Svinjska mast spada u red kontroverznih namirnica, pojedini stručnjaci nikako je ne savetuju i povezuju sa teškim kardiovaskularnim bolestima, moždanim i srčanim udarom. S druge strane mnogi lekari i dijetetičari ističu umerenu upotrebu svinjske masti kao zdrav način unosa jednog vitamina koji nam je najbitniji u ovo doba godine – vitamina D. Ovi stručnjaci navode da je nepravilna ishrana najčešće nepravedno “optužena” za pandemiju kardiovaskularnih oboljenja, dodaju da je razlog ove pojave sinergija više faktora.
Možemo li da tvrdimo da su šećeri ili masnoće životinjskog porekla apriori loši?
Kada govore o nutritivnim faktorima rizika, stručnjaci misle na hiperkalorijsku ishranu, visok unos masti životinjskog porekla (zasićenih masnih kiselina i namirnica bogatih holesterolom), nedovoljan unos mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina omega-3, omega-6. Kao nutritivni faktori rizika izdvajaju se i visok unos prostih ugljenih hidrata (saharoze i skroba), i nizak unos biljnih vlakana (iz voća, povrća i integralnih žitarica); mali unos povrća i voća, generalno; disbalans u potrošnji proteina, deficit vitamina i minerala, preterano konzumiranje alkohola i kafe, kuhinjske soli.
– Posledice konstantnog visokog kalorijskog unosa u dnevnom obroku su u korelaciji sa gojaznošću, a time i rizikom od kardiovaskulanih bolesti. Ne možemo, ipak, da tvrdimo da su šećeri ili masnoće životinjskog porekla apriori loši, već je više faktora uključeno. Ritam obroka je takođe važan, uz stres, manjak sna i fizičke aktivnosti – kaže za portal eKlinika dijetetičar Ivana Đurović.
Kako obrok od krompira da bude zdrav?
Stručnjaci skreću pažnju da je bitna prava kombinacija namirnica i njihoa nutritivna vrednosti, to jest ukupna hranjiva vrednost namirnica. Ivana Đurović nam naglašava da ne možemo da zanemarimo ni poreklo namirnice, način na koji je pripremana, bitno je da li je to visoko prerađena namirnica, da li joj je dodat šećer, so ili neki drugi aditiv…
– Evo jednog vrlo prostog primera: krompir koji je ispečen u rerni na papiru, u sopstvenoj ljusci, ohlađen i oljušten, i preko kojeg je stavljeno parče putera ili malo maslinovog ulja i koji je začinjen peršunom i solju, svakako je nutritivno kvalitetniji od iste količine krompira koji biste pojeli u obliku industrijske prerađevine čipsa. Osim toga, krompir koji je pripremljen na prvi način će dugo držati sitost, sačuvana su biljna vlakna koja pospešuju varenje, i neće biti osećaja mučnine koja se često javlja nakon obroka koji je bogat aditivima – objašnjava nam Ivana Đurović.
Pravilna ishrana je veoma jednostavna
Sagovornica portala eKlinika dodaje da kada pričamo o ishrani, obliku unosa i vrste namirnice, hrane generalno, činjenica da masnoće često preterano dodajemo prilikom pripreme obroka.
– Masnoća daje slast i ukus pripremljenom jelu. Značajan je i unos skrivenih masti i šećera, najčešće su to konditorski, industrijski i suhomesnati proizvodi i prerađevine od belog brašna. Masti se ne razlikuju samo po poreklu (biljno ili životinjsko), već i po obliku u kojem se unose. Naravno da je maslinovo ulje kvalitetnije od biljnog margarina. Da, masnoće mogu da utiču na pojavu ateroskleroze i oboljenja srca, ali masnoće su čoveku potrebne. Vitamini A, D, K i E i mnoge druge supstance bitne su za pravilno funkcionisanje ljudskog tela i nalaze se upravo u masnoćama. Takođe nam je bitan i šećer, to jest, ugljeni hidrati, potrebna nam je energija iz njih, naše celo telo traži ugljene hidrate: mozak, mišići, sistem za varenje… Mnogo je važnije razumeti da je pravilna ishrana zapravo vrlo jednostavna: jedite hranu koja je što manje obrađena – naglašava Đurović.
Ona dodaje da šnicla bude šnicla, pripremljena na grilu ili izdinstana u sopstvenoj masnoći, uz prilog od obarenog integralnog pirinča sa povrćem i puno začina (peršun, korijander, biber, kurkuma…) i sveže sezonske salate.
– Nemojte jesti industrijski prerađen hamburger, sa masnim prelivom koji je pun aditiva i uz to da pojedete zemičku od belog brašna. I ne zaboravite da je umerenost nephodna karika u lancu zdrave i pravilne ishrane – ističe Đurović.
Svinjska mast jeste bogata holesterolom, ali …
Svinjska mast još uvek spada u kontroverzne namirnice, iako je ona, kako navodi Ivana Đurović, zapravo jako zdrava i potrebna namirnica, ukoliko se umereno koristi.
– Svinjska mast je na našem podneblju dugo bila neprikosnovena i lično se nadam da će tako i ostati. Ono što se do sada saznalo i potvrdilo, kroz mnoga istraživanja, jeste da mast sadrži oko 30 odsto manje zasićenih („loših“) masti od maslaca, dvostruko više takozvanih „dobrih“ (mononezasićenih) masti, kao i skoro tri puta veći udeo omega 3 i 6 masnih kiselina u odnosu na biljna ulja. Svinjska mast jeste bogata holesterolom, ali ona zapravo utiče na bolju samoregulaciju organizma, to jest, na endogenu proizvodnju holesterola u jetri. Svinjska mast je izrazito bogata vitaminom D, skoro isto kao i riblje ulje – naglašava Đurović.
Šta je opasnije za krvne sudove industrijske namirnice ili slanina i čvarci?
– Veća je verovatnoća da će industrijski slaniši i slatkiši više oštetiti krvne sudove od slanine i čvaraka. Ipak, ne možemo da posmatramo situaciju tako crno – belo. Moramo se setiti da je industrijalizacija dala siromašnom čoveku mnogo veću pristupnost hrani. Industrijalizacija je dovela do lošeg marketinga, koji je stavio u zapećak osnovnu logiku čoveka, još od pamtiveka, a to je pre svega, da jede kada je gladan – ističe Đurović.
Šta je glavni problem?
Ivana Đurović naglašava da je čovek današnjice i pored svih istraživanja, informacija i napretka generalno, i dalje neprosvećen kada je u pitanju ishrana. Dosta ljudi kao da je zaboravilo kako su mu se preci hranili. Odjednom nije dovoljno pojesti običan, starinski, kačamak sa sirom i mlekom, to mora biti industrijski obrađeno kukuruzno zrno, mleko sa niskim procentom masnoće i biljni “sir”.
– Problem je što taj isti čovek pojede i čvarke, i slaninu, i jaja, ali i kačamak iz “kesice”, a zbog jakog industrijalnog lobija, posebno kada je proizvodnja hrane u pitanju, biće okrivljena svinjska mast, a ne tehnologija same proizvodnje, količina aditiva koji se koriste i neumerenost čoveka u jelu. Osnova zdravlja je edukacija stanovništva o ishrani, kao oblik prevencije kardiovaskularnih bolesti – zaključuje dijetetičar Ivana Đurović.
