Čest dodatak hrani povezan sa povećanim rizikom od raka

Veća konzumacija konzervanasa koji se široko koriste u industrijski prerađenoj hrani i pićima povezana je sa umerenim, ali statistički značajnim povećanjem rizika od raka, pokazuje velika francuska studija sprovedena u okviru NutriNet-Santé kohorte.

Istraživanjem je obuhvaćeno više od 105.000 ispitanika, a rezultati ukazuju da je veći unos pojedinih konzervanasa, među kojima su kalijum-sorbat, kalijum-metabisulfit, natrijum-nitrit, kalijum-nitrat, sirćetna kiselina i natrijum-eritorbat, povezan sa povećanim rizikom od ukupnog broja karcinoma, ali i posebno raka dojke i prostate.

Autorka studije, dr Matilda Tuvije sa Univerziteta Sorbona Pariz Sever i Univerziteta Pariz Sité, zajedno sa saradnicima, navodi da ovi nalazi imaju važne implikacije po javno zdravlje, imajući u vidu koliko su ovi aditivi prisutni u svakodnevnoj ishrani.

– S obzirom na sveprisutnu upotrebu ovih dodataka u velikom broju prehrambenih proizvoda i napitaka, naši rezultati ukazuju na potrebu da se preispitaju važeći propisi kako bi se unapredila zaštita potrošača  – navode autori u časopisu The BMJ.

Dok se ne dobiju dodatne potvrde, istraživači preporučuju da se prednost daje sveže pripremljenoj i minimalno prerađenoj hrani.

Koji konzervansi su povezani sa većim rizikom

Studija je pokazala da je unos konzervanasa koji nemaju antioksidativno dejstvo povezan sa povećanim rizikom od svih vrsta raka, uz hazard ratio 1,16 kod osoba sa većim unosom u poređenju sa onima koji ih unose malo ili nimalo.

Posebno su izdvojeni sledeći aditivi:

Sorbati, naročito kalijum-sorbat (E202): povećan rizik od svih vrsta raka i raka dojke

Sulfiti i kalijum-metabisulfit (E224): povećan rizik od svih vrsta raka i raka dojke

Natrijum-nitrit (E250): povećan rizik od raka prostate

Kalijum-nitrat (e252): povećan rizik od svih vrsta raka i raka dojke

Acetati i sirćetna kiselina (E260): povećan rizik od svih vrsta raka i raka dojke

Među konzervansima sa antioksidativnim dejstvom, natrijum-eritorbat (E316) je takođe bio povezan sa povećanim rizikom od svih vrsta raka i raka dojke.

Važno upozorenje, ali ne i konačan zaključak

U pratećem uredničkom komentaru, stručnjaci sa Harvardske škole javnog zdravlja podsećaju da konzervansi imaju i jasne koristi, jer produžavaju rok trajanja hrane i snižavaju troškove, što je posebno važno za populacije sa nižim prihodima.

Ipak, upozoravaju da njihova široka i često nedovoljno kontrolisana upotreba, uz neizvesnosti u vezi sa dugoročnim zdravstvenim efektima, zahteva uravnoteženiji pristup. Kao moguće mere navode strože limite upotrebe, jasnije deklaracije i obavezno navođenje sadržaja aditiva.

Kako je sprovedena studija

U studiju je uključeno 105.260 odraslih osoba koje su praćene u periodu od 2009. do 2023. godine. Prosečna starost ispitanika bila je 42 godine, a gotovo 79 odsto činile su žene. Tokom prosečnog praćenja od 7,5 godina, dijagnostikovano je 4.226 slučajeva raka, uključujući rak dojke, prostate, debelog creva i druge oblike maligniteta.

Unos konzervanasa procenjivan je putem ponovljenih 24-časovnih dnevnika ishrane, dok su zdravstveni ishodi praćeni putem upitnika i zvanične medicinske dokumentacije.

Autori ističu i ograničenja studije, pre svega njen opservacioni karakter, što znači da se ne može sa sigurnošću tvrditi da su konzervansi direktan uzrok povećanog rizika, ali naglašavaju da rezultati predstavljaju ozbiljan signal koji ne bi trebalo ignorisati.

(eKlinika.rs)