Žudnja za slatkišima ili šećerom često je uzrokovana neravnotežom nivoa glukoze u krvi. Nizak nivo šećera u krvi može da izazove žudnju za slatkišima, želju za nečim slatkim kako bi se podigao nivo šećera. Drugi faktori koji podstiču žudnjiu za slatkim su psihološki stres, lekovi, hormonska neravnoteža i zdravstvena stanja.
Žudnja za slatkišima česta je kada smo pod stresom ili smo depresivni
Nije neobično da žudite za ugljenim hidratima, šećerom i čokoladom kada ste pod stresom ili imate posla sa depresijom. Žudnja može biti način na koji vam telo daje do znanja da ne dobija nešto što mu je potrebno, kao što je određeni vitamin ili mineral. Posedovanje određene žudnje, kao što je čokolada ili drugi slatkiš, takođe često ima veze sa emocionalnim osećanjem. Nutricionisti kažu da ne moramo potpuno da se lišimo poslastica u kojima uživamo. Ključno je da razumemo zašto žudimo za njima i pobrinemo se da celokupna ishrana bude uravnotežena i hranljiva. Važno je da saznamo nešto više o vezi između hrane i raspoloženja, jer to može da nam pomogne da kontrolišemo žudnju za slatkišima umesto da joj dozvolimo da ona kontroliše nas.
Slatkiši su mnogima predmet žudnje, a razlozi za to su delimično fiziološki, delom psihološki, a delom zbog sredine u kojoj živimo, smatraju dijetetičari. Ljudsko telo, kako objašnjavaju, funkcioniše poput automobila – sipate gorivo u rezervoar i vozite. Ali, ako telo ne dobije gorivo koje mu je potrebno, onda se javlja jaka fizička žudnja.
Slatkiši nas čine srećnim
Tokom dana našem organizmu je potrebno „gorivo“ koje se sastoji od izbalansirane količine ugljenih hidrata bogatih vlaknima, nemasnim proteinima i mastima zdravih za srce. Ali, želja za šećerom ili slatkišima može da bude toliko jaka da izaziva zavisnost. Prema objašnjenju stručnjaka, to se dešava zbog toga što je ta hrana dobrog ukusa.
– Naš mozak je programiran da uživa u stvarima koje nas čine srećnim. Šećer, na primer, oslobađa supstance poput serotonina, zbog kojih se osećamo dobro. Taj proces nas dovodi u situaciju da želimo iznova i iznova, dan za danom da iskusimo taj dobar osećaj. Mnogi ljudi kažu da su „zavisnici od šećera“, da konzumiraju šećer u različitim oblicima, ali da su slatkiši na prvom mestu – objašnjava Anna Taylor, dijetetičar iz Cleveland Clinic i podseća da neka slatka hrana i pića stvaraju neverovatnu zavisnost jer pokreću oslobađanje dopamina – hormona koji se luči u mozgu u trenucima kada nečim nagradimo sebe.
4 sveže namirnice kojima se obuzdava žudnja za slatkišima
Kako bi se kontrolisao unos šećera u organizam, stručnjaci su se fokusirali na hranu koja može da pomogne tako što će da smanji ili zaustavi žudnju za šećerom i slatkišima. Među hranom koja može da suzbije želju za slatkom hranom najviše je voća i povrća.
Paradajz
Paradajz je nutritivni „superheroj“ i jedna od najboljih namirnica za redovno konzumiranje ako želite da obuzdate želju za šećerom. Pored zelene salate i luka, paradajz se nalazi na vrhu liste namirnica najbogatijih hromom, a i odličan je izvor serotonina, što je odlična vest jer studije pokazuju da manjak serotonina može da izazove želju za slatkišima.
Jabuke
Stara poslovica kaže „jedna jabuka na dan tera doktora van“. Ali, da li ste znali da jabuke takođe mogu da suzbiju želju za slatkišima? Jabuke sadrže pektin, vrstu dijetetskih vlakana, koja nas drže sitim dužim vremenski period. Visoka koncentracija pektina takođe doprinosi činjenici da jabuke imaju nizak glikemijski rejting u poređenju sa većinom drugog voća. Kako se većina pektina nalazi u koži jabuke, najsigurnije je jesti neoljuštene domaće ili organski gajene jabuke.
Zelena salata
Konzumiranje zelene salate može da pomogne u kontroli žudnje za šećerom zbog visoke koncentracije hroma, minerala koji igra važnu ulogu u stabilizaciji nivoa šećera u krvi. U nekim slučajevima, želja za šećerom je jednostavno rezultat nedostatka hroma. Fizički aktivni ljudi, ljudi koji piju puno kafe ili čaja i, što je zanimljivo, ljudi koji konzumiraju velike količine šećera imaju povećan rizik od nedostatka hroma.
Jaja
Jaja su odličan izvor vitamina B kompleksa, koji su poznati po svojoj sposobnosti da kontrolišu želju za slatkom hranom. Bogata su proteinima, koji generalno pomažu u kontroli žudnje za hranom i sprečavaju prejedanje. Verovatno najbolji način da se jaja uključe u ishranu je da se jedu za doručak. Istraživanje sprovedeno u Rochester Centre for Obesity pokazalo je da konuimiranje jaja za doručak može da ograniči unos kalorija tokom ostatka dana za više od 400 kalorija.
