Lošija ishrana, koja uključuje velike količine brze hrane i prerađenog mesa, ali male količine voća i povrća, može ubrzati biološko starenje, čak i kod mladih odraslih osoba. Rezultati nove studije u kojoj je učestvovalo 826 mladih odraslih osoba ukazuju na to da ishrana sa visokim sadržajem brze hrane, prerađenog crvenog mesa i gaziranih pića, ali sa malo voća i povrća može biti povezana sa bržim biološkim starenjem. S druge strane, ishrana koja uključuje obilje voća i povrća i malo prerađenog crvenog mesa i gaziranih pića može biti povezana sa sporijim biološkim starenjem, zaključak je studije objavljene u Journal of Clinical Nutrition.
Biološka u odnosu na hronološku starost
Hronološka starost je ona za koju većina nas zna šta je – to je broj godina od našeg rođenja. Biološka starost, međutim, meri koliko dobro neko stari.
Za procenu biološkog starenja ne postoji jedan test, ali dva korišćena u studiji su:
- GrimAge: Procenjuje razliku između hronološke i biološke starosti da bi procenio ubrzanje starenja i predvideo životni vek.
- DunedinPACE: Daje tempo starenja procenom koliko bioloških godina prođe po godini hronološke starosti.
Prethodna istraživanja pokazala su da i ubrzanje i tempo biološkog starenja mogu pomoći u predviđanju zdravstvenih ishoda i smrtnosti. Obe mere oslanjaju se na takozvane epigenetske satove za procenu biološke starosti analizom metilacije DNK, koja utiče na aktivnost gena.
Kratak uvid u epigenetiku i metilaciju DNK
Naš genetski kod ne menja se tokom života. Međutim, delovi DNK mogu biti „isključeni” ili „uključeni” na kratak period ili trajno: kod se nije promenio, ali se promenila funkcija gena. Ove promene nazivaju se epigenetske promene i akumuliraju se tokom života pojedinca zbog mnogih faktora, uključujući ishranu.
Metilacija je najčešći tip epigenetske promene. Metilacija obično isključuje gene. Proučavanjem metilacije u specifičnim ćelijama ili tkivima, epigenetski satovi mogu proceniti biološku starost.
Istraživanje uticaja ishrane na mlade odrasle osobe
Sada je dobro utvrđeno da zdrava ishrana smanjuje rizik od bolesti i smrti. Ove koristi verovatno su rezultat širokog spektra mehanizama, od kojih je jedan epigenetika.
Za sada, malo znamo o ovoj vezi. Prema autorima nove studije, naučnici su istraživali ishranu i epigenetske markere biološke starosti, ali se do danas većina fokusirala na sredovečne ili starije odrasle osobe.
Nasuprot tome, najnovija istraživanja se fokusiraju na mlade odrasle od 21 do 25 godina – važnu starosnu grupu. Hronična stanja povezana sa ishranom, poput dijabetesa tipa 2 ili gojaznosti, često se razvijaju decenijama, počevši od mladog odraslog doba. Autori pišu da se kvalitet ishrane generalno smanjuje kako ljudi prelaze iz adolescencije u mladost.
– Za prevenciju bolesti važno je istražiti vezu između ishrane i zdravlja od ranog uzrasta pre nego što se pojave klinički znaci bolesti povezanih sa starenjem – objašnjavaju oni.
Kako obrasci ishrane utiču na biološko starenje
– Uopšteno govoreći, ishrana u kojoj je naglašena veća potrošnja voća i povrća i manji unos mesa, brze hrane i napitaka zaslađenih šećerom povezana je sa sporijim biološkim starenjem – objašnjavaju autori svoje nalaze. S druge strane, „ishrana sa malo voća i povrća i sa visokim udelom mesa, brze hrane i napitaka zaslađenih šećerom povezana je sa bržim biološkim starenjem”.
Iako efekti ovakvih načina ishrane na zdravlje ne deluju neobično, iznenađuje da je povećano biološko starenje već bilo merljivo kod ljudi u ranim dvadesetim godinama.
– Zapravo, nisam bila iznenađena. Nalazi su u skladu sa studijama sprovedenim na sredovečnoj i starijoj populaciji, kao i sa nekoliko studija koje su sprovedene na mlađim osobama. Nije bilo razloga da očekujemo da će naša kohorta biti drugačija od ovih ranijih zapažanja uprkos njihovoj mladosti – objasnila je jedna od autora studije, dr Suvi Ravi, postdoktorski istraživač na University of Jyväskylä u Finskoj.
Na pitanje da li poboljšanje ishrane može da preokrene biološko starenje, dr Ravi kaže da veruje da može i da „takođe postoje dokazi koji potkrepljuju moje mišljenje. Neke interventne studije pokazale su da modifikacija ishrane može usporiti epigenetsko starenje, barem kod starijih osoba”.
Trenutna studija pruža fascinantan uvid u veze između epigenetike i ishrane. Ali, još mnogo toga treba da se ispita.
– Interesuje me kako genetski faktori rizika, kao što su oni povezani sa gojaznošću, utiču na različite faktore životnih navika, uključujući ishranu. Osim toga, naša istraživačka grupa istražuje kako su različite izloženosti životnoj sredini povezane sa biološkim starenjem – kaže dr Ravi.
Nauka o epigenetskim satovima još je u povoju, ali se pokazalo da mnogo obećava. Nema sumnje da će omogućiti fascinantna otkrića.
