da konzumacija mleka može povećati rizik od određenih vrsta raka, kao što su rak prostate kod muškaraca i rak jajnika kod žena, iako su potrebne dodatne studije da bi se ovo potvrdilo.

Preporučene količine i alternative

Za većinu ljudi, mleko može biti koristan deo ishrane. Preporučuje se tri porcije mlečnih proizvoda dnevno za odrasle i decu stariju od devet godina. Međutim, zbog mogućih rizika i netolerancije na laktozu, neki ljudi bi trebalo da razmotre alternative poput biljnog mleka (sojinog, bademovog, ovseno), koje može pružiti slične nutritivne vrednosti, ali sa manje potencijalnih rizika.

Brojne prednosti i potencijalni rizici

Mleko može biti važan deo uravnotežene ishrane, ali nije pogodno za svakoga. Osobe sa alergijama na mleko ili intolerancijom na laktozu treba da izbegavaju mlečne proizvode i da se posavetuju sa lekarom o prikladnim alternativama. Dok mleko nudi brojne zdravstvene prednosti, važno je razumeti i potencijalne rizike i doneti informisanu odluku o tome da li mleko treba biti deo vaše ishrane.

Da li vi pijete mleko? Koliko puta nedeljno ga konzumirate i da li ste primetili neke neželjene reakcije nakon što ga popijete?