Sočivo je niskokalorični rezervoar proteina, moćan saveznik u smanjenju rizika od raka i metaboličkog sindroma

S obzirom na bogatstvo fitohemikalija, vitamina, minerala i dijetetskih vlakana, ne iznenađuje činjenica da su brojna istraživanja pokazala snažnu povezanost između većeg unosa sočiva i smanjenog rizika od različitih vrsta raka. To nije jedina potencijalna zdravstvena korist - sočivo je niskokalorični rezervoar proteina.

Sočivo i prevencija raka dojke: Šta kažu istraživanja? 

U studiji objavljenoj u časopisu International Journal of Cancer, istraživači su ispitivali odnos između unosa flavonola iz ishrane i rizika od raka dojke kod više od 90.000 žena u premenopauzi, starosti od 26 do 46 godina, tokom osmogodišnjeg perioda. Konzumiranje najmanje dve porcije sočiva nedeljno bilo je povezano sa 24 odsto manjim rizikom od raka dojke u poređenju sa ženama koje su sočivo jele ređe od jednom mesečno.

U zasebnoj studiji, norveški naučnici analizirali su unos mahunarki kod 3.539 obolelih od raka i 2.032 osobe u kontrolnoj grupi. Otkrivena je povezanost između konzumiranja sočiva i smanjenog rizika od karcinoma gornjeg digestivnog trakta. Veći unos sočiva smanjio je rizik od raka usne duplje i ždrela za 51 odsto, jednjaka za 48 i grkljana za 37 odsto.

Potencijalna zaštita od raka debelog creva

Druga istraživanja pokazuju da su osobe koje su konzumirale više od dve porcije sočiva nedeljno smanjile rizik od raka debelog creva za 47 odsto. U laboratorijskim uslovima, naučnici su hranili pacove različitim vrstama sočiva tokom pet nedelja, a zatim im davali kancerogeni azoksimetan, supstancu koja dovodi do stvaranja lezija poznatih kao aberantna kriptna žarišta, koja prethode razvoju raka debelog creva. U poređenju sa kontrolnom grupom, dodatak sirovog cepkanog sočiva i kuvanog celog sočiva smanjio je broj ovih lezija za 36, odnosno 42 odsto.

Iako mehanizmi još nisu u potpunosti razjašnjeni, smatra se da je ovaj efekat delimično povezan sa visokim sadržajem rezistentnog skroba u sočivu.

Tokom šestogodišnje studije koja je obuhvatila 14.000 muškaraca, istraživači su otkrili da su osobe koje su jele tri ili više porcija sočiva nedeljno imale 52 odsto manji rizik od raka prostate, prema podacima objavljenim u časopisu Cancer.

Borba protiv metaboličkog sindroma

Metabolički sindrom se definiše prisustvom najmanje tri od sledećih faktora: centralna gojaznost (povećan obim struka), povišen krvni pritisak, insulinska rezistencija, povišeni trigliceridi i snižen nivo HDL („dobrog“) holesterola.

Epidemiološki podaci objavljeni u časopisu Archives of Iranian Medicine ukazuju na povezanost između konzumiranja mahunarki, poput sočiva, i metaboličkog sindroma, pri čemu su osobe sa najvećim unosom mahunarki imale čak 75 odsto manji rizik od razvoja ovog stanja.

Ovaj pozitivan nalaz iz opservacionih studija potvrđen je i brojnim kliničkim istraživanjima koja pokazuju da ishrana bogata sočivom može efikasno da deluje na pojedinačne komponente metaboličkog sindroma. Na primer, britanski istraživači su utvrdili da su osobe sa prekomernom telesnom težinom i gojaznošću koje su konzumirale dve porcije mahunarki, poput sočiva, dnevno tokom 18 meseci smanjile obim struka za 3,8 cm, u poređenju sa smanjenjem od 2 cm u kontrolnoj grupi.

U drugoj studiji, objavljenoj u European Journal of Nutrition, četiri porcije sočiva ili drugih mahunarki nedeljno, u okviru redukovane kalorijske dijete tokom osam nedelja, dovele su do smanjenja prosečnog sistolnog krvnog pritiska (gornja vrednost) za 9 mmHg kod gojaznih ispitanika, u poređenju sa smanjenjem od 4 mmHg u kontrolnoj grupi.

Kontrola dijabetesa

Pored smanjenja rizika od metaboličkog sindroma, sočivo pokazuje potencijal i u poboljšanju kontrole šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom. U istraživanjima na životinjama, objavljenim u Malaysian Journal of Nutrition, dijabetični pacovi koji su svakodnevno dobijali kuvano sočivo tokom šest nedelja imali su niži nivo glukoze u krvi u poređenju sa kontrolnom grupom.

Ovaj povoljan efekat na regulaciju šećera potvrđen je i u studiji na ljudima. U istraživanju je učestvovalo 121 osoba sa dijabetesom tipa 2, koje su nasumično raspoređene na ishranu sa niskim glikemijskim indeksom koja je uključivala najmanje jednu šolju mahunarki dnevno, ili na ishranu baziranu na integralnim pšeničnim proizvodima bogatim nerastvorljivim vlaknima, tokom tri meseca. Glavni ispitivani ishodi bili su nivo hemoglobina A1c (HbA1c), koji pokazuje prosečan nivo glukoze u krvi tokom prethodna tri meseca, kao i rizik od srčanih bolesti.

Rezultati su pokazali da je grupa koja je konzumirala mahunarke smanjila HbA1c za 0,5 odsto, dok je u grupi sa pšenicom smanjenje iznosilo 0,3 odsto. Dodatno, kod grupe koja je jela mahunarke zabeleženo je smanjenje kardiovaskularnog rizika za 0,8 procenata, što se uglavnom pripisuje prosečnom sniženju sistolnog krvnog pritiska od 4,5 mmHg.

(eKlinika.rs)