Ovaj zdravi začin sadrži antioksidanse i minerale, ali u većim količinama može da izazove halucinacije

Muškatni oraščić (Myristica fragrans) jedan je od začina kod kojih granica između uobičajene kulinarske upotrebe i potencijalno štetnog unosa ima poseban značaj. Prstohvat ovog aromatičnog začina daje prepoznatljiv ukus slatkim i slanim jelima, dok unošenje nekoliko grama odjednom više ne može da se posmatra kao bezazlena upotreba začina.

Šta se zapravo nalazi u muškatnom oraščiću

Muškatni oraščić sadrži biljna ulja, vlakna i niz bioaktivnih materija, uključujući miristicin, elemicin i eugenol, kao i različita fenolna jedinjenja. U njegovom sastavu nalaze se i minerali poput kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, mangana, bakra i gvožđa.

Preporučujemo

Ipak, podatak da određena namirnica sadrži neki vitamin, mineral ili antioksidans ne znači automatski da će količina koju realno pojedemo imati terapijski efekat. To je posebno važno kod muškatnog oraščića, jer ga uobičajeno koristimo u količinama od svega jednog ili nekoliko prstohvata.

Laboratorijska i istraživanja na životinjama ukazuju na različite biološke aktivnosti pojedinih sastojaka muškatnog oraščića, uključujući antioksidativna i antimikrobna svojstva. Međutim, za veliki broj potencijalnih terapijskih efekata još nema dovoljno kvalitetnih kliničkih istraživanja na ljudima da bi se muškatni oraščić preporučivao kao lek.

Nemojte ga koristiti za detoks!

Muškatni oraščić vekovima ima mesto u tradicionalnim medicinskim sistemima, između ostalog kod mučnine, grčeva, dijareje i drugih problema sa varenjem. Savremena istraživanja njegovih sastojaka zaista pokazuju zanimljiva farmakološka svojstva, ali najveći deo tih rezultata potiče iz laboratorijskih i pretkliničkih studija.

Zbog toga nema dovoljno osnova za tvrdnje da muškatni oraščić leči gastritis, depresiju ili gljivične infekcije, niti da sprečava Alchajmerovu bolest. Isto važi za popularne savete prema kojima napici sa većom količinom ovog začina „čiste organizam“ ili jačaju imunitet.

Organizam već poseduje sopstvene sisteme za uklanjanje i preradu štetnih materija, u kojima ključnu ulogu imaju jetra, bubrezi, pluća i gastrointestinalni trakt. Nijedan začin sam po sebi ne obavlja „detoks“ organizma.

Miristicin je razlog zbog kojeg sa količinom ne treba eksperimentisati

Najzanimljivija, ali istovremeno i najproblematičnija komponenta muškatnog oraščića jeste miristicin, prirodno jedinjenje prisutno u njegovom etarskom ulju. Upravo se miristicin, zajedno sa drugim sastojcima začina, povezuje sa neurološkim i kardiovaskularnim simptomima trovanja. Naučna literatura opisuje da posle unošenja velikih količina mogu da se pojave suva usta, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, glavobolja, izrazita pospanost ili uznemirenost, ubrzan puls, dezorijentacija, poremećaj percepcije i halucinacije.

Važna činjenica jeste da simptomi ne moraju da počnu odmah. U literaturi se opisuje odloženi početak tegoba, često nekoliko sati nakon unošenja velike količine, a simptomi mogu da potraju jedan do nekoliko dana. To odlaganje može da zavara osobu koja je uzela previše začina, jer u početku možda nema izražene simptome.

Koliko muškatnog oraščića može da izazove trovanje

Muškatni oraščić u količinama koje se uobičajeno koriste za začinjavanje hrane uglavnom ne predstavlja problem. Sasvim drugačija situacija nastaje kada neko namerno ili slučajno pojede nekoliko grama praha.

U medicinskoj literaturi opisani su simptomi intoksikacije već nakon približno 5 grama muškatnog oraščića, mada reakcija zavisi od količine, sastava začina, telesne mase i individualne osetljivosti. Pregled istraživanja o miristicinu navodi da se neuropsihološki simptomi češće očekuju pri unosu oko 10 do 15 grama muškatnog oraščića.

Zbog toga nije dobro određivati univerzalnu „bezbednu dnevnu dozu“ u kašičicama niti preporučivati veće količine kao kućni lek. Kulinarska količina i višeg­ramska doza nisu ista stvar.

Poseban problem je zloupotreba zbog halucinogenog efekta

Muškatni oraščić ponekad se namerno uzima u velikim količinama radi izazivanja psihoaktivnog efekta. Takva upotreba nije bezazlena. Analiza slučajeva prijavljenih Kalifornijskom centru za kontrolu trovanja pokazala je da su osobe koje su namerno zloupotrebljavale muškatni oraščić češće imale tahikardiju i uznemirenost i češće su zahtevale medicinsku procenu nego osobe koje su mu bile nenamerno izložene.

Noviji podaci švajcarskog centra za informacije o trovanjima takođe potvrđuju slučajeve sa tahikardijom, poremećajima svesti, agitacijom i halucinacijama. U toj analizi simptomi su uglavnom prolazili uz simptomatsko i potporno lečenje, ali su pojedini pacijenti imali umereno tešku kliničku sliku.

Začin nije terapija: kako ga najbezbednije koristiti

Najjednostavniji način upotrebe muškatnog oraščića jeste upravo onaj zbog kojeg se vekovima nalazi u kuhinji kao začin, u maloj količini koja jelu daje aromu. Nema potrebe povećavati dozu u pokušaju da se postigne jače zdravstveno dejstvo.

Poseban oprez potreban je kod dece, u trudnoći i tokom dojenja, kao i kod osoba koje uzimaju lekove ili imaju hronične bolesti. Umesto eksperimentisanja sa koncentrisanim preparatima, etarskim uljem ili velikim količinama praha, takvu upotrebu trebalo bi prethodno proveriti sa lekarom ili farmaceutom. Ako je neko uneo veliku količinu muškatnog oraščića i zatim dobio ubrzan puls, izrazitu pospanost ili uznemirenost, povraćanje, konfuziju, halucinacije ili druge neuobičajene simptome, potrebna je medicinska procena.

(eKlinika.rs)