Zdrava ishrana je bitna za zdravlje i vitalnost. Podrazumeva konzumiranje raznovrsne hrane sa dovoljno minerala i vitamina, proteina i zdravih masti. Uprkos ustaljenom mišljenju da je ovakav način ishrane skup, stručnjaci smatraju da je jednostavna ishrana najjeftiniji i najbolji način očuvanja fizičkog zdravlja, ali i kognitivnih sposobnosti u starijem životnom dobu.
Kuhinja u kojoj se ništa ne baca
Kupus može skoro svakog dana da se nađe na jelovniku osoba sa visokim vrednostima šećera. Pasulj, sočivo i druge mahunarke mogu da pomognu da sačuvamo kognitivne sposobnosti. Stručnjaci za ishranu kažu da je potrebno, na primer, da se samo malo više potrudimo da kuvamo, a ne kupujemo gotova jela, organizujemo kupovinu i ne pazarimo previše namirnica koje ćemo možda na kraju baciti.
Zdrava hrana ne mora uvek da bude organska. Niti bez glutena, osim ako ne patimo od celijakije. Meso je potrebno u umerenim količinama, kao i masnoće i šećeri.
Dijetetičar Vanessa Sturman kaže da je mit da je zdrava ishrana obavezno i skupa. Jednostavna narodna ishrana bez mnogo dodatnih začina, kuhinja u kojoj se ništa od hrane ne baca, često je najzdravija i najjeftinija.
Mora li zdrava ishrana da bude i organska?
S druge strane, namirnice iz pekare, fast food hrana, slane i slatke grickalice, energetska pića mogu da budu skuplja od kupusa, boranije, spanaća i brokolija, koji mogu da se kombinuju i budu ručak za celu porodicu.
Vanessa Sturman objašnjava da zdrave namirnice ne moraju da budu po pravilu organskog porekla. Propisi o organskim namirnicama usmereni su na način proizvodnje hrane, ali ne i na njenu bezbednost. Organske namirnice imaju višu cenu, ali ne isključuju rizik od dodira sa patogenima.
– Ne tvrdim da su organski proizvodi nezdravi, ali mit je da su nam organske namirnice, koje su po pravilu skuplje, neophodna karika u lancu zdrave ishrane – objašnjava Sturman.
Jeftina i zdava hrana
Prema relevantnim procenama, u Srbiji se godišnje baci 250.000 tona jestive hrane. Sturman objašnjava da je potrebno da nastojimo da što manje hrane bacimo, a od ostataka različitih vrsta povrća može da se skuva ukusna čorba. Jednostavna jela od povrća pružaju dugotrajan osećaj sitosti.
– Pasulj, sočivo, leblebija, sadrže vlakna i proteine koji pružaju duži osećaj sitosti i regulišu vrednosti šećera u krvi. Povrće je puno bitnih vitamina, minerala, sadrži dosta vode i na taj način štiti naše zdravlje – kaže Sturman.
Naglasak je na sezonskim namirnicama
Kako bismo zaštitili zdravlje, ali i naš budžet, preporuka je da biramo sezonske namirnice. Umesto jagoda u januaru, možemo da kupimo jabuke ili pomorandže po mnogo pristupačnijoj ceni. Slično pravilo primenjuje se i kada je u pitanju izbor povrća, koje može da bude i zamrznuto.
Priprema jela od mesa
Kvalitetno meso ume da bude skupo, posebno kada sačinjava 100 ili 90 odsto obroka. Mnogo zdravija i jeftinija varijanta je da meso bude dodatak nekog variva, da se konzumira uz salatu.
Preporuka je da izbegavamo, ako je moguće, kupovinu već pripremljenih jela koja uglavnom sadrže mnogo masnoća, a ako su zamrznuta, i aditive. Zamrznuti unapred pripremljeni štapići ili kroketi uglavnom sadrže male količine mesa, a mnogo više nezdravih trans masti. Ova hrana je često puna natrijuma i veštačkih ukusa.
Po pravilu, smrznuta piletina sadrži dva do tri puta više masnoće nego običan čizburger. Uz natrijum, ubacuju se i veštački ukusi. Preporuka je da se potrudimo i uvek, kada je moguće, kuvamo domaće jelo. Kilogram sveže piletine od koje se može skuvati domaća supa i još jedno jelo je jeftiniji od paniranih pilećih štapića.
