Najgora pića koja ometaju gubitak visceralne masnoće

Visceralna masnoća vrsta je masti koja okružuje unutrašnje organe u stomaku. Ona posebno može da stvara zabrinutost, jer se u skladišti na mestima gde mast ne bi trebalo da se nalazi u prekomernoj količini. Dok većina ljudi obično ima oko 10 do 15 odsto visceralne masti, posedovanje više od toga može značajno povećati rizik od hroničnih zdravstvenih stanja kao što su bolesti srca, dijabetes, pa čak i rak. Srećom, nivoima visceralne masti može da se upravlja. Faktori poput onoga što jedemo, šta pijemo i koliko smo aktivni mogu nam pomoći da smanjite nivo visceralne masti.

1. Gazirani napici

Verovatno da ne znate da konzerva gaziranog napitka od 3,5 dl sadrži istu količinu dodatog šećera kao 10 paketića šećera, kaže Bonnie Taub-Dix, registrovana dijetetičarka i kreator BetterThanDieting.com. Ona ističe da se pića sa visokim sadržajem šećera, poput gaziranih napitaka, brzo sagorevaju u telu i izazivaju porast nivoa insulina, što može podstaći skladištenje masti. 

Istraživanje je takođe povezalo visoku potrošnju fruktoze, vrste šećera koja se obično nalazi u gaziranim pićima, sa povećanim nivoom visceralne masti. Pored toga, studije su takođe otkrile da redovno konzumiranje fruktoze može da oslabiti osetljivost na insulin, čineći telo manje efikasnim u regulisanju nivoa šećera u krvi.

2. Zaslađena ili kafa sa visokim sadržajem masti

Neki zaslađeni napici od kafe mogu da sadrže više šećera i zasićenih masti od peciva, pa zbog toga Marie Spano, sportski nutricionista u Atlanta Hawks, preporučuje njihovo ograničeno konzumiranje.

Dok zaslađeni napici od kafe mogu da sadrže mnogo dodatog šećera (ponekad čak i više od gaziranog pića), mogu sadržati i značajne količine zasićenih masti iz sastojaka kao što su šlag, kreme ili punomasno mleko. Taub-Dix upozorava da, ako se redovno konzumiraju, ova pića mogu dovesti do povećanja telesne težine i skladištenja masti u neželjenim područjima. Spano dodaje da je istraživanje čak povezalo veći unos ukupne masti i zasićenih masti sa povećanjem skladištenja visceralne masti.

3. Alkoholni kokteli

Alkoholni napici možda neće podržavati naše zdravstvene ciljeve. Studija koja je ispitivala različite vrste alkohola otkrila je da je veće konzumiranje alkoholnih pića i piva povezano sa povećanjem visceralne masti kod odraslih. Zbog toga je još važnije smanjiti unos i razmotriti zdravije alternative.

Taub-Dix ističe da se alkoholni kokteli često prave od sastojaka poput sirupa i sokova. Oni mogu biti ukusni, ali i oni dodaju značajnu količinu dodatog šećera, što može doprineti skladištenju visceralne masti.

4. Šejkovi od sladoleda

Sladoled je ukusan i s vremena na vreme može se uklopiti u obrazac zdrave ishrane. Ali redovno konzumiranje sladoleda u šejku donosi mnogo dodatnih kalorija, zasićenih masti i dodatog šećera, kaže Spano. Ovakve kombinacije sa visokim sadržajem masti, visokim dodatkom šećera i visokokalorične kombinacije neće pozitivno uticati na skladištenje visceralne masti. Istraživanje je otkrilo da je dugotrajno konzumiranje napitaka sa visokim sadržajem šećera povezano sa višim nivoima visceralne masti.

Još neki saveti za smanjenje visceralne masti

Iako ograničavanje određenih hranljivih sastojaka može pomoći u smanjenju visceralne masti, postoji i nekoliko navika koje možemo uvesti i koje takođe pomažu našem cilju. Evo još nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da postignete svoje ciljeve:

• povećajte unos vlakana: uključite hranu bogatu vlaknima, kao što su voće, povrće i izvori rastvorljivih vlakana poput celih žitarica i mahunarki, kaže Taub-Dix; rastvorljiva vlakna pomažu da duže ostanemo siti, što može podržati gubitak težine; pokušajte da zamenite činiju žitarica sa visokim dodatkom šećera ovsenom kašom, zamenite pirinač žitaricama sa više vlakana kao što je ječam ili jednom nedeljno koristite pasulj umesto govedine
• pokrenite svoje telo: fizička aktivnost ne samo da može pomoći u sagorevanju masti, već može pomoći i u izgradnji mišića, kaže Taub-Dix; što više mišića imamo, više kalorija sagorevamo u mirovanju; pronađite aktivnost u kojoj uživate i redovno je upražnjavajte – bilo da je to šetnja, trčanje, ples, vežbanje ili dizanje tegova
• konzumirajte voće i povrće: umesto da se fokusirate na izbacivanje namirnica iz svoje ishrane, unesite više voća i povrća u obroke u kojima već uživate; nastojte da polovinu tanjira ispunite voćem i povrćem u svakom obroku kako biste zadovoljili dnevne potrebe za vlaknima, vitaminima i mineralima.