Može li hrana da pomogne u borbi protiv karcinoma ili da ga spreči, odgovor daje prof. dr Jagoda Jorga

Karcinom je na nivou svetske populacije u svim starosnim grupama sve češći. Najveći deo faktora rizika je dobro poznat, kao i to da se odnose gotovo na sve vrste maligniteta. Na porodičnu istoriju i genetičku predispoziciju ne možemo da utičemo, ali na pušenje i životne navike, pre svega fizičku aktivnost i ishranu možemo. Da li je to dovoljno da se ne razbolimo i možemo li se ako se to desi izlečiti promenom ishrane?

Može li bilo koja ishrana da izleči karcinom

Profesor dr Jagoda Jorga, supspecijalista dijetoterapeut, u svom naučnom i praktičnom višedecenijskom radu bavi se i odnosom karcinoma i ishrane. Kako su trendovi zdravije ishrane oko nas izuzetno agresivni, preplavljuju društvene mreže i postavljaju pogrešne imperative ideala po kojima je gladovanje + mršavost + vežbanje = zdravlje, pa i izbegavanje i lečenje malignih bolesti, hrana je poprište velikih kontroverzi, često i informacija koje mogu biti, bez preterivanja, opasne po život.

Međutim, u razgovoru za eKlinika portal, profesorka ne ostavlja nikakav prostor dilemama u odgovoru na naše pitanje može li rigorozna promena jelovnika i izbacivanje čitavih grupa namirnica da nas izleči od karcinoma:

– Apsolutno ne. Hrana koja će izlečiti bilo koji karcinom ne postoji. Karcinom se leči operativnim putem, medikamentoznom (hemoterapijom) i/ili radioterapijom. Plan lečenja za svaku obolelu osobu propisuje onkološki konzilijum. Tako propisane terapijske mere nijedna hrana ne može ni na koji način da zameni. Onkološko lečenje treba započeti što pre, a svi mi, ostali stručnjaci različitih profila i znanja smo tu da podržimo proces onkološkog lečenja. Doprinećemo mu tako da pomognemo pacijentu u poboljšanju imuniteta i kvalitetu života. Takođe, i da neke druge pridružene bolesti ako postoje (hipertenzija, dijabetes, bubrežna slabost, na primer…) držimo pod kontrolom. To će omogućiti da terapija koju je odredio onkolog bude pravovremena i efikasna. Sve ostalo je gubljenje vremena, a znamo koliko je vreme kod malignih bolesti dragoceno – jasna je prof. dr Jorga.

Da li je dobro potpuno promeniti ishranu po bilo kom šablonu kada je dijagnoza karcinom

Ono što ogroman broj ljudi radi kada se suoči sa šokantnom dijagnozom jeste da iz korena i u potpunosti promeni navike. To je jednim delom potrebno i tiče se pre svega okolnosti koje možemo da kontrolišemo, poput unošenja dokazano kancerogenih namirnica i izbegavanja neželjenih efekata onkološke terapije. Ali, kada je u pitanju ishrana, promena iz korena, kao i rigorozno isključivanje čitavih grupa namirnica potpuno je pogrešno, upozorava naša sagovornica.

– Hrana koja se unosi treba da obezbedi adekvatnu nutritivnu podršku organizmu i kada je čovek zdravi i kada se razboli. Ukoliko pacijent zbog reakcije na hemioterapiju, recimo, teško žvaće ili ne može da guta, predložićemo neku od brojnih opcija (gotova formulisana, kašasta…). Za šta god da se opredelimo biće u funkciji podrške onkološkoj terapiji, ali i olakšavanja tegoba. Zamislite nekoga ko je onkološki pacijent i tek je operisan. Prosto, nagli prelaz na potpuno novi vid ishrane jednostavno nije dobar. To se ne radi. Samo će dodatno doprineti šoku i iscrpljenosti – ilustruje prof. dr Jorga.

Smernice za onkološke pacijente: Šta nikako ne treba raditi, a mnogi učine upravo to

Jedna od najvećih kontroverzi je svakako prelazak na sirovu hranu i ceđene sokove kao preovlađujući ili jedini model ishrane. I ovde je sagovornica našeg portala decidirana, uprkos brojnim izvorima koji nas sa interneta „bombarduju“ i uveravaju da je to jedini i pravi put da se pobedi karcinom.

– Svedoci smo da se ljudi suočeni sa ovako teškom dijagnozom okreću raznim alternativnim procedurama. Uključuju tipove ishrane kao što je makrobiotika, ishrana sirovim namirnicama, detoksikacione dijete i slično. Ljudi koji se preorjentišu samo na sirovu hranu ili višestruko povećaju unos ceđenih sokova čak su u većem riziku od obolevanja. Postoje istraživanja koja to dokazuju. Jedno je sigurno: nijedna od spomenutih metoda nije lekovita, a većina dovodi do ozbiljne štete po zdravlje, uključujući i lošiji ishod lečenja karcinoma – kaže prof. dr Jorga i dodaje:

Gladovanje ne leči i ne produžava život, naprotiv

– Sve je rasprostranjenija i teorija da gladovanje onemogućava ishranu, rast i razmnožavanje ćelija karcinoma. Takođe, i da će uzdržavanje od unosa hrane doprineti izlečenju. Studije međutim kažu da je efekat gladovanja suprotan i ne samo da će produžiti život već će ga i skratiti. Tokom nekih terapija smanjuje se otpornost prema infekcijama. I kratkotrajna termička obrada će sačuvati hranljivu vrednost i sprečiti infekcije. Alternativni modeli (vegetarijanski, makrobiotički, detoks tretmani, Garson režim tečne ishrane, kao ni dijete po kvantnoj „medicini“ i listama intolerancije na hranu) ne daju pozitivne efekte a uzrokuju deficit i to proteina, vitamina B12, vitamina D, kalcijuma, cinka, gvožđa, omega 3, selena – kaže naša sagovornica, koja je i autor Vodiča za pravilnu ishranu onkoloških pacijenata.

Prema njenim rečima, za osobe koje su i prethodno bile na nekom od sličnih dijetskih režima a to i dalje žele, neophodna je suplementacija posle analiza iz krvi i to proverenim preparatima. Profesorka naglašava da i zdravi ljudi i onkološki pacijenti treba da znaju da ove načine ishrane ni jedno stručno telo u svetu do sada nije uvrstilo u svoje preporuke.

Šta je sa namirnicama koje sadrže kancerogene materije: Da li će svako ko ih konzumira dobiti neki karcinom?

Opet na bazi naučnih dokaza, profesorka daje primer suhomesnatih proizvoda. Svetska zdravstvena organizacija ih je svrstala u prvu grupu kancerogenih materija, pre svega jer sadrže kancerogeni nitozamin. Ako čovek tokom celom života konzumira 50 grama bilo koje suhomesnate prerađevine, rizik da će oboleti od kolorektalnog karcinoma je oko 18 procenata viši u odnosu na ljude koji ih ne konzumiraju. Naravno, neke osobe neće razviti karcinom, ali neke hoće. Ishrana je, zaključuje prof. dr Jorga, nesumnjivo važna i namirnice na koje relevantne institucije upozoravaju treba da se trudimo da eliminišemo ili, kako preporučuje u ovom slučaju, koristimo „začinski“.

Ipak, prema njenim rečima, određena hrana nikada nije i jedini ili presudni faktor za obolevanje od karcinoma. Umerenost i raznovrsnost u ishrani je ključ. Opšte preporuke postoje, ali, naglašava prof. dr Jagoda Jorga za eKlinika portal, idealan model ishrane određuje stručnjak individualnim pristupom.